21. novembar 2016.
Da li to vlasnici prodavnica, kafana i kafića smatraju da su nazivi (uglavnom na engleskom) zvučniji i privlačniji, odnosno da brend nije brend ako nosi lokalno ime?
Kraljevačkom čaršijom kruži vic. Kažu spustio se pijačnim danom neki brđanin, pa seo u kafanu, u centru grada. Tu ga zatiče telefonski poziv, zove komšija, takođe pristigao u grad i pita: – Gde si? – U kafani. – U kojoj? – Ovde u centru. Ne znam kako se sada zove. – Izađi, pa pročitaj. – Dobro, evo piše, zove se klimatizovano…
Nemaju samo ljudi sa sela, povremeni posetioci Kraljeva nevolje sa novim, savremenim nazivima kraljevačkih kafana, restorana, prodavnica… Teško se snalaze i poštari, taksisti, dostavljači hrane… Jer, kad se krene od vrha užeg gradskog centra, tamo gde su bili restoran London, Jugoslavija, bioskop Sutjeska, prodavnica Stoteks, Kluz, Sport, Varteks, Zaštita rada, Bagat, Munja, Radioton… sada su tu, pored radnji poznatih svetskih lanaca, i naše „butige”, ali pod nazivom na engleskom i, dabome, ispisani latinicom. Pa čitamo: Avor butik, Kings, Filing, Fleš bek, Medeks, Tramonto, Martins, Zemaks, Elipsa, Belvi, Delfi, Selekt, Egzit, Triton, Fešn rum… kao i kafići Pasaž, Dolče vita…
Jeste Kraljevo, bar po tim nazivima, odavno težilo Evropi, pa su kafane i restorani decenijama nosili imena svetskih metropola: Pariz, London, Atina, Ženeva… Bila je tu i pomenuta „Jugoslavija”, ali je propala, nestao je i „London” nema više ni „Atine”… a ponajbolje se drži „Pariz”. Dobro, došla su nova vremena, nove generacije, ali nismo baš ubeđeni da su im strani i nerazumljivi nazivi na srpskom, ispisani ćirilicom. Nego će pre biti da vlasnici prodavnica, kafana i kafića smatraju da je naziv uglavnom na engleskom ili kovanica nalik tome zvučnija i privlačnija, to jest da nije brend ako nosi lokalno ime. Da se u tome varaju potvrđuje i restoran pun gostiju „Lepi Boro”, a firma ispisana ćirilicom. Međutim, vlasnik Borislav Šakotić kaže da je i on naziv hteo da menja. Taman kad smo pomislili da je nameravao da ga uskladi sa činjenicom da godine i lepota ne idu zajedno, kad on još pamti slučaj od pre godinu dana kada je lokalna vlast samo njemu srušila privremenu letnju baštu.
„Znate, ranije u komunizmu kad nešto hoćeš od osione vlasti da zaštitiš to nazoveš, recimo, Titovim imenom. Ja sam pomišljao da sada restoran nazovem imenom Angele Merkel, pa neka ruše ako smeju”, objašnjava, uz šalu, Šakotić.
Raspitali smo se i u Agenciji za privredne registre gde kažu da postoje pravila i ograničenja u pogledu davanja naziva radnjama i firmama. Ne prihvataju se pogrdni nazivi, oni koji već postoje. Za neke prema toponimima ili iz oblasti vere i crkve neophodna je saglasnost nadležnih…
Ostalo može kako se kome prohte, pa neće biti neobično ako umesto table na kojoj piše Kraljevo osvane Kingstaun. Ne bi nam to valjda osporavao Sveti Vinsent i Grenadini, pošto se tako već zove glavni grad ove ostrvske države.
autor: Miroljub Dugalić
izvor: „Politika“ (http://www.politika.rs/sr/clanak/345999/Uvodnik/Kingstaun)
.
. I sta si uradio da se nesto promeni. ugojeno, komforno i zlonamerno kritizerstvo@
“Pametnjaković” ne zna da početno slovo reči kojom započinje nova rečenica, mora biti veliko slovo! “Pametnjaković se nepoznatoj osobi obraća sa “Ti”! Očigledno je da se prepoznao jedan od “suštinski neobrazovanih i polovično školovanih”! Zato i ne čudi ova demagoška zamena teza. Čovek da svoje mišljenje na zadatu temu teksta a onda se pojavi “pametnjaković” da pita “šta si TI uradio?” O tome šta sam ja uradio sigurno ne polažem račune bilo kome! Pametnjaković nije dovoljno pametan da shvati da je svrha komentara davanje sopstvenog mišljenja o temi a ne diskvalifikovanja mišljenja drugog komentara ili lupetanja o “ugojenom, komfornom i zlonamernom kritizerstvu.
. I sta si uradio da se nesto promeni. ugojeno, komforno i zlonamerno kritizerstvo.
. Tipično malograđansko pomodarstvo, nažalost veoma rašireno među našim svetom! Problem je što se kod nas kao uvažena “kasta” uzdigao soj ljudi suštinski neobrazovanih, bez konkretne struke i zanimanja, polovično školovanih. Svi oni predstavljaju lažni glamur jer dobro prate opšte prihvaćeni društveni trend odevanja, ponašanja, posebno one vrste negativnog ponašanja i razmišljanja koji podstiče korupciju, veze i “muvanje”! Takvi uglavnom postaju “investitori”, “ugostitelji” i momentalno se prepoznaju i preuzimaju modele lokalnih politikanata. Sa njima prave dilove, ovi su gosti u njihovim kafanama a ovi njima daju razna dopuštenja koja ne bi smeli (pogledajte samo ko izdaje fiskalne račune i dobija obalu Ibra na zakup). Angažuju se i za druge potrebe i po potrebi! A sve je lepše i “evropskije” ako tako uglađeni i “elitni” sede u ugostiteljskom objektu “Mirage” (Francuzi bi se smejali ovom nazivu za kafanu), Exit, Flashback, Amada, Square itd. A svud okolo beda, jad i čemer! Velikog li uživanja! Inače u uređenim i normalnim društvima takvi ne bi mogli ni do najprostijih poslova jer sa muvatorskim navikama ne bi daleko stigli.