KAD SVEŠTENICI DRŽAVI NE PRAŠTAJU

30. novembar 2016.

Razne zamerke građana na račun crkvenih vlasti podstaknute su posle odluka o restituciji pojedinih objekata i zemljišta u kraljevačkom kraju

Pravosnažnom i izvršnom presudom manastiru Žiči vraćena je u vlasništvo oveća zgrada na Trgu Svetog Save u Kraljevu, gde je smešten Istorijski arhiv. Pre toga, eparhiji žičkoj je ustupljena zgrada u susedstvu, danas Pravoslavni duhovni centar „Vladika Nikolaj Velimirović“ (nekada Gospodar Vasin konak). Na teritoriji kraljevačke opštine restituisano je još ponešto od nekadašnje crkvene imovine, recimo manastiru Studenici vraćeno je više hektara zemljišta pod šumom, a i objekat poznat pod nazivom  Karađorđev konak… Biće u Kraljevu vraćeno i zemljište, koje je sada javni park pokraj pomenute zgrade Istorijskog arhiva, plaćanjem u novcu žičkom manastiru, jer se povratak ne može obaviti naturalno…

Sve to, naravno, obavlja se po odlukama nadležnih državnih organa i sudova, što bi se reklo, po zakonu. Ali, što se one druge kategorije tiče, a reč je o pravednosti, tu su reagovanja javnosti, bogami, suprotna slovu prava, naročito oko zgrade arhiva koja je, navodno, budžetskim parama davno i plaćena. U tom smislu, posle ovih vesti, pozivali su nas mnogi Kraljevčani iznoseći stav i upitanost: ,,zar i plaćanje parka, a Kraljevo je eparhiji žičkoj besplatno ustupilo onaj park, dole u Dositejevoj ulici za podizanje Hrama Svetog Save i gradnju luksuzno opremljenog eparhijskog doma“. Beležimo i reagovanje u smislu da se vraćena imovina izdaje u zakup, poput pomenutog konaka u Studenici, te da će tako biti i sa zgradom Arhiva u Kraljevu, pa sledi i pitanje čitaoca: ,,Da li su sveštenici duhovnici ili biznismeni i plaća li crkva na tu imovinu porez?“. Onda smo čuli i primedbe na, navodno, previsoke cene svešteničkih usluga, poput opela, krštenja dece… koja se, tvrde, ,,naplaćuju ne manje od pet hiljada dinara. Ko to zaradi za pola sata posla?“. Zatim i tvrdnje da su Kraljevčanima tokom zemljotresa više pomogle druge verske zajednice od pravoslavne…

Najviše je u takvim regovanjima čitalaca bilo primedbi od meštana iz studeničkog kraja i to na sadašnju situaciju u manastiru Studenici. Tu je bilo i neprimerenih optužbi na račun tamošnjeg bratstva, poput ,,neradnici“, ,,ološi, odvojeni od naroda“, a ponajviše zamerki da je veći deo crkvene imovine, i one od države vraćene, sada zapušten, a brojne poljoprivredne mašine rasprodate. Samo se, tvrde, ,,u napolicu sa drvosečama nemilice seče šuma“…

I, tačno je. Početkom devedesetih prošlog veka, tadašnja opštinska vlast poklonila je deo parka u Dositejevoj ulici za gradnju crkve i vladičanskog doma, kao i to da crkvene vlasti neke od države vraćene objekte izdaju u zakup. Onda, porez na imovinu uistinu ne plaćaju, mada bi, shodno zakonu, crkva trebalo da plaća tu dažbinu na imovinu koja nije u svrsi bogosluženja. No, ovdašnji poreznici na to reaguju ,,gdedajući kroz prste“. Što se cena svešteničkih usluga tiče, jesu koliko tvrde i povisoke, ali može i da se ne plati. Nema, povodom toga, tužbe i izvršitelja.

A što se stanja u manstiru Studenici tiče, odavno su i sve učestalije pomenute primedbe, pa smo o tome još ranije priupitali igumana tog manastira oca Tihona, koji nam je objasnio:

–  Bratstvo je ovde prevashogno da se moli Bogu, a zatim i da održavaju ovaj istorijski i umetnički komleks. Inače, tačno je da je ranije, pre iseljavanja stanovništva, ovde sve bilo življe i aktivnije i sada bi ti pojedini  iseljenici voleli  da tako bude i danas, tj. da neko drugi radi posao koji su oni ostavili. Recimo, bratstvo manastira Studenice, a reč je o ljudima koji su završili škole, raznih su specijalnosti i nisu poljoprivrednici. Došli su, ipak, ovde da žive i rade, doneli svoju kulturu i ideje, primera radi, o iskorišćenju obnovljivog izvora energije, koju je krila reka Studenica… Sagradili smo hidrocentralu i dobijamo energiju iz tog izvora. Imamo radionicu za izradu sveća, radi manastirski konak koji prima sve poklonike… , to što nemamo krave, zar je to tako važno? Vidite, manastiru je vraćena samo četvrtina od oko 300 hektara zemlje. Tamo gde je bio motel, tu zemlju smo, uz pomoć kredita kupili, iako ju je pre 55 godina manastir poklonio za školu a na njoj je kasnije sagrađen ugostiteljski objekat, koji je u takvom stanju da nije za korišćenje. Jesmo kupili i zadružnu zgradu od zadruge u stečaju… Ponašamo se, dakle, domaćinski… – odgovorio je na pomenute kritike studenički iguman Tihon Rakićević, koje mu, dodaje, nisu bile nepoznate.

I, ko je tu na pravoj strani, uvređeni meštani ili sveštenici, navodno, lenji ili skloni biznisu, samo će Bog znati…

autor: Miroljub Dugalić

izvor: “Politika”