piše Vojkan Trifunović
Zapamtite ovu fotografiju, dok mene muči činjenica da ovoliko ne marimo za istoriju i još više pitanje – hoćemo li na mestu nekadašnjeg Šah kluba dobiti još jednu arhitektonsku karakondžulu u centru grada?
Sigurno ste nebrojeno puta prošli pored zgrade u Omladinskoj 49. Ako ne znate: u pitanju je ona zgrada na kojoj već izvesno vreme stoji ogromna reklama za neku od apoteka ili neke farmaceutske kompanije, a zapravo stoji između tržnog centra „Queen“ i nekadašnjeg „Londona“, a sada neke apoteke. Prolazili ste, a da niste imali pojma šta ona predstavlja. Za one neupućene i neinformisane, u pitanju je zgrada koja je pre Drugog svetskog rata služila kao zgrada Opštine Kraljevo, a nakon rata je jedno vreme tamo bio smešten lokalni Šah klub. Sećam se da sam sredinom ’90-ih godina prošlog veka ulazio u par navrata u ovu zgradu, bilo je jako zagušljivo i bučno, a brojni ljubitelji šaha su se nadmetali u svojim istorijskim partijama. Kasnije taj prostor (p)ostaje napušten, da bi već nekoliko godina služio, u nedostatku javnog toaleta, kao mesto gde su se sugrađani olakšavali.
U vezi sa tim možda i nije toliko strašna vest da će uskoro ova zgrada biti srušena, a na njenom mestu biti podignuta moderna stambena zgrada. Možda čak „modernija“ i od obližnjeg tržnog centra „Queen“, pa ćemo dobiti još jednu arhitektonsku karakondžulu u neposrednom centru grada. Neko će reći kako je i bilo krajnje vreme da se tako nešto desi, jer ono ruglo, što zaista ova zgrada i jeste bila, nije zasluživalo da stoji na tom mestu. Budimo realni, em je zgrada postala mesto gde su sugrađani ostavljali svoje izlučevine, em je postojala potencijalna opasnost da se sruši sama od sebe ili da, pak, postane stecište neke zaraze. Ako tako posmatramo celu stvar sa planiranim rušenjem i gradnjom, stvar je isuviše jednostavna – zgrada je dotrajala i bilo je logično da se ukloni i zameni lepšom i stabilnijom.
Mene ipak muče neke nedoumice. Ne mislim ovde na činjenicu da je zgrada pod zaštitom postala privatno vlasništvo, to je nešto sasvim očekivano u ovo post-tranziciono vreme, na to smo se kanda navikli. Mene muči činjenica da niko, ali bukvalno, niko ne mari za istoriju. Busamo se u naše grudi junačke balkanske kako nam je istorija jako važna, jer kako kaže ona stara „narod koji ne poznaje svoju istoriju, osuđen je da mu se ona ponavlja“, a na svakom koraku se trudimo da zatrpavamo prošlost. I bukvalno. 
Da me ne shvatite pogrešno, nisam retrogradni istoričar koji kuka za davnim, lepšim i srećnijim vremenima. Naprotiv, pozdravljam svakovrsni progres i napredak. Ali, majku mu, zašto po cenu napretka, rušiti i uništavati istorijsko nasleđe grada. Zamislite da se italijanski gradovi svako malo ruše i grade, pa da u centru Firence nikne moderno arhitektonsko čudo bez ikakvog ukusa. Ili da se tik pored Karlovog mosta u Pragu gradi tržni centar. Ili, hajde da pređemo na naš teren, da se sruši deo starog Amfiteatra u Puli (Pulska arena), i pretvori u kockarnicu. Uzgred, izabrao sam Pulu, jer me u Srbiji ništa ne može iznenaditi, pa niko ne može da nam garantuje da na mestu Narodnog muzeja u Beogradu neće jednom nići hotel sa pet ili više zvezdica. Uz, naravno, neizbežnu kladionicu.
Moja koleginica, Suzana Novčić, istoričarka umetnosti iz Narodnog muzeja u Kraljevu, jednom prilikom je iznela odlično zapažanje kada je u pitanju Kraljevo. Ona tvrdi da je u Kraljevu na delu svojevrsna kultura zaborava. Ne postoji nikakav kontinuitet sa prošlim vremenima, već se sve staro zatrpava, uništava, ruši, bez da se povede računa o eventualnom restauriranju i čuvanju prošlosti. Ovde nije reč samo o suprostavljenim ideologijama, dinastičkim borbama i oslobodilačkim ratovima. Prosto, na svakih pedesetak godina se nešto ruši, pomera, donosi, odnosi, bez ikakvog smisla, reda i poretka. U vezi sa tim, interesantna je rasprava iz ’50-ih godina prošlog veka kada se Kraljevo izgrađivalo, pa je od zaostale palanke, varoš poprimala izgled modernog gradskog centra. I tada su se pojedinci pobunili protiv možda nepotrebnog rušenja starih kuća, zgrada i ulica. Uglavnom su njihovi glasovi razuma bili usamljeni i posmatrani su kao kakvi kočničari napretka, a njihovi apeli ostali prazno slovo na papiru. Ništa manje ne očekujem ni ja od ovog pisanija, ali smatrao sam da je red prozboriti koju i o ovome jer, da se vratimo na onu staru „narod koji ne poznaje svoju istoriju, osuđen je da mu se ona ponavlja“.
. Sah klub je namerno i svesno unisten , zatvoren i ostavljen da gradjani vrse nuzdu da bi neko ko je bacio oko (a to se vidi danas Trospratna staklena zgrafa)Ko je vlasnik da li neko zna ,odakle mu pare ili su to pare iz rate koje se peru. Danas prolazim tom ulocom ,Deca vriste a cuje se kao da je ukljucen razglas. zasto , Zato sto se ne vodi racuna o zastiti od buke , izgradjene zgrade su opsivene staklom koje odbija zvuk na sve strane tako da ne znas odakle dopire ta buka..
A SAD je zabranjeno pored puta podici ogradu da bude ravna , ona mora da bude reljefna , da upije zvuk od buke automobila . ali mi Smo kao genijalci pa da to sija ,sljasti a kad dodjes na to mesto pozelis da st pre pobegnes sto dalje
Jos jedno pitanje Kraljevo je prenatrpan grad ,Penju se jedni na druge sede im na glavi a svoja domacinstva ostavljaju u korov ali jos gore je jedna najbitnija stvar . za koga , za ciju decu kad dece nigde ,ulice prazne samo po koji setac sve nas je manje i manje,Polako nestajemo a ove velelepne zgrade ostace nekom ko ni sanjao nije da ce ziveti ovde jer nas tada nece biti.
pedesetih je bila moda ,po jedno dete danas osecamo tu stipsicnu porodicu koja je mislila samo na svoju zadnjicu .
Pozdrav iz Kraljeva Grad Aveti secikesa, lopova , sicardzija, prevaranata , postenih , i onih drugih.
. Bilo je nedavno ali kada bi pitali gradjane Kraljeva kuda je isao stari put Kraljevo Cacak , Da li bi 5% znalo. gde je bila Riblja pijaca , da li se odvijao saobracaj omladinskom do velike pijace, sta je bilo Na mestu gde je spomenik Milutina prema Ibru. gde su bile kasarne , ne verujem da bi odgovorilo 2% gradjana Kraljeva
Bese nekada lepo Kraljevo ,Korzo setalo se , sta danas osta od toga Fotelje kafici zauzete ulice stolovima stolicama, suncobranima a taj koji sluzi iz magacina a zauzeo dva tri ara ulice. To je Kraljevo bez Duse , Ljubavi . otac ili majka sa jednim eventualno dvoje dece ali obicno su sami i usamljeni.
. I još da dodam: imajući u vidu ko je u poslednjih 15 godina bio investitor u glavnoj ulici i šta su gradili, crno nam se piše!Obzirom da i ovaj dolazi iz sličnog kruga ljudi, nema nade! Nazovi objekti od kojih je jedan nezavršen a drugi formalno završen ali pod hipotekom, predstavljaju takvo ruglo da je sadašnje tužno stanje Šah kluba deluje čak romantično i subverzivno! Mnogi narodi su svoje autentične ruine obnovili u potpunosti i to je moguće i ovde ali se neće. Važniji su kvadrati jednog tipa od autentične istorije grada. Zato je u Srbiji ovako jadno kako je, upravo zbog pogrešnog načina razmišljanja u skoro svim sferama. Za kraj: da li je neko primetio onu divnu kućicu međ’ zgradama u ulici Milana Toplice? Isti period gradnje kada i Šah klub, sličan oblika i originalna ograda. Vlasnik je sve obnovio i pretvorio u divnu kuću sa lepim dvorištem. Eto kako se može!
. Nekim ljudima očigledno nije jasno da je grad bio vlasnik decenijama i da nije održavao kulturno dobro koje je sam proglasio na predlog nadležnog Zavoda! Druga bitna stvar je da je suprotno Zakonu o kulturnim dobrima ovo kulturno dobro prodato privatnom licu bez obaveštenja i saglasnosti Zavoda, što je obaveza onoga koji kulturno dobro prodaje. Treća bitna stvar jeste da je vlasnik pustio da zgrada propada iako je imao saznanje da se radi o kulturnom dobru. Znači ciljano je pustio da propada računajući da će mu tako biti lakše da je sruši. Lični ukusi, sviđanje ili nesviđanje su u ovoj priči sasvim nebitni. Radi se o najstarijem sačuvanom objektu u zaštićenoj celini i zgradi koja je dugi niz decenija od kraja 19 veka do kraja Drugog svetskog rata bila sedište opštine i uprave grada.
. Zaboravio sam da pomenem još neke objekte koji su ruglo grada. Tu pre svega mislim na objekt koji smo nekada zvali Dansing. Nekada je to bilo mesto okupljanja mladih, koncerata, igranki i svih vrsta tada popularnog provoda. Danas izgleda kao da je spomenik bombardovanju Srbije. Nisam siguran da se možda u toj ruini i zmije ne legu. Isto je i sa objektom u tzv. rupi u Ribnici, pored veterinarske stanice, koji je ko zna kada započet i verovatno nikada neće biti završen. Mislim da ovaj problem zaslužuje da se neko njime posebno pozabavi, a u svakom slučaju bi bilo dobro da neko istraži istorijat tih objekata i njihovu moguću sudbinu. Novinari-istraživači, na vama je red.
. Investitor nije bitan u ovakvim slucajevima. Investitor nije krivac. Krivac je onaj koji sluzbeno odobri rusenje takvih objekata i izda saglasnost za izvodjenje radova. U ovom slucaju, ukoliko se radi o utvrdjenim kulturnim dobrima, nadlezan je Zavod za zastitu spomenika kulture iz Kraljeva.
. Ovakvi slucajevi najcesce imaju za ulogu da pretresu razmisljanje o kulturnim dobrima i zakon o zastiti kulturnih dobara. Srecom, u skladu sa pomenutim zakonom, ovim se stvarima bave institucije kulture, a u ovom slucaju Zavod za zastitu spomenika kulture iz Kraljeva. Nazvati ovakvu gradjevinu grdobom, vidi se neuko je, i zahteva dodatan vid edukacije. Nasuprot tome, valja pomenuti, da nije estetska vrednost jedina vrednost kod spomenika kulture, vec tu postoji niz svojstava spomenika. Da nema arhitektonske vrednosti se ne slazem jer predstavlja ruiniranu predratnu gradjevinu, koja sadrzi, a to se na nesrecu moze uociti, nacin formiranja drvenog serklaza i bondruka. Sa te strane ovu gradjevinu mozemo posmatrati kao istorijsko-tehnoloski spomenik.
Pozdraviti odluku da se zamaskira nebriga jednako je kao pozdraviti odluku zidanja zida u Krusevcu. Mislim da biste trebali da pozdravljate resavanje problema a ne njegovo maskiranje.
Na kraju, izgleda da je upravo takav stav i doveo do sadasnje situacije u kojoj je ovaj objekat ruina. Ja sam poslednji put usao u nju 2000. godine i bila je funkcionalna.
A sto se tice prvog komentara, vezanog za “komunjare i petokraka”, setimo se da je Republicki zavod za zastitu spomenika kulture otvoren pedesetih godina, a odmah nakon toga regionalni zavodi, pa i ovaj u Kraljevu, i da bi znacajan deo spomenika kulture, uglavnom srednjevekovnih manastira i crkava, sada bio u stanju Sah Kluba, da nije bilo takvih delovanja.
Nema potrebe bojiti politicki ovu situaciju, samo problem treba adresirati na pravo mesto.
. Mala ispravka komentarea Povratnika. Rugoba koju čini kostur zgrade i koja već više od deceniju ruži centar grada je na mestu nekadašnje prodavnice ”Zvezda”, a na mestu nekadašnjeg bioskopa ”Sutjeska” je kafe koji se, mislim, zove Siti pasaž ili tako nekako. Mislim da je investitor rugobe ”Valve profil”, isti koji je napravio i onu rugobu pored nekadašnjeg šah-kluba, u kojoj se nalazi Marfin banka, kao i stambenu zgradu u zaleđu tog objekta koja se takođe ne završava već duži niz godina i u kojoj je samo jedan stan useljen, naravno na divlje.
. Eto, komunjare i petokraka najvise uništili arhitekture u Kraljevu pa opet ima nekih koji ta zla vremena pod diktaturom Tita pokušavaju da povampire.
. Slažem se da treba čuvati stare istorijske vrednosti, ali ova grdoba ne zaslužuje takav tretman. Ova kuća nema nikakve arhitektonske vrednosti i treba je ukloniti. Dugo sam se čudio gradskom rukovodstvu što je ne ukloni jer je pored ružnoće predstavljla i opasnost. Pozdravio sam u sebi dogadjaj kada je od očiju sklonjena reklamom. Samo nije ona jedina u gradu ima ih još u centru grada koje ruže ovaj divan grad.
Kad smo kod Omladinske ulice da se upitamo smeta li gradskoj upravi kostur započete zgrade na mestu nekadašnjeg bioskopa Sutjeska, koji već 10 godina stoji tako niti se gradi niti se ruši. Postoji li neko ko se brine o izgledu grada? Ja znam da postoji ali izgleda da se ne meša u svoj posao!