piše Danilo Spasojević
Hoću da se progovori o profesorima i njihovom pogaženom dostojanstvu, a ne mislim na plate, nego na nasilje medija, zakona i prakse nad ljudima koji treba da rade najodgovorniji posao u državi – da obrazuju i vaspitavaju mlade
Njegoš je napisao: „ Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“.
Da u srpskom društvu nije kao u izveštajima onih koji društvo vode jasno je svima koji umesto televizije ponekad pogledaju svoj grad, državu ili novčanik. Šavovi su popustili i tu više nema popravke, sada se procenjuje samo koliko će pojedini konci biti dugi i izdržljivi, pre konačnog rašivanja uzduž i poreko.
U takvoj situaciji šta ćemo sa obrazovanjem? Ništa, neka ga još koju godinu u ritama pa ćemo ga onda pogurati u stečaj. Kako u stečaj, pa znate li vi šta znači obrazovanje za jednu državu i koliko su profesori učeni i dostojanstveni ljudi? Znam, zato i kažem, pitajte sindikate ako mi ne verujete.
Ako niste baš sasvim dotučeni medijskim projektilima o nasilju, budžetu, izborima i drugim sredstvima za masovnu javnu hipnozu, mogli ste čuti ili pročitati o događajima u dvema školama.
Slučajno ili ne, desili su se skoro istovremeno. U jednoj mladenovačkoj srednjoj školi učenik je na sred časa ošamario profesorku! Bruka i sila na mestu gde ih ne sme biti. To je sramni krajnji produkt sistemskog urušavanja ugleda škole i promovisanja nasilnog ponašanja- preko televizijskih programa, video igrica, filmova i novina.
U jednoj beogradskoj školi, gotovo u isto vreme, profesor je izgubio posao, licencu i mogućnost da ikada više zakorači u učionicu jer mu se stavlja na teret da je udario učenika. Sudski epilog nije ugledao svetlost dana, ali odluka o otpuštanju jeste. Treba reći da, po pisanju medija, do direktnog fizičkog kontakta izgleda nije došlo, nego je čitanka koju je profesor bacio na klupu zakačila učenicu koja je tu sedela. Ne pribavljam sebi ulogu tužioca, advokata, ni sudije, samo želim da se progovori o apsurdima.
Hoću da se progovori o profesorima i njihovom pogaženom dostojanstvu. Ne mislim tu na plate koje su poprilično ispod republičkog proseka. Mislim na srozani ugled i nasilje medija, zakona i prakse nad ljudima koji treba da rade najodgovorniji posao u državi – da obrazuju i vaspitavaju mlade.
Ovo su slučajevi koji su novinarima interesantni pa su ih podigli do nivoa vidljivosti i dostupnosti građanima. Znate li koliko stotina ovakvih i sličnih slučajeva ostane izvan medijske pažnje, pa tako nikada i ne postane predmet bilo kakvog šireg razmatranja? Krije se i zataškava, da ne pukne bruka, da se ne osramoti škola, da se prećuti sa nadom da se nešto slično neće skorije ponoviti.
Samo da znate – zakon je tako loš da učenik jedne osnovne škole može tu školu da digne u vazduh, a onda da dođe na njene ruševine i da mu se na zahtev roditelja omogući nastavak školovanja i izdavanje svedočanstva i diplome. U osnovnoj školi učenika ne možete izbaciti sa časa, ne možete ga ni na koji način primorati da poštuje pravila ponašanja, ne možete ga prebaciti u drugu školu bez saglasnosti roditelja. Sa druge strane, učenik može da provocira i vređa profesora, da ga gađa papirićima, ili da ga napadne i udari, ako mu je to interesantno. Sprovedete disciplinski postupak i Nastavničko veće odluči da mu ocenu iz vladanja smanji na jedinicu i predloži premeštanje u drugu školu. Onda dođe roditelj i kaže da ga baš briga za odluku škole i problematični učenik nastavlja školovanje kao da ništa nije bilo, samo što ima reputaciju i ugled među vršnjacima, pa i oni požele da se ponašaju kao njihov uzor.
Profesor može i privatno da tuži pominjanog roditelja, ali izvesnije je da će dobiti nove pretnje i batine nego da će dobiti bedno obeštećenje od nekoliko desetina hiljada dinara.
Može dobiti i kontratužbu, pa ako su tužitelji moćni, pravo na ulicu – socijalni slučaj i primer za žaljenje. Zato bolje ćuti i trpi, kao rob si u društvu manje primetan nego kao socijalni slučaj. Neka se veže kraj s krajem, ko danas sme da rizikuje i da isteruje pravdu.
Gospodo upravitelji prosvete, promenite nakaradne zakone! Zakoni su profesorima vezali ruke, jezik i zanimanje! Ne brujite o vršnjačkom nasilju i svakom drugom nasilju kad niste stvorili mehanizme da se zaustavi! Ne nagrađujte bahatost i ne ukidajte moral! Zaustavite praksu da profesori budu podređeni učenicima, a škole bahatim roditeljima!
Gospodo upravitelji sindikata, ovo je tema za zajednički nastup i borbu do izemoglosti! Za ovo treba da se pozovu svi prosvetni radnici na podizanje glasa i odbranu obrazovanja! Kada jedan štrajk ne bude organizovan zbog plata, nego zbog zaštite dostojanstva profesora i učenika – taj štrajk će uspeti! Sve drugo je mrcvarenje i razjedinjavanje, od ovoga se mora početi. Smisao škole moramo odbraniti.
Čast mora da preživi i da se uzdigne da bi se bruka oslabila.
Od ponedeljka, vi ste na potezu!
