BORISLAV PEKIĆ:„MARGINALIJE I MORALIJE”

uređuje Dragan Bajović

„Knjige koje ne stimulišu misao su kao hrana koja puni stomake, ali nas ne hrani. Takve knjige opterećuju mozak, a šteta je dvostruka: misleći da smo hranjeni, ne jedemo dobru hranu i slabimo, a ono što uzimamo čini nas bolesnim“, piše Pekić u zapisu iz neobjavljenog dnevnika iz 1983/84

Ovoga puta biću slobodan da vam predočim i od srca preporučim, još jednu Pekićevu knjigu koja će – kako po sadržaju, tako još više po raznolikosti tema koje se u njoj obrađuju i tretiraju, kroz, hajmo reći, pekićevsko osobeno i neponovljivo introspekcijsko, što će reći, dubinsko filosofsko i životno promatranje i promišljanje – svakog čitaoca do kojeg stigne „primorati“ da je pročita. Reč je o “Marginalijama i moralijama“, posthumno priređenim iz njegove bogate zaostavštine, koja broji oko 30.000 stranica pisanog teksta, od strane Pekićeve supruge Ljiljane i kćerke Aleksandre. Knjigu je obijavio „Službeni glasnik“ iz Beograda.

Prema iskazu književnog kritičara Gojka Božovića, „Borislav Pekić je pisac koji se mora čitati sa olovkom u ruci.“ Ovo svakako iz praktičnih razloga, imajući u vidu da je Pekić znameniti pisac zgusnutog i bogatog kazivanja, poput njegovog duhovnog uzora, nobelovca Tomasa Mana, i veliki i neponovljivi mislilac konstantne upitanosti. Po raznolikosti  životnih, filosofskih, političkih, umetničkih, moralnih, intelektualnih tema.

Pekić je pisac i mislilac, koji posmatra svet istorije i varira vreme kroz različite tokove prošlosti, sadašnjosti i neizbežne budućnosti (kakva god da je?!), svedočeći o vremenu i godinama koje su pojeli skakavci?! Knjiga je satkana od raznoraznih citata iz Pekićevih epohalnih dela, zapisa, zabeležaka, nacrta, skica, poetičkih komentara i fragmenata, te druge raznovrsne građe po kojoj je Pekić, inače bio dobro poznat, kao pedantan sakupljač i korisnik iste. Upravo ta građa, mu je služila kao logistička potka za pisanje njegovih čuvenih romana, pripovedaka, drama, eseja, scenarija i sl. „Knjige koje  ne stimulišu misao su kao hrana koja puni stomake, ali nas ne hrani. Takve knjige samo opterećuju mozak kao što od nekorisne hrane samo stomak pretovarujemo. Šteta je dvostruka, misleći da smo hranjeni, ne jedemo dobru hranu i slabimo, a ono što uzimamo čini nas bolesnim“, veli Pekić u jednom zapisu iz neobjavljenog dnevnika iz 1983/84

Konkretne teme kojima se Pekić tako mudro, osobeno i promišljeno  bavi, su između ostalog, o apsurdu, besmrtnosti, Bogu, budali, budućnosti, buržoaziji, celini, čoveku, čudima, dijalogu, državi, duhu, duši, izboru, inferiornosti, intelektualcu, iskustvu, istoriji, istini, izgubljenosti, izuzetku, komunizmu, kritici, piscu, potkupljivanju, potomstvu, pravdi, precima, predrasudama, prijateljstvu, prosveti, psihoterapiji, radu, sreći, starosti, stidu, strahu, strpljivosti, stvaranju, stvarnosti, sudbini, sumnji, suprotnosti, svađi, svesti-podsvesti, svetu, zatvoru, zavisti, zdravlju…

Teza književnog kritičara Aleksandra Jerkova: „Da Pekića treba tumačiti samim Pekićem“, dobija svoj puni smisao u sledećim mislima (navodim tek nekoliko) iz „Marginalija i moralija“:

–       Čovek je kompromis između životinje i Boga.

–       Ko ne veruje u đavola, već mu pripada.

–       Tamo gde je Bog jak, jak je i Đavo.

–       Na Balkanu su i medvedi blagorodniji od ljudi.

–       Bog je, kažu stvorio čoveka u jednom danu. Sasvim traljav rad, uostalom, koji sada mi moramo popravljati.

–       Bog neće pomoći ako sam čovek ne zasuče rukave.

–       Hristos kao veliki čovek bez Boga je samo tvorac jedne moralističke ideologije.

–       Ljudima je dovoljna vera u Boga, a sam Bog je nepotreban.

–       Ja mislim da biti gospodin znači u prvom redu biti velikodušan, biti hrabar, biti častan, skroman i tolerantan.

–       Mene muči što znam  kako, a ne znam-zašto?  

–       Nezavisnost duha počiva na temeljima svake uspešne civilizacije, pre nego što postane neuspešna i propadne.   

–       Naša civilizacija je podignuta na groblju, pa ovu istinu ne treba gubiti iz vida ni dok govorimo o istoriji bilo koje zemlje.

–       „Ekspert“ danas označava čoveka koji je u svim stvarima izvan svoje uže struke idiot, a u struci uzorna neznalica.

           Prikaz sačinio:

Zoran M. Vuksanović

Kraljevo