23. januar 2017.
Izgradnja seoske infrastrukture, nedostatak posla u gradu i odlični prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede, zaustavili odlazak mladih iz kraljevačkog sela Lazac, a oživele su i nekad popularne seoske igranke
Dom kulture u Lascu svake subote je prepun mladih, ali i starijih, kako iz Lasca, i okolnih sela, ali i iz Čačka i Lučana.
Iako, kako kaže, još u dobrim godinama i snazi, lazački domaćin Radivoje Rumenić polako predaje domaćinstvo u sigurne ruke svojih sinova Ivana i Mladena i njihovih porodica.
“Imamo šest hektara pod voćem, šest krava visokomlečne rase, ovce, svinje. Radimo složno, planski i zadovoljni smo, jer smo svoji na svome. Oženjeni smo i ja ibrat, imamo po dvoje dece i svoju budućnost smo vezali za selo,” kaže Radivojev sin Ivan.
Zadovoljan je i mladi voćar Dejan Rakić, koji pod voćem ima desetak hektara jabuke, kruške, šljive, breske, nektarine. Voleo bi da i njegov sin Milutin krene njegovim stopama. Smatra da grad i mesna zajednica moraju da meštanima pomognu u poboljšanju niskonaponske mreže kako bi hladnjačre za voće normalno radile, kao i na rekonstrukciji seoskih puteva.
Istog je mišljenja i Aco Tomović, koji se opredelio za ovčarstvo posle gubitka posla u jednom kraljevačkom društvenom preduzeću.
U poslednje vreme, po rečima Milana Ilića, agilnog predsednika mesne zajednice, urađeno je mnogo na poboljšanju komunalne infrastrukture. Asfaltirano je desetak kilometara asfaltnih puteva, tri kilometra ulične rasvete, uređen Dom kulture,H ram Svetih Petra i Pavla, Parohijski dom. I na tome se, kako ističe Ilić, neće stati. Tokom ove godine nastaviće se s popravkom i asfaltiranjem puteva, poboljšanju napona u mreže.
Sveštenik Aleksandar Milikić ostario je izuzetnu saradnju s meštanima i plod takve saradnje i razumevanja je nesebična pomoć meštana u svim akcijama koje Crkva organuzuje u Lascu na uređenju Hrama, crkvenog doma, sređivanju doma i unutršnjosti hrama.
U zimskom periodu, u dane vikenda, u obnovljenom Domu kulture, održavaju se već tradicionalne, na daleko poznete igranke, na kojima su okuplja gotovo polovina sela, ali i mladi iz okolnih mesta, čak i opština Čačak i Lučani.”Uložili smo značajne strdstva u rekonstrukciju doma culture u Lascu i to je, pokazalo se, dobra investicija. Prava je stvar da nam se meštani vesele i razonode u svojim domovima kulture, a deca uče folklore,” kaže Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.Na igrankama u Lascu, u dobroj atmosferi i uz šumadijski čaj prave se budući planovi za prolećne radove u poljoprivredi i komunalnu izgradnju, ali i svadbena veselja koja i Lascu ponajviše nedostaju.
Autori: Milanko Danilović, NEnad Dimitrijević
Izvor: RTS http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/2600606/u-lascu-kod-kraljeva-opet-se-igra-kolo.html
. Bice bolje
. Радују овакве ствари! Посебно кад се зна да је индустрија намерно уништена у целом свету. Краљевчани су својевремено остављали њиве, воћњаке и стоку и ишли у град који се градио да раде у индустрији. Намерно не наводим имена тих џинова. Прошло је већ скоро 20 година од пропасти индустрије у граду Краљево. Многи данас у њему живе у тешком сиромаштву са заборављеним завичајним могућностима. Сања се о некаквим политичиким пословима, време пролази. Оно што је битно, помонућу то овде, то је да се политичким ангажманом добије повраћај свих буџетских приходау висини од 70% за села. Нека град користи и држава 30% од тога. тако би се десило да мештани сами организују фирму за асфалтирање путева, изградњу мостова, дизање амбуланти и осталих елемената инфраструктуре, свако у свом селу по припадајућој специфичности и жељама. А не као данас. Неко ко седи у Београду брине о развоју села око Краљева или Јагодине. Да се врате паре селу, а овима у граду шта остане! Лако ће села подизати и фабрике и запошљавати кад се тако ради…