17. mart 2016.
Međusobne optužbe vlasti i opozicije obeležile vanrednu sednicu gradske skupštine
Sednica sazvana na zahtev odbornika opozicije, koja je na dnevnom redu imala izveštaj o prošlonedeljnim poplavama na teritoriji kraljevačke opštine, završena je usvajanjem ovog Izveštaja i radnih zaključaka kojima će lokalna samouprava od Vlade Srbije tražiti što hitnije trajno rešavanje problema plavnih područja u našem kraju..
Zaključci se odnose na izgradnju deonice autoputa Pojate-Preljina, od Miločajskog do Kamidžorskog mosta, jer bi ta deonica imala i ulogu zaštitinog bedema, kao i na rehabilitaciju Ibarske magistrale, od Mrčajevaca do Grdice, koja je u toku, odnosno na izmenu projekta u zoni mosta u Miločaju (zamena cevastih propusta u trupu magistrale pločastim propustima sa većom površinom poprečnog preseka, zato što se magistrala javlja kao svojevrsna ustava).
Predstavnici opozicije mahom su tvrdili da je vlast u Kraljevu namerno odlagala početak izgradnje bedema u Grdici koja je najviše stradala i u majskim poplavama 2014. i prošle nedelje, kako bi „slikanje kraj bagera moglo da sačeka predizbornu kampanju“.
Jedan od odbornika primetio je kako su u Kraljevu sve vreme „ispravljane krive Drine, a trebalo je ispraviti Moravu“, aludirajući na sve češće pominjanje regulisanja dve oštre krivine toka Zapadne Morave kod Kraljeva kao rešenje problema zbog kojeg dolazi do plavljenja.
Rade Erac, predsednik MZ Grdica smatra da se u izveštaju koji je podneo gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić navodi samo ono što nije bitno.
„Nije bitno koliko je paketa sardine, pašteta ili paste za zube podeljeno, jer je važnije bilo da izveštaj sadrži bar trunku osećaja odgovornosti onih koji su dopustili da se isti ljudi nakon manje od dve godine nađu u bezizlaznoj situaciji“, rekao je Erac.
On je dodao da se izvršna vlast ne oseća odgovornom zbog toga što za, kako je rekao „dve godine ništa nije urađeno na trajnoj zaštiti plavnog područja“.
„Mi smo jedini grad u Srbiji koji po tom pitanju nije uradio ništa“, tvrdi Erac.
Gradonačelnik Ilić odgovara da za prethodnih 50 godina nikada niko nije zahtevao da se reši pitanje poplava u Grdici, gde su poslednje velike poplave bile 1964. godine, da bi se ponovile 2014. na isti dan – 16. maja.
Ilić dodaje da je aktuelna vlast prva koja je krenula u realizaciju izgradnje bedema u tom delu grada.
„Projekat je kasnio, a sticajem okolnosti se dogodilo da izgradnja počne krajem januara, ali niko nije „nameštao“ da to bude u predizbornoj kampanji“, tvrdi Ilić.
Posle upozorenja koje je predsednik MZ Grdica, javno izrekao više puta, da lokalni funkcioneri nisu bezbedni u Grdici, gradonačelnik Ilić je danas rekao da se oseća bezbedno i u tom naselju gde, kako kaže, nije doživeo nikakvu neprijatnost.
Erac navodi da nije u pitanju pretnja, već prijateljsko upozorenje zbog toga što, kako je naveo, „vrlo dobro zna šta ljudi koji su dva puta preživeli katatstrofu govore o funkcionerima koji u Grdicu dolaze zbog slikanja, kada ti funkcioneri okrenu leđa“.
Zanimljivo je da se posle pauze, od 25 odbornika koji su zahtevali vanrednu sednicu gradske skupštine, u salu vratilo samo njih šest, ali je za završetak sednice obezbeđen kvorum.
Prema izveštaju sačinjenom na osnovu preliminarne procene Komisije za procenu štete, u poplavama je oštećeno oko 150 stambenih objekata, od kojih nijedan nema šesti stepen oštećenja, odnosno – nije predviđen za rušenje. U merama za otklanjanje posledica šteta navodi se da će oštećenima biti dodeljivana jednokratna bespovratna novčana pomoć. Za vlasnikee oštećenih porodićnih stambenih objekata ona za prvu kategoriju iznosi 120.000, da drugu 200.000, za treću 250.000, za četvrtu 350.000 i za petu 600.000 dinara, a za korisnike oštećenih stambenih objekata, u zavisnosti od kategorije od 24.000 do 120.000 dinara.
