14. maj 2017.
Najbolja mlada frulašica Srbije Neda Nikolić u Kraljevu završava Srednju muzičku školu; iza nje su uspesi na svetskim takmičenjima, a ispred – svetla budućnost zahvaljujući njenom talentu da frulom, primetio je to i Bora Dugić, spaja nebo i zemlju
„Dato nam je da kroz frulu govorimo. Sve ono što nosimo u sebi, sve ono što je utkano u naše biće, frula zvukom dočarava. Ona je spojila nebo i zemlju, živo i mrtvo, muško i žensko, duđu i telo, i takva, čarobna, ne može da dosadi nikome na svetu“ – Bora Dugić
Frula je, naizgled prost, mali, stari instrument koji ljudi često vezuju za Srbiju. Zapravo svaka država ima svoju „frulu“, iz koje su kasnije nastajali brojni instrumenti. Sedam rupa, u parčetu drveta od 70 grama, stvara melodijski vrtlog.
– Treba samo biti dovoljno spretan i pametan i znati poigrati se sa tim. Od najprostijih pastirskih melodija do Mocarta i Betovena, sve je moguće izvesti, iako to tako možda ne izgleda – kaže Neda Nikolić, učenica četvrtog razreda Srednje muzičke škole «Stefan Mokranjac» u Kraljevu, gde proširuje svoj spektar instrumenata sa frule, flaute i klavira na ostale narodne instrumente
Prefinjene crte lica, mio pogled, dugi prsti koji stvaraju muzičku magiju na fruli, možda najbolje opisuju ovu još gotovo devojčicu (iako uskoro slavi 19-i rođendan), koja se tek sprema da raširi krila za veliki muzički svet. O njoj ćete, budite sigurni, teč čitati divne priče.
Neda je frulu počela da svira sa trinaest godina.
– Svako bira svoj put, a ja sam na svoj slučajno naišla i danas ga se držim, iako stalno nailazim na prepreke i skretnice. Od obične blok flaute u osnovnoj školi, moje «sviruckanje» po kući je izazvalo mog tatu da mi ponudi frulu. Ne znajući u potpunosti šta je to i u šta se upuštam, pristala sam. Zapravo, niko nije mogao da zna da je taj prost odgovor „hoću“ bio prekretnica i poziv mog životnog puta – priseća se Neda.
Prve časove frule je pohađala kod Dobrivoja Doce Todorovića, što ju je dovelo do prve nagrade na Saboru frulaša u Sopotu, gde je osvojila Plaketu sveukupnog pobednika. Kasnije te 2011. godine je snimila i prvi CD i održala prvi solistički koncert u Muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ u Smederevu. Druga nagrada je bila na najvećem saboru u Srbiji, Saboru frulaša u Prislonici, gde je odnela prvo mesto u kategoriji juniora. Od tada se nastavlja niz nastupa na raznim manifestacijama i festivalima širom Srbije i sveta.
– Ne postoji zanimanje u kojem bi čovek toliko uživao, prenosio i poklanjao. Do toga se dolazi već poznatim – trudom, radom, vežbom, odricanjem. To muzika zahteva, sebično sa njene strane. Ali ona uzvraća mnogo više. To što ona uzvrati, rečima se ne može opisati. Izlazak na scenu, obraćanje publici kroz instrument, davanje sebe muzici, a zauzvrat ne tražimo ništa više od nasmejanog i zadovoljnog izraza lica. Ne može se dosledno opisati lična povezanost sa muzikom, scenom i samim instrumentom. On vas razume, ne odupire se, kako se vi ophodite prema njemu, on vam i vraća, baš kao prema čoveku. A kroz ponašanje, organizaciju i sklapanje ugovora sa ljudima, izlazi pravo lice određenih ljudi i kroz takve stvari, mi se susrećemo i sa težom i nepravednom stranom života – iskrena je Neda.
U srednjoj Muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ u Smederevu, Neda je započela saradnju sa drugom, kompozitorom Veljkom Nenadićem. Prvi solistički koncert su održali u svojoj školi, a nakon toga su nastavili sa nastupima i koncertima u Srbiji, Beču i Moskvi. Zajedno su pobedili na Smotri stvaralaštva srpskih kompozitora na Ubu, kao i na Smotri muzičkih talenata Srbije u Sremskim Karlovcima. Prvo mesto su osvojili I na takmičenju Golden Key Composition Competition u Njujorku, kao i na Festivalu slovenske muzike u Beogradu. Na istoimenom takmičenju u Moskvi su odneli Gran Pri celokupnog takmičenja, a Neda je postala laureat u kategoriji duvačkih instrumenata. Sledeće godine na istom takmičenju dobila je specijalnu nagradu celokupnog takmičenja od muzičke firme Yamaha. Takođe je osvojila nagradu fondacije Dragice Nikolić kao dobitnik nagrade međunarodnog takmičenja.
– Zahvaljujući muzici upoznala sam neverovatne ljude, zemlje, stilove, muzike…..U znak zahvalnosti, svojim sviranjem i dostignućima se trudim da baš nju, našu srpsku frulu, predstavim drugim narodima i kulturama. Za nju treba čuti, nju treba čuti i videti. Uz podršku bliskih ljudi, stručnih ljudi i kolega nikada ne bih dostigla ovaj nivo i stekla ovo znanje. Odužiću se time što ću nastaviti da idem svojim datim putem i čuvati frulu u nadi da će se naša tradicija održati s kolena na koleno, kao i do sad. Zato što bez tradicije mi nemamo istoriju, postojanje i identitet – Nedina je poruka.
https://www.youtube.com/watch?v=9le1JfNiV3A
Neda je bila gost mnogih koncerata pod pokroviteljstvom RTS-a, a počasni gost je bila na koncertu našeg i svetskog velikog umetnika Slobodana Trkulje. https://www.youtube.com/watch?v=rAEaAIgf2_0
Gostovala je na mnogim domaćim i stranim televizijama i radijima. Držala je koncerte u Švajcarskoj, Americi i Rusiji. Svirala je na najvećim domaćim scenama – u Kolarčevoj zadužbini, Domu sindikata, Ruskom domu, Palati Srbije… https://www.youtube.com/watch?v=vQnkYgRCrqo
Neda je učenik maestra Bore Dugića i svojom ljubavlju i posvećenošću prema muzici je zadobila i mesto u njegovoj knjizi „Traktat o fruli“. Ona trenutno važi za najboljeg mladog frulaša Srbije, a to je i potvrdila nastupom na Saboru frulaša u Prislonici 2016. godine, gde je održala mini koncert i bila član žirija u kategorijama mladih frulaša. Iste godine osvojila je i prvo mesto na svetskom takmičenju Internet music competition u kategoriji tradicionalnih instrumenata, gde je dobila najveće ocene akademika iz Moldavije i Izraela. Do kraja ove godine će izaći i prvi zajednički CD Nede i Veljka pod nazivom „Igra za frulu i klavir“ u izdanju World music asocijacije Srbije.
U KRALJEVO ĆU SE UVEK RADO VRAČATI
Neda Nikolić je tokom ove, poslednje godine svog srednjoškolskog školovanja bila naša sugrađanka. Njena druga kuća bio je Dom učenika srednjih škola u Kraljevu, a utiske o tim danima ovako opisuje u tekstu kojim upoređuje vojvođanske ravnice (Neda je rođena u Kovinu), Smederevo (gde je išla u školu) i Kraljevo i ljude koji su joj pružili podršku na njenom, kako kaže, dobro izabranom životnom putu:
“Vojvodina, ravna i mirna. Velika, divna, puna salaša i šorova, lala i sosa. Na obalama Dunava, gde prostranstvo i pejzaž uvek dopunjuje zvuk bećarskih tamburaša. To je nešto u meni, usađeno, zaključano, nešto moje, baš kao što je nekome Šumadija, brdovita i šarena. Tako i Kraljevo, na teških 150 kilometara od kovinskog dunavca. Otvoreno za svakoga, pa i za mene. Tako sam i to Kraljevo spakovala na posebno mesto jer je za nekoliko meseci već postalo deo mene.
Prošle godine u ovo vreme sam svirala megde u petnaestici, treća učionica niz hodnik sa desne strane u dugačkom hodniku muzičke škole u Smederevu. Grad na sjajnom mestu, na divnoj reci, raskošan vinogradima, jednim mostom odvojen od velike srpske ravnice koju sam napustila – Vojvodine.
Nijednog trenutka se nisam pokajala što sam došla baš u Kraljevo. Brza je to odluka bila. Nisam bila svesna šta me čeka i gde idem, ali me je nešto vuklo.
Umirala sam od radoznalosti šta će me čekati, koga ću upoznati, šta ću novo videti i naučiti i da li sam donela ispravnu odluku? Da, jesam. Od dana kada sam došla u Kraljevo, sve do sada, prošao je jedan divan period koji je pokazao da je to bila jedna od najbljih odluka ikada. Promena je uvek dobrodošla, a ako u to ulaze obale Ibra okružene Stolovima u centru Šumadije, nema greške.
Sve novo, nepoznato. Sa zakašnjenjem i radoznalošću stekla sam prijatelje i upoznala divne ljude, pevače, igrače, svirače… kao svoj na svome. Muzičar kao i svaki umetnik bolje radi i stvara kada ga podstiče sredina. To je ono što se meni dešava svaki dan. Zanimljivo je, vreme je ispunjeno druženjem, sviranjem, putovanjima…bez greške, sa razlogom sam došla ovde, kako bi rekao jedan mudri vaspitač ovog Doma – „Sve je to kako treba“.
Na prvi pogled, srednjoškolski dom je zastrašujuće mesto. Ograničen izlazak, javljanje vaspitačima, traženje dozvola, brojna pravila…ali zapravo, mi smo jedna velika porodica, koja živi u jednoj velikoj kući. Ne postoji ništa lepše nego kada zimi na deset stepeni ispod nule trčećim korakom prelazimo preko klizavih pločica do ulaznih vrata, držeći se jedni za druge da ne bi završili na zemlji, penjemo se uz stepenice i ulazimo u sobe u kojima je normalna temperatura plus trideset stepeni. To je posebna vrsta topline. Isto kao i dvoumljenje između čvaraka sa projom i jaja sa viršlama. Svaki dan nove i teške odluke.
Promene su odlična stvar. Na taj način upoznajemo sebe još bolje, ljude oko sebe i pronalazimo osobe koje nam odgovaraju. Osamostaljujemo se, sazrevamo. Nema monotonije, svaki dan učimo. Kraljevo je za mene takvo mesto. Premeštanje u ovu školu, ovaj Dom i ovaj grad je i bila i ostaće jedna od najboljih odluka u mom životu. Kraljevo će mi uvek biti dom i mesto gde ću se uvek rado i s ljubavlju vraćati.”
********************************************************************************************************************
Nedi čemo, u godini kada sa studujama započinje nova etapa njenog života poželeti da ostvari uspeh i da u životu ima mnogo sreće. Jer, uspeh je dobiti ono što želite, a sreća je želeti ono što dobijete. Muzika i frula Nedu će, sigurni smo, uvek voditi pravim putem.
M. M. Dabić
Više o Nedi možete saznati na njenoj internet stranici www.nedanikolic.com
