ŠEGRT LEKA JE USLIKAN U BEOGRADU

3. jun 2017.

Velimir Popović iz Beograda tvrdi da fotografija koju smo nedavno objavili, a na kojoj je šegrt Aleksandar Ranković, ne potiče iz Kraljeva, već iz beogradske abadžijske radnje njegovog oca Jovana

Povodom fotografije i priče o navodnom šegrtovanju bivšeg potpredsednika Jugoslavije Aleksandra Rankovića u Kraljevu, koje se po njemu kasnije zvalo Rankovićevo, javio nam se Velimir Popović, naš čitalac iz Beograda.

– Nisu tačni navodi vašeg sagovornika Saše Jovaševića iz Čačka koji, darujući fotografiju tamošnjem muzeju, tvrdi da je ona potekla iz neke abadžijske radnje u Kraljevu. Nema sumnje da je na njoj dečak, tada šegrt Aleksandar Ranković, ali je tu, na desnoj strani fotografije i moj otac Jovan Popović, majstor i vlasnik radnje a do njega njegov ortak Petar Stajković. Možda je u sredini i kalfa, taj Savko Jovašević, deda darodavca fotografije. Ali, siguran sam da je ona nastala 1922. godine u Beogradu, u Sarajevskoj ulici broj 48, gde je moj otac držao radnju. U njoj je Ranković učio zanat i stekao zvanje kalfe i što se toga tiče nema nikakve veze sa Kraljevom, kasnije Rankovićevom – objasnio nam je u telefonskom razgovoru Velimir Popović.

Tome on još dodaje i detaljnije objašnjenje kako je dečak Aleksandar Ranković došao u Beograd na zanat kod njegovog oca.

– Moj deda Milutin je iz Vranića, a to je selo samo preko brda od Draževca, odakle su Rankovići. I, za njega se udala devojka Katarina iz Draževca, baš iz familije Ranković. Pošto je deda svog sina, a mog oca Jovana usmerio da uči zanat, on je izučio za abadžiju 1922. godine i u Sarajevskoj ulici u Beogradu sa ortakom Petrom Stajkovićem otvorio abadžijsku radnju. Moj otac je na poziv prijatelja iz Draževca otišao da odabere jednog dečaka da kod njega uči abadžijski zanat i on je izabrao Leku – objašnjava Velimir Popović, izražavajući želju da ovu fotografiju dobije od Jovaševića, jer je u svojoj arhivi nema.

Kada smo ovu priču predočili Saši Jovaševiću on je, posle početne zbunjenosti, dodao:

– Znate, ja sam sa dedom Savkom razgovarao 1978. godine i pamtim da mi je govorio kako je zanat učio u Kraljevu, u jednoj radnji u centru grada. Možda je tu započeo učenje i ko zna iz kojih razloga Beograd, kao kasnije mesto učenja zanata, nije pominjao. Ja, naravno, prihvatam da sam možda na osnovu te njegove priče o šegrtovanju u Kraljevu pogrešno shvatio da je fotografija i nastala u tom gradu. Inače, nemam ništa protiv da gospodinu Popoviću poklonim fotografiju, jer je i bolje da ona bude na pravom mestu i kod onog ko prema tom snimku ima više emocija – odgovorio nam je Jovašević.

Inače, Velimir Popović je još dodao da je njegov otac do kraja života, do 1966. godine držao abadžijsku radnju, tj. radnju za krojenje narodnog odela u istoj ulici, samo malo dalje i na suprotnoj strani. Na tu lokaciju su ga komunisti, posle rata, oduzimanjem prvog lokala, preselili. A, naš sagovornik Velimir Popović je od 1945. godine živeo u Francuskoj. U Parizu, na državnom univerzitetu je stekao diplomu pravnika i doktora ekonomije. Tamo je radio kao prevodilac i tumač za srpski jezik u okružnom i apelacionom sudu. Delo „Seobe” Miloša Crnjanskog u njegovom prevodu 1987. godine proglašeno je najboljom knjigom stranog autora. Posle je preveo i „Roman o Londonu”, „Kod Hiperborejaca” i „Ljubav u Toskani”.

Viđao se sa Aleksandrom Rankovićem, čak i posle Brionskog plenuma. Nudio mu je objavljivanje memoara u Francuskoj, na šta Leka nije pristao:

– Bio je odan Titu, posebno zbog jednog slučaja predratnog spasavanja iz zatvora, a do kraja je ostao veliki idejni poklonik partije. Inače, bio je dobar čovek, umeo je da pomogne ljudima. U prilog tome evo i dva primera: kad se moj otac razdružio sa Petrom Stajkovićem, taj njegov ortak je otvorio svoju radnju, ali je nju 1941. godine pogodila granata. Tu je i vlasnik u bombardovanju nestao, njegova supruga je nekako izvukla ostatak štofa i odela i od toga kasnije živela. Međutim, kada su joj posle rata komunisti našli trubu štofa, hteli su da joj ga oduzmu, navodno kao ratnoj profiterki. Ona se javila Leki i on je naredio da joj to vrate, što je i učinjeno. Ali, kod njega nije bilo kompromisa kad je u pitanju odanost partiji. Recimo, četnici su tokom rata bili starešine u mnogim selima, pa je tako bilo i u Straževcu, čak ih je bilo od familije Ranković. Posleratna komunistička vlast ih je kažnjavala, poneke i streljanjem. I, bilo je molbi prema Leki da pojedine u Straževcu spase od kažnjavanja. Nije hteo… – tvrdi Velimir Popović.

autor: Miroljub Dugalić

izvor: „Politika online“ (http://www.politika.rs/scc/clanak/381971/Segrt-Leka-je-uslikan-u-Beogradu)