12. jun 2017.
Kad vozač za 43 godine staža ne zasluži nijednu prekšajnu prijavu i skoro tri miliona kilometara pređe bez ogrebotine na automobilima, onda mu svojevrsnu zahvalnost odaju kolege, a i policija
Milorad Milovanović Mića, vozač putničkog automobila u kraljevačkoj ,,Elektrosrbiji“ otišao je 8. juna ove godine u penziju, tačno na 65. rođendan i posle 43 godine radnog staža. Kad se osvrne na minuli radni vek ostaju putevi, pređenih skoro tri miliona kilometara, potrošenih pet, šest automobila, tone goriva…Ali, i nijedna saobraćajka kao ni prekršajna prijava od policije. Inače, uvek je vozio putničko vozilo zarad prevoza direktora, političara i drugih važnih ljudi. Bilo je tu zanimljivih događanja i priče, ali Mića je vozač – profesionalac:
– Za ono što se događa i govori u automobilu nisam imao ni uši, ni oči, znači – ni video, ni čuo. Uglavnom odgovaraš na pitanja, retko pitaš…- kaže Milovanović na našu molbu da nam ispriča neki najzanimljiviji događaj iz svoje duge vozačke karijere.
Zato su, valjda, svi, a posebno direktori i političari voleli da ih on vozi. Godila im je ta sigurnost u svakom pogledu, a da ne govorimo o bezbednosti u saobraćaju i o ispravnosti vozila. I, zato i u ovo vreme zavisti, netrpeljivosti i usled sličnih drugih uzroka rđavih međuljudskih odnosa u mnogim kolekivima pomenute njegove osobine cenile su i kolege, pa su smatrali da mu poslednjeg radnog dana, valja odati posebnu zahvalnost.
Ali, kako kad on nije voleo kafane? Zato je njegov najbolji saradnik i, naravno, kolega Milivoje Marković, danima dumao i smislio:
– On je u prostoru našeg voznog parka provodio najviše vremena i znao sam da bi mu neko slavlje jedino tu nešto značilo. Zato sam dan pred njegov odlazak osmislio program čiju smo realizaciju finansirali mi, njegove kolege. Znači, ni firma, ni sindikalna organizacija na čijem sam ja čelu – objašnjava nam Marković.
A, program zahvalnosti ovakvom radniku odvijao se na sledeći način: Dat je Milovanoviću i tog poslednjeg radnog dana zadatak da ode kolima do dva, tri kilometra udaljenog “Tempa”. On je, naravno, kao i uvek strogo po propisu, zatražio putni nalog, jer automobil nije njegov, nego državni. I dobio je taj dokument, ali Marković je iskoristio njegovu kratku nepažnju i nalog mu je iz automobila ,,ukrao“. Za ulogu ,,lokatora“, kako bi u svakom momentu znali gde je, njegove kolege su zadužili koleginicu Snežanu Bulatović, koja je pošla sa njim. I, pri povratku, njihov automobil iznenada zaustavlja policajac na motociklu. Policajac kontroliše vozilo i vozača, pa vozač daje saobraćajna dokumenta, ali naloga nema, pa nema… Policajac insistira i naposletku predlaže da Mića krene za njim do policijske stanice, navodno zarad kratke izjave. Napred motocikl, blinkaju svetla… a iza u vozilu, u sebe razočarani Mića vozač. Jer, nije znao da je i policija, drugarski pristala da učestvuje u zahvalnosti ovakvom vozaču sa kojim nikada nisu imali spora. Tako, uistinu, to i nije bila policijska pratnja zarad prekšaja i izjave već je ispalo da je i on, bar jednom na kratko, stotinak metara bio propraćen kao oni koje je počesto vozio.
Shvatio je to Milovanović tek kada je policajac motociklom, umesto u zgradu policijske uprave, skrenuo u prostor voznog parka ,,Elektrosrbije“. A tamo je vozilo za čijim je volanom Milovanović bio službeno poslednji put, moralo proći kroz špalir od kolega i koleginica i kada je izašao razlegao se i potrajao aplauz, zasvirala je muzika, krenuo je vatromet i dugo se posle sedelo i pričalo.
Danas je već bivši državni vozač Milorad Milovanović Mića u svojoj vikendici, u selu Kamenici ispod planine Goč. Tamo je otputovao, dabome, svojim vozilom i bez putnog naloga…
autor: M. Dugalić
izvor: “Politika” (http://www.politika.rs/scc/clanak/382664/Vatromet-i-aplauzi-za-Micu-penzionera)
