21. jun 2017.
U selu Brezovi kod manastira Studenice nekada je svaka kuća imala kamenoresca, ali su majstori zbog rđavih puteva napuštali selo, pa preostali mešatni za spas naselja državi nude pet gotovih projekata
Na dan seoske slave ( zavetine) posetili smo selo Brezovu, u neposrednoj blizini manastira Studenice. U dom Miloja Živkovića pristižu gosti, a i kuća je puna čeljadi, njih sedmoro u tri generacije. Tako je nekada bilo u svakoj od oko pedesetak seoskih domaćinstava, ali sada, čak i kad selo slavi, retko iz kojeg odžaka se vije dim. Brezovci su godinama odlazili dole putem, pokraj manastira Studenice, pa dalje prema Ušću na Ibru, Kraljevu, Kragujevcu…I, mesto je postajalo sve praznije, a bilo je to selo majstora, svaka kuća imala je bar po jednog kamenoresca, građevinskog zanatliju, stolara…
– Osnovni razlog odlaska je nedostatak dobrog puta. Trebalo nam je samo četiri, pet kilometara asfalta i selo se ne bi ovako ispraznilo. Nismo daleko, nismo u nekoj planinskoj zabiti, evo, manastir nam je tu, tako blizu… Nedavno smo, nepunih kilometar puta asvaltirali ovde u centru naselja, ali da bi to spojili sa glavnim putem neophodno je uraditi još oko kilometar i bar toliko u nastavku dalje kroz selo. Onda bi i oni koji su otišli dolazili, zarad održavanja imanja, sejanja krompira, sadnje malina… Taj posao je sada aktuelan mada su ovde ljudi, odvajkada ponajviše živeli od kamena. Ranije su se u brojnim radionicama izrađivali nadgrobni spomenici, a sada je samo tri kamenorezačke radnje… – objašnjava nam Miloje Živković.
Uprkos tome, čitav studenički kraj, ipak, i dalje najviše prohoda ostvaruje od kamena, od poznatog i kvalitetnog studeničkog mermera. Sada manje od izrade nadgrobnih spomenika već od vađenja, cepanja i rezanja kamenih ploča za trotoare i popločavanje drugih površina u dvorištima, ali i za fasadu kuća i unutrašnje uređenje. Brojni su majdani u kojima ljudi vade i oblikuju kamene ploče različitih veličina i debljine, pa ih posle slažu pokraj puta i isporučuju onima iz sela koji su taj posao razvili bolje, što bi se reklo, na veliko, ili ih sami prodaju pojedincima, krčme na kvadrate. Cena kvadrata ovog kamena kreće se od šest do trideset evra.
Kamene ploče spremne za kupce
– Nije to velika zarada za onog ko radi u majdanu, radi dnevno tek da dnevnicu pokrije. Međutim, stalne su posete raznih kontrolora i inspektora u nameri da se i država od ove eksploatacije namiri. Mi jesmo za to da se ova oblast uredi, ali je neprihvatljiv taj stalni pritisak, a kad nama nešto od poreza treba vratiti, to se godinama odlaže. Evo, mi imamo spremnih pet projekata za popravku i asfaltiranje puteva. Ali, nikako kod gradskih i državnih vlasti da dođemo na red. – žali nam se Dragan Jevremović, predsednik mesne zajednice Studenica, kojoj pripada i Brezova.
I, kako je to obično u ovakvim selima u Srbiji, i ovde se godinama smanjuje broj đaka. U osnovnoj školi sada ih je stotinak, a naredne godine, recimo, u prvi razred poći će samo jedan đak. Bilo bi ih, naravno više, da u kraju nije pedesetak (tako veliki broj!) momaka za ženidbu. Ostali bi oni na dedovini i tu formirali porodice, ali nam se žale da naše devojke radije biraju momke iz gradskih sredina. Zato je uteha da su nedavno tri devojke iz Albanije usrećile tri momka iz ovog sela…
autor: M. Dugalić
