24. jun 2017.
Mišljenje da mladi u Srbiji čekaju samo „državni posao”, demantuje istraživanje o preduzetništvu koje je naručila Svetska banka, jer pokazuje da svaka druga osoba ne samo što razmišlja, već nešto i preduzima da počne sopstveni posao
Prema ovom istraživanju, polovina među nezaposlenima veruje da poseduje neophodne osobine koje treba da ima preduzetnik, ali se ipak boje da zagaze u preduzetničke vode
U 2016. godini, koju je Vlada Srbije nazvala Godinom preduzetništva, kroz 33 vrste pomoći, onima koji razvijaju svoje biznise bilo je na raspolaganju više od 16 milijardi dinara. Po isteku Godine preduzetništva, Vlada je najavila Deceniju preduzetništva, navodeći da je cilj je da se do kraja te decenije poveća broj preduzeća i preduzetnika sa sadašnjih oko 315.000 na 350.000, i da umesto 720.000 taj sektor zapošljava gotovo milion ljudi. Ove godine podrška razvoju preduzetništva podrazumeva oko 700 miliona dinara za program oprema i start up sa Fondom za razvoj, 500 miliona dinara biće plasirano preko Razvojne agenciji Srbije za različite programe finansijske i nefinansijske podrške, a još oko 20 miliona za obuke, mentoring, savetovanje, informativne radionice za privrednike (nefinansijska podrška).
Da li je ostvariv ovaj plan?
Što se građana tiče, oni ne beže od pokretanja privatnog posla. Uvreženo mišljenje da Srbi gotovo po pravilu čekaju samo „državni posao”, jer ih je „komunizam onesposobio da stvore sopstveni”, demantuje nedavno istraživanje stavova javnog mnjenja o preduzetništvu koje je naručila Svetska banka. Ono je pokazalo da polovina među nezaposlenima veruje da poseduje neophodne osobine koje treba da ima preduzetnik. Još više iznenađuje saznanje da svaka druga osoba među njima ne samo što razmišlja, već nešto i preduzima da počne sopstveni posao.
Građani Srbije, dakle, veruju u svoje preduzetničke sposobnosti, ali se ipak boje da zagaze u preduzetničke vode.
Prema, istraživanjima, oko 600.000 ljudi veruje da ima znanja i veštine neophodne za preduzetništvo, ali se pokretanje vlastitog posla u Srbiji doživljava kao rizik. Tako misli 85 odsto onih koji već imaju privatni posao, a među onima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla takvih je 95 odsto.
Preduzetništvo, ipak, nije čest izbor mladih i nezaposlenih, već se za privatni posao više odlučuju malo iskusniji koji već imaju posao. Kao razlog zbog kojeg ne razmišljaju o preduzetništvu 27 odsto ispitanih navelo je nedostatak novca.
Kad se do para nekako i dođe, firma se lako registruje, ali porez i doprinosi odmah moraju da se plate, iako para još nije počela da curi. Zato privatnici kažu da su uslovi za poslovanje teški i neizvesni.
Procedura registracije preduzeća ili preduzetničke radnje, sa dobijanjem PIB-a – što je skraćenica za poreski identifikacioni broj – na jednom šalteru traje dva dana. Naravno, pod uslovom da je dostavljena sva neophodna i ispravna dokumentacija, a njena obimnost zavisi od izbora pravne forme u kojoj će se poslovati.
Pored detaljnih uputstava, sa sajta APR mogu se besplatno preuzeti obrasci registracionih prijava, kao i modeli osnivačkih akata koje građani mogu da iskoriste kako bi pripremili svu neophodnu dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu.
Preduzetnik u APR podnosi samo uredno popunjenu registracionu prijavu osnivanja i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika, kopiju lične karte (ili pasoš za stranca) i dokaz o uplati naknade za registraciju od 1.500 dinara.
Ako se izabere pravna forma – društvo sa ograničenom odgovornošću, potrebno je APR-u dostaviti sedam „papira”. Po Zakonu o privrednim društvima, minimalni osnivački kapital društva iznosi 100 dinara. Jedan od „papira” je i dokaz o uplati naknade za registraciju osnivanja od 4.900 dinara i objava osnivačkog akta društva na veb sajtu APR od 1.000 dinara.
