“I nema odgovornosti, kao po pravilu: meštani suše poplavljene domove, zadovoljni što su prošli bolje nego pre dve godine, u ovakvoj državi to je stvarno sreća”
Pre dve godine je poplavni talas zatekao u radnoj hibernaciji kompletnu kraljevačku vlast, od gradonačelnika, preko većnika, savetnika i pomoćnika, do portira u noćnoj smeni. Noću svako bira sebi ugodnu zgodu, misli kako da odmori telo za nove napore i tako zaboravi da ponekad mora da bude danonoćno pripravan.
Obrukali su se tada prilično, delovali raštimovano i nenaspavano, iznosili oprečne podatke, nisu znali u čijoj je nadležnosti grad, a ni oni sami, šta će raditi i kuda će krenuti. Samo najspretniji među njima, tada još opozicionari, znajući da je vlast tu na dohvat ruke, skinuli su pantalone, sačekali fotoreportere i u gaćama zagazili u vodu do iznad kolena da povuku čamac poplavljenim putem.
Bilo je tu svakakvih priča, nedorečenih izveštaja, obećanja, rokova, novih obećanja, pa novih rokova, pa većnici, pa upravnici, pa direktori, pa ministri, skoro kao u teatru apsurda. Kada već nisu mogli da obezbede „mašine za ono, sa onom rukom napred“, a ni da preko sedam svojih poslanika skrenu pažnju na opasnost od novih poplava, kraljevački vladaoci su odlučili da prave projekat za bedem koji je privremeno rešenje. Pitate se šta će im privremeno rešenje kada se poplave često javljaju i čemu bacanje novca na nešto što će kasnije morati da se ruši i da se pravi trajno rešenje. Odgovor je možda to što su im autoriteti od struke rekli da se takve poplave javljaju jednom u hiljadu godina, a ako vas baš potera Marfijev zakon, onda jednom u sto godina. Tako su angažovali projektante i za dvadesetak miliona dinara i skoro godinu dana rada napravili projekat koji je uz mnogo sreće trebalo da ugleda bivši direktor cesida, a sadašnji apsolutni neimar raskvašene države. Ali, opet onaj zakon iz trećeg reda iznad! Projekat je bio beskoristan jer bi njegovom realizacijom ljudi bili odsečeni od svojih imanja i voda bi sa jedne strane bedema ostajala bez mogućnosti da oteče. Zamislite! Jeste li zamislili? E onda su najodgovorniji ljudi grada smislili da dodaju još dvadesetak miliona dinara pa da isprojektuju muški, za sve pare, sa odvodom za kišnicu i sa pristupom za njive. Da ne bi gubili dragoceno vreme seli su u službeni automobil i lično odneli na ruke onom blagajniku što gradi i ne žali. Posle su se hvalili time što su pokazali ažurnost i lično potegli toliki put za opšte dobro, aferim!
Prolazili su meseci, sednice lokalne skupštine na kojima je trebalo da se podnesu izveštaji o tome dokle je stigla realizacija izgradnje bedema pretvarane su u teatar apsurda, jer su jedni pitali, a drugi nisu odgovarali, na kraju su dizali ruke da usvoje nešto nalik na opravdanje. Stiže izborna godina,dođe vreme slikanju, podmazaše zupčanike stranačke mašinerije i rešiše da otpočnu radove. Ranom zorom, pristigoše na kritični teren vodeći novinarske ekipe, tu su već čekali umiveni buldožeri, i objaviše – gradnju!
Svega nekoliko dana posle toga pade kiša, ne ona stogodišnja, nego obična kraljevačka kiša i poče da spira farbu sa loše maskiranih predizbornih radnji. Opet počeše da vrdaju, mrdaju, da se umiljavaju i opravdavaju. Ni ovoga puta nisu bili sami. Svratila im ministarka u prolazu sa Kopaonika, došao im ministar koji voli da bude kreator odeće i obuće, uz to još poneki činovnik iz drugog sreza, provereni ljudi od reči.
Brzo se sve zaboravilo, kao i uvek. I niko nije kriv, kao i stalno. I nema odgovornosti, kao po pravilu. Suše meštani poplavljeni svoje domove, preoravaju njive, popravljaju okućnice. Zadovoljni su što su prošli bolje nego pre dve godine. U ovakvoj državi to je stvarno sreća. Kiša je prestala posle dva dana. Ostale su fotografije ljudi sa terena, uvek spremnih da stupe u akciju, pogotovo u izbornoj kampanji.
autor : Danilo Spasojević
preneto iz Nedeljnika (http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/portalnews/kraljevo-iz-vode/)
