14. jul 2017.
Izložba istaknutog srpskog slikara Božidara Plazinića, (i zvanično istaknutog, jer je taj status dobio 2001. godine) otvorena je večeras u Narodnom muzeju u Kraljevu i odnosi se na njegov ciklus “Priče o vatri”
Autor izložbe je muzejski savetnik i istoričar umetnosti Ljubiša Simović, koji je opširno govorio o delu ovog umetnika, naglasivši da on pripada postmoderni i da kod njega nema improvizacija.
Sam Plazinić, zahvaljujući se Muzeju i autoru izložbe Simoviću, dodao je da je Ljubiša propustio da pomene da su se njegovi umetnički počeci dogodili upravo u Kraljevu.
“Kad sam imao nekih 20 godina bio sam saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Radio sam na arheololškim nalazištima sa Brenom (Obrenijom Vukadin), Veljkom (Vučkovićem) i legendarnim direktorom Radomirom Stanićem. Stanić mi je tada rekao da su u umetnosti najvažniji etika i estetika. Toga se držim do današnjeg dana“, rekao je Plazinić.
Izložbu prati i katalog u izdanju Narodnog muzeja u kojem se nalaze fotografije nekih od delâ Božidara Plazinića i tekstovi pesnika Dragana Jovanova Danilova i počivšeg vajara, istoričara umetnosti i likovnog kritičara Koste Bogdanovića. Prenosimo deo teksta Dragana Jovanova Danilova koji se tiče ciklusa „Priče o vatri“.
„Za Božidara Plazinića, očigledno, umetnost je domen srodan vatri. Bivstvovanje u umetnosti za njega je bivstvovanje u jednom posebnom virtuelnom vatrenom razumu. I ništa nije tako prirodno kao simbioza umetnika i vatre. Slika koja ne prođe kroz žestoku vatrenu fermentaciju, nema razloga da postoji na ovom svetu. Zato Plazinićeve „Priče o vatri“ vidim kao nadvalorizaciju unutrašnjeg plamena, kao blagoveštenje vatre i, prema tome, kao deo jednog imanentno mediteranskog gnosisa. A jedino unutrašnja ruža plamena može razumeti kompleksnost našeg mediteranskog identiteta. Jer, vatra srca poverava nam ono što razum ne zna.“
Pored velikog broja samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, tokom svoje bogate umetničke karijere, Božidar Plazinić je bio umetnički direktor i osnivač prve ekološke kolonije u ovom delu Evrope „Umetnost i papir“ i Kolonije „Biblioteka otvorena knjiga Balkana“. Vodio je koloniju crteža u Zrenjaninu, a više od dve decenije je i član umetničkog Saveta i selektor „Mileševske kolonije“ u Prijepolju. U toku 2016. godine kao prvi umetnik van prestonice, imenovan je za predsednika Upravnog odbora Oktobarskog salona, na kojem je tokom karijere izlagao desetak puta.
Plazinić je rođen 1954. u Guberevcima (opština Lučani, danas živi u Čačku). Studirao je na Akademiji umetnosti u Sarajevu, Akademiji u Bukureštu i Akademiji u Rijeci, kao i na Visokoj školi za konverzaciju i restauraciju u Beogradu. Član je ULUS-a od 1980. Od 2001. ima status istaknutog umetnika.
Izložba Božidara Plazinića može se posetiti sve do 16. avgusta.
Dragan Bajović
foto: Srđan Vulović
