OLIMPIJSKO ZLATO DUŠANA ĐORĐEVIĆA

1. avgust 2017.

U timu gimnazijalaca, koji su ostvarili istorijski uspeh na Međunarodnoj fizičkoj olimpijadi u Indoneziji, jedino zlato je našoj zemlji doneo Kraljevčanin Dušan Đorđević, brucoš koji je primljen i na Kembridž, ali će studirati u Srbiji

Krajem jula stigla je lepa vest da je tim Srbije, koji su činila petorica gimnazijalaca ostvario istorijski uspeh na Međunarodnoj fizičkoj olimpijadi u gradu Jogiakarta na ostrvu Java u Indoneziji, osvojivši jednu zlatnu i četiri srebrne medalje, u konkurenciji oko 400 učesnika iz 86 zemalja sveta. U pitanju je najprestižnije svetsko takmičenje srednjoškolaca iz fizike na kojem je zlatnu medalju osvojio Dušan Đorđević iz Matematičke gimnazije iz Beograda (koju je upisao nakon što je završio OŠ “Braća Vilotijević” u Kraljevu), dok su srebrne medalje osvojili: Marko Šušnjar i Vuk Radović iz Matematičke gimnazije iz Beograda, i Novak i Bogdan Stanojević iz gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša.

Pisalo se da olimpijski šampioni znanja nisu dočekani onako kako umemo da dočekujemo sportske olimpijce, ali jedini sa zlatom u olimpijskom timu, Đušan Đorđević koji jeste bio maturant Matematičke gimnazije u Beogradu, ali je Kraljevčanin – nije nezadovoljan. Jer, na aerodromu su bili baš oni koji je tu trebalo da budu: oni koji su se uspehu ove petorice mladića najviše i radovali: predstavnici Društva fizičara Srbije (koji su ih za takmičenje pripremali, vršili selekciju kandidata (od opštinskog nivoa, sve do Srpske fizičke Olimppijade). Dočekao ih je i jedan broj predstavnika medija, koji su i ranije pratili njihove uspehe, kao i medija koji su pratili njihove pripreme, roditelji i nastavnici.

Svetska fizička olimpijada svake godine se održava na drugoj lokaciji, a Dušan je učestvovao i na prošlogodišnjoj u Cirihu, gde je osvojio bronzanu medalju. Samo takmičenje traje dva dana: prvi je predviđen za eksperiment kada takmičari dobijaju zadatak da za pet sati završe dva eksperimenta koja im organizatori spreme, a drugi dan je teorija, kada opet imaju pet sati da završe tri zadatka. Da bi se takmičari uopšte plasirali na ovo prestižno takmičenje, oni u svojim zemljama prolaze cikluse takmičenja, od opštinskog, sve do državnog prvenstva i srpske Olimpijade iz fizike. U Srbiji postoje kategorije od I do IV razreda srednje škole, koje se ukidaju na domaćoj Fizičkoj olimijadi, a i na međunarodnoj Olimpijadi takmičari moraju da poznaju celokupno gradivo. Takmičenja iz fizike organizuje Društvo fizičara Srbije. Podržani su od strane Ministarstva prosvete, ali materijalne pomoći Ministarstva – nema. Novac za odlaske na takmičenja, pripreme i organizaciju, Društvo je prinuđeno da nalazi od sponzora. U pola veka dugoj tradiciji Međunarodne fizičke olimpijade, Srbija je ovakav uspeh ostvarila samo još 199. godine u italijanskoj Padovi. Na svetskom takmičenju iz fizike naši učenici su do sada osvojili pet zlatnih, 23 srebrne i 55 bronzanih medalja.

Ekipu srednjoškolaca koji su predstavljali Srbiju vodili su profesori iz Društva fizičara Srbije: dr Božidar Nikolić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu i Veljko Janković sa Instituta za fiziku iz Zemuna. Tim Srbije učestvovao je na olimpijadi zahvaljujući podršci NIS-a I KPMG Beograd, koji je za sve olimpijce obezbedio avionske karte za takmičenja, kotizacije i prateće troškove.

– Nije bilo nikakvih problema pronaći sponzora, jer mi ostvarujemo velike uspehe, ali bi sigurno bilo lakše i Društvu fizičara, i nama kao takmičarima, kada bi Ministarstvo prosvete moglo da finansira naše pripreme, put i takmičenja  na kojima, svojim odličnim rezultatima, mi promovišemo našu zemlju – smatra Dušan, ističući da je po svojim rezultatima tim Srbije ove godine bio na devetom mestu u svetu.

Poredeći prošlogodišnju Fizičku olimpijadu u Cirihu, na kojoj je osvojio bronzanu medalju, i ovogodišnju u Indoneziji, Dušan sa osmehom kaže da su bile skroz različite. U Cirihu je sve bilo mirno, tiho, bez buke, dešavalo se da takmičenje može da počne i 45 minuta ranije, jer je sve bilo na mestu toliko ranije i nadmetanje je moglo da počne.

– U Indoneziji je buka na ulicama, konstantna gužva, oni tako žive svoj život. Oba dana takmičenja pomerana su zbog organizatorskih propusta. Recimo, ja uopšte nisam dobio zadatke na srpskom jeziku, iako je to pravilo. Neki iz našeg tima tražili su, pa su i dobili zadatke na srpskom, ali ja sam se snašao, jer mi engleski nije bio problem – prepričava Dušan.

Njegov otac završio je Elelktrotehnički fakultet, mama je pedijatar po struci, pa u porodici postoji ljubav prema prirodnim naukama, a Dušan je čvrsto rešen da svoj život posveti fizici, koju mnogi doživljavaju kao “učenje formula napamet i njihovom doslovnom primenom u zadacima”.

– A nije tako. Fizika je mnogo bliža matematici. Obe nauke zahtevaju veliko razmišljanje pri rešavanju problema, koncentraciju i domišljatost. Verujem da samo oni koji ne vole fiziku ili se ne bave njome mogu da imaju pogrešan stav – pojašnjava Dušan, ističući da svakodnevno, gde god da se okrenemo, oko sebe imamo neke fizičke zakone.

On je imao sreću da od prve nastavnice fizike, koja je đake podržala kroz školu I takmičenja, do razredne, čuvene profesorke Nataše Čaluković (autorke brojnih udžbenika) u Matematičkoj gimnaziji – oko sebe ima one koji su ga na pravi način uveli u svet nauke kojoj želi da posveti život.

– Mislim da je ona najbolji profesor fizike na našim prostorima. Uspela je da mi na čaroban način pokaže fiziku. Mislim i da je Matematička gimnazija imala veliki uticaj na mene, jer sam četiri godine proveo okružen đacima sličnih interesovanja i svi smo kod sebe razvili takmičarski duh, želeli da budemo što bolji. To je najbolje od te škole, koja vas tera da neprestano radite i da se usavršavate – ponosan je Dušan.  

ŽELJA ZVANA KEMBRIDŽ

Kao maturant, Dušan se u oktobru prošle godine prijavio za studije fizike na britanskom Kembridžu, u novembru je polagao testove, a u decembru je pozvan na pozvan na dvosatni intervju na samom univerzitetu. U januaru mu je stiglo obaveštenje da je primljen.

– Za studente Engleze i one koji žive u zemljama EU, to je manje-više kraj priče, jer oni mogu svoje studije da finansiraju na razne načine, a za nas predstoji konkurs za stipendije. Kriterijume za dobijanje stipendije nikada ne znate. Ja sam dobio stipendiju od 8.000 funti po godini (računa se da je to za troškove stanovanja i života u Kembridžu), što je bilo nedovoljno, jer je školarina 34.000 funti (cela stipendija pokriva čitav iznos – 42.000 funti). Tu svotu zaista je teško obezbediti u našim uslovima, a i uslovi za studiranje na osnovnim studjama u Srbiji više su nego dobri –  zaključuje Dušan, koji je ove godine upisao Fizički fakutet Univerziteta u Beogradu.

U fiziku kao nauku zaljubio se, kaže, još u šestom razredu osnovne škole, krenula su i takmičenja na kojima je nizao nagrade. U Matematičkoj gimnaziji u Beogradu shvatio je, definitivno, da je fizika ono čime želi da se bavi.

OTIĆI ĆE DA BI SE VRATIO

Na pitanje kako vidi sebe za 10 godina, Dušan kaže da planira da posle osnovnih studija u Beogradu, master i doktorat završi negde u inostranstvu.

– Posle toga bih se verovatno vratio. Ko zna šta može da se desi za taj dugi period, ali ono što bih ja voleo je da ovde primenim to znanje koje sam u inostranstvu stekao. Na kojoj poziciji, neizvesno je, ali neko ko se bavi fizikom svoju karijeru može da gradi u Institutu za fiziku u Beogradu i drugim institutima u Srbiji, na Fizičkom fakultetu. Sada, za koliku platu bih radio u Srbiji u odnosu na svet, aneizvesno je, ali i u Srbiji ima prostora da se afirmišem kao fizičar – siguran je Dušan.

Hoće li snove jednog mladog čoveka da odavde ode, usavrši se i pokuša da se vrati kako bi pomogao svojoj zemlji, Srbija koja definitivno naučnike ne tretira na odgovarajući način, raspršiti kao mehur od sapunice? Dok sam završavala razgovor sa (carom) Dušanom (Silnim) Đorđevićem (izvinite zbog poređenja, ali Dušan već jeste car fizike :-)), nisam mogla, a da se ne zapitam: koliko je mladih ljudi pre nego što su otišli odavde verovalo da to nije zauvek? Možda su u jednom trenutku, tek tako, postali svesni kako bi, da su ostali, ili da su se u domovinu posle završetka školovanja vratili, pokazali da Srbiju više vole, nego što je ona bila spremna da voli njih ? U toj ljubavi, složićete se, mora da ima nekog reciprociteta.

Dušane, srećno na studijama i neka te sreća prati na putu ka uspehu, a nauka zauvek bude zvezda vodilja. Gde god bio, uvek ćeš pomalo biti i Kraljevčanin, a Ibar voda nad kojom smo (na splavu) razgovarali verno će te čekati, baš kao i sve one poreklom odavde, a po belom svetu «rasute» naše gore listove.

                    M. M. D.