BROWNFIELD LOKACIJE U KRALJEVU

24. oktobar 2017.

Kraljevo je nekada bilo regionalni centar, imalo industrijske gigante, ali sve te lokacije su devastirane i treba ih obnoviti i dovesti u stanje upotrebljivosti kako bi mogle da budu ponuđene budućim investitorima

Šesta naučna nacionalna konferencija „Brownfield investicione lokacije- ekoremedijacioni modeli i ekonomska valorizacija“ održana je u Kraljevu. Organizatori konferencije „sa međunarodnim učešćem su Fakultet za primenjenu ekologiju Futura Univerziteta Singidunum, Institut za bioekonomiju, održivu poljoprivredu i primenjenu ekologiju iz Beograda i Evropski pokret za Srbiju u Kraljevu, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Na osnovu podataka „Elektroprivrede Srbije“, kako je navela prof. dr Gordana Dražić sa Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, može se zaključiti da su najveće braunfild lokacije one koje su posledica rudarskih i privrednih aktivnosti ovog preduzeća, one koje su ostale posle neke industrijske aktivnosti, koje su na neki način degradirane, kojima je pre revitalizacije potrebna renaturalizacija.

„Fakultet je smislio paket modula i modela ekoremedijacije bilo da se radi o zemljištu ili vodama koje se nalaze u blizini ili na samim braunfild lokacijama. To zapravo znači prečišćavanje, vraćanje u stanje koje je pogodno za ponovnu upotrebu takvih lokacija. Baziramo se na biološkim metodama, koje su sistematske i znatno jeftinije od tehničkih i samoodržive su. Proces zavisi od stanja same lokacije. Ako se radi o površinskim zagađenjima, može da se završi za godinu dana, ako su istorijska zagađenja koja su prodrla dublje u zemljište, to je proces od nekoliko godina – tri do pet. Na teritoriji Srbije sigurno ima deset puta više napuštenih lokacija nego onih na kojima radi industrija“, rekla je predstavnica Fakulteta Futura.

Prema rečima Aleksandra Avramovića, koordinatora za GIS u Gradskoj upravi grada Kraljeva, na ovom skupu će biti prikazano kako je tretirana braunfild lokacija „Magnohroma“, koja nije jedina na teritoriji Kraljeva.

„Radi se i o lokacijama Mataruške Banje, Bogutovačke Banje, lokaciji „Termoplastike“. Ovo je samo jedan prikaz šta može da se uradi sa alatom kao što je GIS. To je takozvana brzometna analiza podataka – što više podataka za sam GIS unesete u sistem, više ćete informacija imati. Zahvaljujući podacima koje smo skupili, Kraljevo je u vrhu korišćenja GIS-a u Srbiji. U situaciji smo da potencijalnom klijentu možemo da damo sve podatke u vrlo kratkom roku – 15 do 30 minuta“, poručio je Avramović.

Zamenica gradonačelnika Kraljeva Marica Mijajlović je istakla da je ova međunarodna konferencija veoma bitna za grad Kraljevo, koji je bio regionalni centar i imao industrijske gigante – Fabriku vagona, „Magnohrom“, „Termoplastiku“…

„Sve te lokacije su totalno devastirane i u pokušaju obnove, revitalizacije, dovođenja u stanje upotrebljivosti, kako bi mogle da budu ponuđene budućim investitorima. Imamo situacije da su neke lokacije prodate ili da je grad Kraljevo i ranije radio na tim lokacijama, kroz razna dokumenta, kao što je ranije bilo preko GIZ-a sagledavanje prostora industrijske zone „Magnohroma“, do poslednjeg detalja i kataloga imovine i vlasnika. Ako objedinimo sve podatke i dobro ih sagledamo i analiziramo i iskoristimo ovakve skupove za ulazne podatke, u smislu da se taj prostor obnovi, mi ćemo ih dovesti u upotrebljivo stanje i dati gradu mogućnost da ih ponudi investitorima kao moguće lokacije za investiranje“, rekla je zamenica gradonačelnika Marica Mijajlović istakavši da će na konferenciji biti reči i o tome na koji način i kojim modelima će se to ekonomski valorizovati i na koji način će se dovesti u upotrebljivo stanje i sanirati te lokacije. Treba iskoristiti savremenu metodologiju kojom će biti utvrđeno u kakvom su stanju lokacije raspoložive za buduće investitore – smatra zamenica gradonačelnika Kraljeva.

tekst i fotografije: zvaničan sajt grada Kraljeva