FRIZERSKI SALON UMESTO LOKOMOTIVE

12. decembar 2017.

Kao neko ko je pre 20-ak godina sigurnost, tada dobro plaćenog državnog posla zamenio nesigurnim privatnim, Kraljevčanin Robert Danilović objašnjava zašto je lokomotivu zamenio frizerskim makazama i češljem i – nikada nije zažalio

„Da bi neko bio nezamenljiv, uvek mora da bude drugačiji“. Nije sigurno da je kraljevački frizer Robert Danilović, vlasnik salona „Back stage“ znao za ovu poruku slavne Koko Šanel, ali – kao da se čitavog života držao te maksime. On je modu voleo uvek, a onda je i moda njemu uzvratila ljubav, uzevši ga u potpunosti pod svoje okrilje. Ipak, da se sastanu i ne rastanu – uopšte nije bilo lako, jer je zbog porodične tradicije Robertov životni put bio gotovo predodređen: na železnici su radili deda, otac, svi strićevi i brat, pa se i od njega očekivalo da nastavi porodičnu tradiciju. Poslušao je i upisao srednju železničku školu u Beogradu. Nastavu je redovno pohađao, ali je to što je bio daleko od kuće i roditeljskog nadzora, pretvorio u svoju prednost, jer je vreme posle nastave koristio da pohađa frizerske, kurseve šminkanja, a počeo je da se bavi i manekenstvom.

Nije mu bilo teško da zbog sajmova mode „skoci“ do Beograda ili Zagreba, zarađujući za džeparac pojavio se i u nekoliko reklamnih spotova. Školu je, ipak, na vreme završio, pa se kao stipendista železničkog čvora Kraljevo u rodni grad se vratio kao mašinovođa dizel vuče. Nekadašnje kolege sa železnice pamte i prepričavaju da je bio najmoderniji mašinovođa kojeg su videle pruge Srbije.

Tri godine vozio je čuvenu „dizelku“ prugama Srbije, a onda prešao na kancelarijski posao. Ujutru bi odradio smenu na železnici, a po podne se obučavao u frizerskom salonu. Moda ga je i dalje, kao magnetom, privlačila, pa se, nedugo pošto je zasnovao porodicu odlučio da napusti, tada dobro plaćen posao na železnici i da uplovi u privatne, nesigurne vode. Najpre je osnovao školu za manekene, a tek posle ukidanja sankcija Jugoslaviji u kojoj smo tada živeli – otvorio i frizerski salon.

– Nikada nisam zažalio što sam lokomotivu zamenio frizerskim makazama i češljem. Kada bih ponovo kretao ispočetka, opet bih isto uradio. U ovom poslu sebe sam ostvario kao umetnika, i dalje se radujem dolasku na posao i činjenici da nijedan moj radni dan nije isti. Ne bih sebe mogao da zamislim u nekom statičnom poslu, a osim u salonu, često se odazivam za učešće na revijama, u pozorištu – kaže Danilović koji je ponosan što je tokom svoje 20-godišnje karijere frizera, od svojih učenika izveo generacije novih kolega kojima je nesebično prenosio svoje znanje, stekavši u njima i svoje prijatelje. On je, kaže, učio od najboljih, a veliki uticaj na njegov profesionani život imali su frizer Zoran Janković i modni kreator Peđa Nerić.https://www.youtube.com/watch?v=gxhzfgab_AU&t=419s

Godine kvalitetnog rada dovele su do toga da su Kraljevčanke, umesto „idem kod frizera“, počele da govore „idem kod Roberta“. On je umeo da im se oduži  svetskim frizerskim trendovima, koje je sa kurseva u Francuskoj i Španiji donosio u svoj salon. Sarađivao je sa mnogim domaćim kreatorima, radio frizure i za reviju poznatog stranog brenda Misoni, bio pobednik takmičenja koje je organizovao španski časopis „Her stajls”.

Pre sedam godina rešio je da ostvari još jedan životni san – da ode na radi na prekookenskim kruzerima. Tri godine radio je u frizerskim salonima na kruzerima koji su krstarili od Aljaske, preko Meksika, do Havaja i na relaciji Karibi – Mediteran.

– Obišao sam pola sveta, bio na mestima koje sam do tada mogao samo da sanjam, a tu sam najviše naučio o menadžerskom poslu. Mi frizeri smo, nekako, više umetnici, a manje menadžerski vešti, pa mi je to iskustvo posebno značilo – kaže Robert, napominjući da ni posle 20-ak godina nikako nije umoran od svog posla, već naprotiv, konstantno radi na svom usavršavanju, priznajući koliko je to važno da bi posao mogao da ide uzlaznom putanjom.

Svake godine, kaže on, javljaju se neki novi trendovi u modi i neophodno ih je pratiti:

– Puno su se promenili i materijali sa kojima radimo, menjaju se tehnologije. Mladi ljudi koji tek sada počinju posao imaju način da do informacija dođu na internetu sa dva klika, što olakšava posao i divno je što je tako. U moje vreme nije bilo tako, mi smo slavili kada neko donese časopise iz inostranstva, pa se pomučimo da dođemo do frizura koje vidimo na fotografijama – priseća se Robert.

Sebe za 10 godina zamišlja kao osobu koja i dalje radi na sebi, a onima koji bi da krenu istim putem poručuje da je jedno imati talenat, a sasvim drugo umeti poslu posvetiti se u potpunosti.

– Ovaj posao nimalo nije lak, treba stajati poneka i 15 sati dnevno i raditi sa klijentima, iako si prethodne noći možda izašao u grad. Klijent uvek mora zadovoljan da izađe iz salona. Frizerski posao jako je lep, her podrazumeva i rad sa ljudima. Kod nas uvek ima pesme, igre, šale, ima i tužnih trenutaka, jer sve preživljavamo sa svojim klijentima. Ponekad smo savetnici priholozi. U svakom slučaju, morate da budete jako uporni da bi talenat koji imate isplivao na površinu – kaže Danilović.https://www.youtube.com/watch?v=xMvu3y3R8go&t=133s

Na pitanje zna li za onu opasku kako je život isto što i odazak kod afrizer „ti mu kažeš šta želiš,a on te, ipak, ošiša po svome“, naš sagovornik odgovara osmehom, pokazujući da o tome treba da razgovaramo sa onima koji su prošli kroz njegove ruke. A osmeh, „od uva do uva“, mlade i lepe Svetlane Vuković, koja nam je strpljivo pozirala dok je trajao put do promene njene frizure, pokazao je da Robert Danilović na pravi način poštuje želje onih koji mu poveravaju da im „radi o glavi“.

Mnoge  traže da, kad izađu iz salona, izgledaju „kao milion dolara!“ Možda zato mnoge dame u Kraljevu i veruju da Robert ima ruke mađioničara, a on je spreman da im to i dokaže. Eto, i zbog toga niko ne treba da žali što dugo već srpske železnice imaju jednog mašinovođu manje. Jer, definitivno, svet frizera Srbije – bez Roberta Danilovića, nikada ne bi bio isti.

******************************************************************************************************************************************************************Ovaj tekst i emisija nastali su kao deo projekta sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

****************************************************************************************************************************************************************