NAŠ PERO

piše Rade Velizarov Erac

Svako ima svog „Pera“, zašto se onda čudimo što padamo uvek kada pokušamo da poletimo?

„Naš Pero je u kontrolu leta…“  To je ona čuvena rečenica kojom se seljaci iz neke crnogorske zabiti iščuđavaju što je njihov seljanin tako daleko dogurao…  A znaju  da ne vredi dve prebijene pare… Sve to kroz dramaturgiju neke televizijske serije…

„Naš Pero, zamisli, u kontrolu leta…“

U glavi im se motaju neki avioni, puni putnika. Opšta gužva u saobraćaju, na  nebu, iznad crnogorskog krša… Sve to, zamisli, kontroliše Pero… Ako Pero, kojim slučajem, omane u „kontroli“,  eto ti havarije. Sudar aviona je neminovan. Sunce ti…. ko da kupi i sahranjuje toliki narod, po onim urvinama….

Znaju oni da njihov Pero, ne vredi po lule duvana… Ali Pero je Pero…Pero je dogurao do kontrole leta. To je fakat… Kako !? Ne znaju …

Danas se ne čudimo. Pero više nije izuzetak.

Uključiš ono sokoćalo preko koga ti sole pamet i vidiš: Bog te jebo, pa svaki drugi je „Pero“…

„Pero“ je pravilo…

Gde se god okreneš, natrčiš na „Pera“.

Svi znaju samo svog „Pera“… Znaju da baš taj, ne vredi  pišljiva boba…

Ali matematika je jasna: broj onih koji lično poznaju „našeg Pera“ je minoran, u odnosu na onu masu, koja još uvek može da poveruje, da je baš „naš Pero“, onaj pravi..

Ej, bre, „naš Pero“ se obratio narodu  na televiziji…  U dnevniku… Sa kravatom… Lep, Bog te jebo… ( Bože me oprosti….)

Mi znamo da mlati, „ko Maksim po diviziji“… Drugi,  ne znaju… Neuki, veruju da je baš „naš Pero“ učen… Ne znaju da je  ponavljao, još u osnovnoj…

„Peru“ škola ne treba… Rodio se, kaže, pametan. Škola bi ga upropastila…Taman posla da gubi vreme na „susretima generacije“. Ovako, stvar je čista… Pero je kupio „školu“ a školski drugovi mu  ne trebaju… Njih ne može da kupi…

„Pero“ je  načitan. Malo ga, da prostiš, ‘ebuckaju padeži, ali, sve je bolji. Navežbao se…Ej, bre… pročitao je „Družinu Pere Kvržice“ od korice do korice. Brankove „Orlove….“, čitao  do pola, dok se radnja nije zakomplikovala. Onda, zavrljačio knjižurinu u ćošak… Kaže, iznervirao ga onaj „Jovica sa prikolicom“

„Pero“ je uvek u pravu, jer više je onih koji ga ne znaju.

Mi „našem Peru“ ne bi dali dve nacrtane ovce, da ih čuva… Drugi mu veruju…

„Pero“ je hrabar. Da je još i pametan, ne bi valjalo… Ne bi bio hrabar…

I tako… Svako ima svog „Pera“…

Onda se čudimo što padamo uvek kada pokušamo da poletimo…

Ej bre… „Naš Pero je u kontrolu leta.“