ekonomista Miodrag Zec za portal Krug
foto Medija Centar
Zašto često citirani srpski ekonomista, koji gotovo svakom rečenicom „pogađa u centar“, tvrdi da 60 odsto ljudi koji se probude u ovoj zemlji prvo pomisle: „kud se ovde rodih“ i maštaju kako će da pobegnu?
Nama je ovako kako jeste zato što bi „svi nešto da “smuvaju” ili nekoga da prevare, kaže za portal „Krug“ dr Miodrag Zec, redovni profesor ekonomije na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
U Srbiji najveći broj ljudi ima kvalitete da bude politikant, manji broj ima kvaliteta da bude političar, a još manji da bude državnik. To je posledica potpunog eliminisanja onoga što zovemo nacionalna elita. Došli smo u situaciju da 60 odsto ljudi koji se probude u ovoj zemlji prvo pomisle: „Kud se ovde rodih!“ i maštaju kako će da pobegnu. Mladi ljudi samo o tome pričaju, iako većina njih nema čime da pobegne. Oni koji mogu da pobegnu sa svojim bogatstvom su oni koji imaju znanje, a mi u Srbiji, ipak, imamo obesmišljavanje znanja. Stanje svesti i društva se pravi u školama i zato mislim da je taj problem mnogo veći od smanjenje plata i penzija. Bio sam na nekoj svadbi u Kraljevu, među ljudima se sela koji su se radovali smanjenju plata i penzija, zato što ta mera štednje njih nije pogodila. Kad sam pitao: „A šta mislite ako vlast donese meru o oduzimanju viška zemlje?“ Rekli su da to ne može da se desi, ali ja pitam – zašto ne bi moglo? Po mom mišljenju, postoji opasnost da sve manji broj ljudi ubuduće uplaćuje doprinose za penziju. Privatni sektor je već i ranije uplaćivao samo minimalne, obavezne iznose, pa će svi bogati ljudi imati minimalne penzije. Jedan narko diler Dragoslav Kosmajac ima minimalnu penziju od oko 17.000 dinara. U Srbiji, jednostavno, smatraju da je ludak onaj koji uplaćuje penzione doprinose po stopi od 67 procenata.
Decenijama se ista politička pitanja postavljaju pred našu političku elitu, ali mi nikako rešavanje bilo kog problema da privedemo kraju, zašto?
Zato što smo umesto popravljanja loših temelja odlučivali da krečimo fasadu, a naša elita nam je saopštavala da smo već stigli tamo gde bi bilo lepo da se nađemo. U ovoj zemlji su najveći poreski dužnici najbogatiji ljudi, a tokom poslednjih 15 godina u vlasti imamo samo personalne promene, dok model ostaje isti. Takav sistem nema više od čega da se sanira, poslednji talas je došao. Srbija je krenula na put bez povratka. Kažu mi: „Ne može da nestane jedne nacije!“, a ja pitam: „Kako ne može? Nestalo je Rimsko carstvo, nestalo je starih Grka, što ne bi i nas nestalo?“ Mali narodi jedino uporište imaju isključivo u znanju i u kvalitetu svojih institucija. A mi zovemo investitore iz sveta, nudimo im jeftinu radnu snagu i time se ponosimo. Pravimo zakone za čije tumačenje je potrebna što veća arbitrarnost. Zakonodavac namerno pravi zakon sa što više začkoljica, da bi vlast mogla da odlučuje kako hoće. Već decenijama, čim se usvoji zakon, ljudi iz ministarstava i svi oni kojih bi zakon mogao da se tiče, idu na, bar četvorodnevni „seminar-tumačenje zakona“ u Vrnjačku Banju. Tek kad čovek dođe na šalter nastaju problemi, jer je zakon napravljen tako da bude komplikovan u primeni. Potpuno smo obrnuli stvari, jer smanjenjem plata službenicima rizikujemo da uzalud obilazimo šaltere. Svaka društvena služba kod nas smišlja neki svoj biznis, a zakoni idu na doradu svakih 15 dana. Zašto neki zakoni u Englskoj važe 200 godina, zašto je američki Ustav bazično isti već dva veka, zašto ne prepisujemo od onih koji su kvalitetno rešili probleme koji nas muče? Koliko su Englezi uman narod neka pokaže činjenica da su propisali da svaki grad vodu za piće mora da uzima nizvodno. Kod nas se moć pravi za državne činovnike koji nastoje da im, kada im šef uđe u kancelariju, na stolu stoji gomila papira kao dokaz da „rade“. A kada dođe stranka po 17 puta je vraćaju. Promašen nam je metabolizam društva.
Da li Vas naši političari nekada, kao ekonomistu, zovu, pitaju za savet?
Političarima se neke stvari, jednostavno ne mogu dokazati. Ne veruju ni kad im kažete da će im se neke stvari desiti, ne mislim konkretno na Vučićevu vladu, već i na one prethodne. Naši političari su naučili da driblaju u kaznenom prostoru, da kažu ono u šta ni sami ne veruju. Ni narod ne želi da čuje istinu, jer je ona bolna i surova. Naš narod voli one koji kažu da će biti bolje. Narod u Srbiji ubija dnosioce loših vesti, mada je sada sve malo komplikovanije zbog skraćenog perioda od izgovaranja obećanja do trenutka kad narod vidi da se obećanje neće ostvariti. Treba da se zapitamo zašto su najveće zgrade i prve kamene zgrade u Americi, prvi zvonici bili univerziteti? Oni nisu pravili veliki kameni krst kao u Kragujevcu, nisu pravili velike crkve. Tamo su crkve male i drvene, ali je vera jaka! Kasarne su drvene, ali su tenkovi novi, imaju nove avione i helikoptere, a američka vojska živi u kontejnerima. Bivši vojni ministar Dragan Šutanovac renovirao je staru zgradu Generalštaba u centru Beograda, a vojni kamioni nam nemaju zimske gume. Stalno pitam i zašto Srbiji treba 250 poslanika, kad se njena teritorija smanjila, a 50 poslanika se bira na Kosovu i Metohiji?
Jedna velika Amerika ima 100 senatora i 400 kongresmena…
– Tako je, pa i ruska Duma ima svega 450 ljudi. Kao da važi pravilo „što manja zemlja – veći parlament“. Bilo bi idealno kada bi svi mogli da budu narodni poslanici ili bar penzioneri, da vrtića uopšte nema, ali to nije moguće. Nije važan samo broj poslanika, već i ko se i kako bira. Ovde se pod kišobranom popularnosti velikih vođa ostali jednostavno „ufunjaju“ u parlament. U svakom okrugu treba da se glasa za Peru Perića, kao što se u Americi, gde narod glasa direktno, biraju senatori. Evropa je izdejstvovala da poslanik bude vlasnik mandata, ali oni se ponašaju tako da kad stranački šef zvizne oni glasaju. Čemu onda to, zar ne bi mogli da glasaju i mejlom?Onda nam ne treba ni skupština i mogli bismo taj objekat i da izdamo. Ako je poslanik personalizovan, onda će verovatno paziti šta govori u parlamentu, a ovako su stranačka vojska. Napraviti društvene institucije i dovesti do toga da ljudi u veruju u njih veliki je posao. Mora postojati odgovornost za javno izgovorenu reč, a naša vlast ima sreće što narod ima kratko pamćenje. Kod nas nema prezenta, popularan je samo futur – „biće!“
100%. [b][i]maestralno tacno
(y)
Pravimo zakone za čije tumačenje je potrebna što veća arbitrarnost. Zakonodavac
namerno pravi zakon sa što više začkoljica, da bi vlast mogla da
odlučuje kako hoće. Već decenijama, čim se usvoji zakon, ljudi iz
ministarstava i svi oni kojih bi zakon mogao da se tiče, idu na, bar
četvorodnevni „seminar-tumačenje zakona“ u Vrnjačku Banju. Tek kad čovek
dođe na šalter nastaju problemi, jer je zakon napravljen tako da bude
komplikovan u primeni. [/i][/b]
Ali izgleda sve naopacke u zemlji Srbiji,pa i ovo. Crvi imaju muda a lavovi su picke. Izvin’te me sto psujem sto bi Balasevic rekao ali nekad psovka govori vise od milion reci…. B
I
U
Naziv. Kao i uvek bolna i surova istina. Pravo u centar.
Bravo Zec,BRAAAAVOOOOOOO! Bullseye!!! Ali ja to znam,dosta nas to zna ali nema tezinu,nema dovoljno jak CV i pored muda da menja truo sistem. Pa pokrenite vi retko casni ljudi u Srbiji konacno nesto,stace i ceo narod uz vas ma koliko plitkouman i amnestir. B
I
U