26. januar 2019.
Novinar i voditelj iz Užica, naučen od detinjstva da poštuje korene i tradciju, smatra da Srbija ima ogromno kulturno i muzičko bogatstvo, ali da u medijima ima premalo tradicije i tradicionalne muzike i protiv toga se bori – na svoj način
Užice je iznedrilo brojne poznate ljude. Jedan od njih je i Nemanja Kovačević, novinar i voditelj. Iako ima samo 26 godina, ovog januara obeležava deset godina rada u medijima. Kao istaknuti pobornik tradicije govori o svom jubileju, tradiciji koju dugi niz godina promoviše i neguje, o emisijama koje je radio, o svojim uzorima, vaspitanju, ali i o nametnutnim vrednostima i vremenu u kome živimo.
Ovog januara navršava se deset godina kako ste stali pred televizijske kamere. Kako danas gledate na sav Vaš dosadašnji rad?
– To je bilo ujedno najtežih i najlepših deset godina u mom životu. U tom periodu, završio sam srednju školu, fakultet i aktivno radio na televiziji, a 2012. godine sam proglašen za najmlađeg nagrađenog novinara u Srbiji. Vremenom sam profesionalno ojačao, pobedio neke svoje strahove i nesigurnosti, upoznao brojne ljude i stekao prijatelje i saradnike za ceo život. Imao sam sreću da se kalim u informativi, da radim autorske emisije, reportaže sa terena, živa uključenja… Pišem za brojne časopise, promovišem mnoge humanitarne akcije i vodim značajne manifestacije. Nadam se da ću i u vremenu koje dolazi ostvariti još puno toga…
Poneli ste titulu čuvara tradicije veoma mladi. Na koji način se u Vama probudilo interesovanje za srpsku tradicionalnu muziku, običaje..?
– Najvažniji podsticaj ovakve usmerenosti leži u porodičnom okrilju u kome sam veoma rano formirao ukus i navike. Naučen sam da poštujem koren i narodni duh. Usvojena orijentacija me je nadahnula da i profesionalno kroz novinarski angažman budem promoter narodnog duha. Danas se borim da objasnim narodu da mi imamo ogromno kulturno i muzičko tradicionalno bogatstvo, možda čak i najveće u svetu. Naša muzička, tekstualna i folklorna raznolikost bila bi dovoljna za velike zemlje poput Rusije… Nažalost, mi smo došli u situaciju da na nacionalnim medijima ima tako malo tradicije i tradicionalne muzike, a i ako je ima, uglavnom se predstavlja na način koji joj ne priliči. Lepo je govoriti o tradiciji i predstavljati je, ali pre toga treba se usavršiti za to, jer u suprotnom to je degradacija te teme. Ima urednika koji će na ovo reći “nije tačno, mi puštamo narodnu muziku”, međutim mislim da oni, kao i pojedini ljudi, pa čak i intelektualci ne razumeju razliku između turbofolka koji je je zapravo mešavina raznih muzičkih žanrova i težnja da pobegnemo od svojih korena i tradicionalne muzike, koja bi trebalo da nam bude temelj. Turbofolk ne možemo nazivati “narodnjacima”!
Kakvo je stanje u novinarstvu danas?
– Teško pitanje. Nekada su kriterijumi za pojavljivanje u medijima bili stroži. Svi se sećamo čuvenih novinara i voditelja Dušanke Kalanj, Miće Jovanovića, Miodraga Zdravkovića, Drage Jonaš i mnogih drugih koji su postavili temelje. Danas je u novinarstvu, nažalost, sve dozvoljeno. Mislim da je sloboda govora i pojavljivanja u medijima zloupotrebljena. Prave kulture je malo. Svi smo je gladni. Trudim se da radom, emisijama, promocijom pravih vrednosti, ovaj haos promenim ili bar nekako smanjim…
Šta smatrate Vašim najvećim uspehom do sada?
– Najveći uspeh po meni je taj što svoj javni angažman nisam komercijalizovao, već se trudim da radim u interesu javnosti. Drago mi je da pomažem mladima i svim kvalitetnim ljudima da se za njih čuje, a koji su nepravedno, nevidljivi i smešteni na margine društva.
Radili ste brojne autorske emisije. Koja vam je najdraža i zbog čega?
– Izdvojio bih emisiju „Put do zvezda“ u kojoj sam predstavio brojne ličnosti iz javnog života i približio ih gledaocima, na jedan drugačiji, ljudski način. Po komentarima vidim da je zapažena i veoma rado gledana.
Bili ste jedan od najbližih saradnika Nene Kunijević, dugogodišnje urednice muzičkog programa RTS-a, koja je potpisivala mnoge muzičke emisije posvećene očuvanju tradicije i izvorne pesme Kakvo iskustvo nosite iz te saradnje?
– Velika je čast raditi sa Nenom Kunijević. Reč je o jednoj od najboljih muzičkih urednika srpske televizije. Ostavila je temelj i put kojim treba da krenemo. Umela je da vidi dalje od mnogih… Raditi sa njom je bilo pravo profesionalno zadovoljstvo.
Je li moguće u budućnosti da nastavite njene serijale?
– Nadam se! Verujem da još puno toga može da se uradi. Takve emisije treba da traju, jer vrede! One publici daruju pravu hranu: lepotu, suštinu i smisao. Reč je o izuzetnom materijalu i serijalima koji će, verujem, ponovo zaživeti, jer bi bila šteta da to blago nestane.
Nedavno ste bili gost voditelj u Jutarnjem programu Happy TV. Dobili ste dobre kritike?
– Hvala na kritikama. Dugo sam se pripremao za taj nastup. Deset godina sam vredno radio i poziv je valjda usledio kao posledica truda…
Da li sebe u vremenu koje dolazi vidite možda u tom televizijskom formatu?
– Nezahvalno je prognozirati, jer je u ovom poslu sve moguće. Do sada nisam radio takve emisije, ali mislim da sam se dobro snašao. Ta televizijska forma je veoma zahtevna. Podrazumeva koncentaraciju, brzo mišljenje, dobru kordinaciju, saradnju sa svim kolegama iz tima (kamermanima, rediteljem, šminkerima, kostimografom, urednikom, oraganizatorom…)… Meni je sve to privlačno i izazov.
Posećujete ljude u Domovima za stare. Za njih organizujete umetničke programe ?
– Da. Poslednja dva nastupa imao sam u Domu za Stare na Bežanijskoj Kosi. Oba koncerta bila su posvećena jednoj od najvećih muzičkih zvezda sa prostora bivše Jugoslavije, muzičkom pedagogu Miri Vasiljević, koja se danas nalazi tamo. Prvi koncert bio je sa trubačima, a drugi na velikoj sceni, posvećen njenom rođendanu. Nastupali su pevači kojima je ona bila autoritet: Goca Lazarević, Goca Stojićević, Izvorinka Milošević…. Oba puta bilo je jako emotivno. Uz zvuke muzike, svako od stanovnika Doma setio se nekog svog dragog prijatelja, partnera, ljubavi iz mladosti, brata, oca, majke, sestre… Kanula je i po neka suza. Ovi muzički programi prisutnima su se jako dopali, i dogovoreno je da se ovo druženje ponovi opet. Uskoro ću sa prof. dr Vesnom Vasović i muzičkim pedagogom Draganom Popovićem Kuruzlijom posetiti Dom za stare u mom rodnom Užicu i izvesti za njih muzičko-poetsko veče “Buket poezije”.
Nedavno ste krenuli da nastupate širom Srbije sa muzičko-poetskim večerima „Buket poezije“. Šta Vas je motivisalo da učestvujete u tom projektu?
– Radujem se što sam se bar na trenutak vratio svojoj prvoj ljubavi glumi i što smo uspeli da zagrejemo srca ljudi i da ispunimo njihove duše u ovim za umetnost teškim vremenima. Muzičko-poetski buket satkan je od najlepših stihova srpske poezije, narodnih umotvorina, tradicionalnih pesama. Zamišljen je kao praznik za dušu, podsećanje ljudi na prave vrednosti, korene i narodnu tradiciju.
Mnogo ljudi prati Vaš rad. Da li je teško nositi breme popularnosti ?
– Ne gledam to kao breme, već kao obavezu koju pofesija nosi. Mislim da ljudi koji se bave medijima treba da promovišu ideju humanosti, da edukuju, sačuvaju dragoceno i pomognu da život bude lepši i sadržajniji. Drago mi je kada me ljudi zastavljaju na ulici i traže podršku i pomoć, da uvek imam energije i volje da im pomognem ako je izvodljivo…
foto: Bojana Andrić
. [b]sjajan momak. svaka cast. da je takvih vice, Srbija ne bi odumirala polako Ali sigurno.[/b]