11. jun 2016.
Mi smo robovi i živimo u kapitalizmu, koji možete i nekako drugačije zvati, ali ruža bilo kojeg drugog imena – još uvek ima trnje
Učili su nas da su postojala društveno-politička ili društveno-ekonomska uređenja: robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam, komunizam, socijalizam…
U osnovnoj školi, a bilo je to davno, na času istorije, kada je nastavnik govorio o robovlasništvu, uvek je naglašavao kako, eto, “mi sada živimo u slobodnom društvu, krećemo se, učimo, radimo i slobodni smo, i kao jedinka, i kao društvo”.
Sada smo u novom milenijumu, a meni zaista nije jasno u kakvom to društveno političkom ili ekonomskom društvu se živi na ovoj planeti?
Zvanično je 1865. godine u Americi robovlasništvo ukinuto. Da li je time i mentalitet elite ukinut? Konj je zamenio magarca, magarca kočije, njih moderni automobil. Saobraćaj je postao gušći i široko rasprostranjen.
Sa dečjom jasnoćom i oštrinom možemo da prepoznamo da je lekcija, iako dizajnirana da bude ohrabrujuća, jednostavno – nepoštena. Robovlasništvo je i dalje tu, nema nameru da ode.
Elita je, mentalitetom, različita od zemlje do zemlje. Robovi su svuda isti, jer rad je i dalje način opstanka.
Da se bavim sociologijom, onda bih to ovako objasnila: mi smo robovi i živimo u kapitalizmu, koji možete I nekako drugačije zvati, ali ruža bilo kojeg drugog imena još uvek ima trnje. Etiketa nije toliko važna, koliko priznavanje činjenice da su ograničenja savremene civilizacije skrivena, a moderni lanci nevidljivi Mi smo dobrovoljno vezani za našu elektronsku spravicu kao robovi nekada pod olovnim tegovima.
Mobilni telefoni deluju kao pokretne zamke koje u kavez love ljudsku svest. Neke moderne robove njihovi nadređeni imaju na raspolaganju 24 sata. Oni su u hibernaciji. Oni, koji još uvek rade sa rukama i oruđem ne spavaju, jer ih elita zabavlja prenosima uživo raznih rijalitija, top talenata, savršenih domaćica i ostalog.
I eto, lagali su nas da robovlasništva više nema. Čini me se da još uvek imam tu zamisao malog deteta, kako je moguće i lepo živeti, i ostvarivati ono što je tebi drago. Možda takvih kao što sam ja ima puno, ali ne znamo odgovor na pitanje – kako dalje? Ostaje mi da se prisetim Alberta Kamija i poruke njegovog “Stranca”, kako je “jedini put da se osetiš slobodnim u tome da i svoj lični opstanak učiniš pobunom.
Snežana Medić
Autorka teksta je Kraljevčanka, koja od 1989. godine živi i radi u Londonu, ali sa velikom zainteresovanošću svakodnevno prati zbivanja u Srbiji…
