14. jun 2016.
Poljoprivrednicima će od jeseni na raspolaganju biti 175 miliona evra iz evropskih fondova, ali pre odobravanja kredita, mnogi će ponovo morati u školske klupe
Do početka jeseni, Ministarstvo poljoprivrede pozvaće poljoprivrednike da konkurišu za 175 mil EUR iz IPARD fonda namenjenom ruralnom razvoju Srbije do 2023. godine. Za to vreme, poljoprivrednici koji bi u svoju proizvodnju da ulože i evropski novac trebalo bi da završavaju projekte na osnovu kojih će dobijati povraćaj od 5.000 do 2 mil EUR, odnosno 50-70 procenata uloženog.
Da bi prošao kroz evropsko birokratsko sito, poljoprivrednik će morati da uloži mnogo vremena i znanja u popunjavanje formulara i pisanje biznis plana, ali i u samu proizvodnju.
Ako se ne razume u administraciju, poljoprivrednik može da angažuje agenciju da mu napiše projekat. U dokazivanju znanja o samoj proizvodnji niko neće moći da ga zameni. Ako nije završio poljoprivrednu školu, ako protekle tri godine nije imao registrovano gazdinstvo ili nije radio u agrosektoru, proizvođač će morati da potpiše da će do isplate sredstava pohađati obuku.
Broj časova zavisiće od toga da li je konkurisao za proizvodnju voća, povrća, mesa, mleka ili za njihovu preradu.
– Ako neko ko daje sredstva određuje pravila i ako ja treba ponovo da sednem u klupu i da odslušam neke kurseve iz poljoprivrede, zašto ne bih – prokomentarisao je Živoslav Karaklajić, voćar iz Brestovika.
S druge strane, Mihajlo Vujović, stočar iz Sečnja, smatra da mu škola za stočarstvo ne treba.
– Završio sam ekonomsku školu, od malih nogu se bavim stočarstvom, moji roditelji su se bavili stočarstvom i ja mislim da škola ne treba. Imam praksu, škola mi nije potrebna za ovaj posao kojim se bavim – rekao Vujović.
Ipak, ratar iz Sečnja Predrag Kuka, koji je završio srednju poljoprivrednu školu, ističe da mu je to znanje koristilo tokom 30 godina koliko se bavi ratarstvom.
U Evropskoj uniji su kursevi za poljoprivrednike obavezni. Zakon kaže da su i u Srbiji. Ipak, zbog manjka novca, u praksi su sporadični i dobrovoljni. Na nivou projekata organizuju ih neki državni naučni instituti.
– Poljoprivrednik voli kada dođe na tu edukaciju da bude saslušan i kada ga mi saslušamo onda su dolasci češći i masovniji. U svakom slučaju, mi se trudimo da teme prilagodimo njihovim zahtevima, a onda uz njihove zahteve da nametnemo i ono što nauka i struka nameću da bi oni bolje radili i da bi njihova proizvodnja bila profitabilnija – rekao je Jonel Subić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Nova znanja treba da budu korisna i za državu sa ograničenim agrarnim budžetom.
– Kada bismo sabrali taj broj časova, naši poljoprivrednici sigurno provedu veći broj sati u razgovoru sa vlasnicima poljoprivrednih apoteka, kompanijama koje im prodaju razne impute za poljoprivredu. Tako da je ovo prilika da unesemo znanje kao prvi postulat bavljenja svakim poslom, pa i poljoprivredom – naveo je pomoćnik ministra privrede Dragan Mirković.
Poljoprivrednici ne čuvaju samo prehrambenu sigurnost, u njihovim rukama su prirodni resursi, ekologija, pa i demografija. Ključ opstanka na selu su znanje i novac koji u modernoj poljoprivredi ne idu jedno bez drugog.
autor: Nikola Beloica
izvor: RTS