18. april 2019.
Gornji kutnjak iz pećine Pešturina u Jelašničkoj klisuri prvi je pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije, a u četvoročlanom timu koji je to otkrio je i Predrag Radović iz kraljevačkog Narodnog muzeja
Međunarodni naučni tim koji čine Predrag Radović iz Narodnog muzeja u Kraljevu, Džošua Lindal i prof. Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada) i prof. Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, otkrio je da gornji kutnjak iz pećine Pešturina u Jelašničkoj klisuri u blizini Niške Banje predstavlja prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije. Rezultati detaljne analize ovog fosila međunarodni stručni tim objavlio je u časopisu Journal of Human Evolution.
– Zub iz Pešturine pokazuje niz anatomskih specifičnosti – poput karakterističnog oblika krunice, relativne veličine pojedinačnih kvržica, relativno malog okluzalnog basena i debljine gleđi koje nedvosmisleno pokazuju da je u pitanju kutnjak neandertalca – objašnjava Radović.
On dodaje da je ova arhajska forma čoveka naseljavala Evropu i deo Azije pre između 400 i 40 hiljada godina.
– Genetičke studije objavljene tokom poslednjih desetak godina pokazale su da su se neandertalci ukrštali sa anatomski modernim homo sapiensom, zbog čega većina današnjih ljudi izvan Afrike nosi gene nasleđene od neandertalaca. Iako je prisustvo neandertalaca na teritoriji naše zemlje još od ranije pretpostavljano na osnovu ostataka materijalne kulture, nalaz iz Pešturine predstavlja prvi direktni dokaz njihovog prisustva – otkriva Radović.https://www.youtube.com/watch?v=hwgYEpJGrnY
– Fosilizovani kutnjak je izvanredno očuvan, a pripadao je individui u kasnom stadijumu detinjstva – ističe Lindal i dodaje da su šrilikom analize koristili trodimenzionalni virtuelni model fosilnog zuba, što je omogućilo da obave vrlo precizna merenja i poređenja, bez oštećivanja fosila.
– Fosil neandertalca iz Pešturine potiče iz sloja koji je radiometrijski datovan u period pre oko 100. 000 godina – naglašava Dušan Mihailović.
Prema njegovom mišljenju, reč je o početku poslednjeg glacijala, kada je na teritoriji današnje Srbije još uvek vladala relativno blaga klima. U sloju su konstatovani okresani kameni artefakti i ostaci pleistocenske faune (konja, bizona, mamuta i nosoroga), a nađena je i jedna kost sa urezanim paralelnim linijama.
Prema rečima profesorke Mirjane Roksandić, Balkan je predstavljao izuzetno važan koridor za migracije i naseljavanja ljudi u Evropi:
– Naša međunarodna saradnja je tokom poslednjih 15 godina dovela do značajnih otkrića i ima veliki potencijal da promeni način na koji sagledavamo tok ljudske evolucije na čitavom prostoru Evroazije.
Arheološka iskopavanja pećina u blizini Niša (Balanica, Pešturina) realizuju se u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Specijalističke paleoantropološke analize finansira kanadski koncil za prirodne nauke i inženjerstvo (NSERC).
Journal of Human Evolution je jedan od vodećih časopisa koji objavljuje radove iz oblasti evolucije čoveka. Članak se može naći na sledećoj adresi:
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0047248418303567
