1. maj 2019.
Jeste li znali da je prva kapitalistička zemlja koja je obeležavala Prvi maj bila Nemačka u doba Hitlera; bivše komunističke zemlje i danas to rade, a u Italiji i Francuskoj se, kao nekada, na ovaj datum događaju protesti radnika
Prvi maj je datum kojim se obeležava dobijeno pravo na osam sati rada, osam sati sna i osam sati prava na vlastiti život. Iako su prve asocijacije na praznovanje Prvog maja, međunarodnog praznika rada – roštiljanje, opijanje i lenčarenje, istina je da je povod za obeležavanje ovog datuma koji se slavi od 1889. bio daleko od pomenutih kategorija.
Bio je to praznik kojim su pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta, barem u početku, obeležavali sećanje na svoje žrtve koje su pripadnici pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.
Ideja potiče iz 1884. kad su vodeći američki sindikati, po ugledu na kanadske drugove, tražili donošenje zakona kojim bi se ustanovilo osmočasovno radno vreme.
Pošto traženi zakon nije stupio na snagu kad je trebalo, do 1. maja 1886, organizovan je masovni štrajk u SAD, koji je u Čikagu poprimio drastične mere kulminirajući krvavim masakrom na Trgu Hejmarket.
Šta se tačno dogodilo, nikad nije detaljno utvrđeno. Prema zvaničnoj verziji, neko je usred protesta bacio bombu na policajce, nakon čega je policija naredila da se štrajkači raziđu.
Usledila je do tada neviđena pucnjava. Bomba je na mestu ubila jednog policajca, ukupno ih je stradalo osam, a broj poginulih radnika nikada nije objavljen.
Sve se dogodilo za neverovatnih pet minuta: sedam radnika je nakon protesta osuđeno na smrt, a suđenje koje je usledilo okarakterisano je svojevremeno kao “najveći podbačaj američkog pravosuđa”.
Procesuirani su uglavnom nemački anarhisti i organizatori radničke borbe, među kojima je tražena i osoba koja je na Trgu bacila bombu. Tužioci su ubrzo priznali da nijedan od okrivljenih nije bacio bombu. Misteriozni bombaš nikada nije otkriven, a radnici su pretpostavili da iza cele “ujdurme” stoje poslodavci. Jedna od najpopularnijih teza iz tog vremena bila je da je bombu bacio ili neki od policajaca ili neko od posloavaca, kako bi se štrajkači prikazali u što lošijem svetlu i miniralo delovanje radničkog pokreta.
Zanimljivo je da je prva kapitalistička zemlja koja je obeležavala Prvi maj bila Nemačka u doba Hitlera; bivše komunističke zemlje to rade i dalje, a u Italiji i Francuskoj se na ovaj datum organizuju protesti radnika
