piše Rade Velizarov Erac
Ne znam da li isti običaj postoji i u drugim gradovima, ali kod nas je tako: čim neko ”zglajzne”, odmah ga okače da visi na onom zidu
U skupštinskoj sali grada Kraljeva, postoji jedan zid sa slikama bivših predsednika opštine, gradonačelnika, dakle, sa slikama onih koji su, u nekom periodu, vladali gradom Kraljevom.
Ne znam da li isti običaj postoji i u drugim gradovima, ali kod nas je tako: čim neko ”zglajzne”, odmah ga okače da visi na onom zidu.
I kad sve saberem, ima ih raznih:
– Ima onih koji su vladali dugo i onih koji su vladali kratko.
– Ima onih koji su vladali kratko, ne daj Bože da su duže.
– Ima onih koji su vladali predugo, a svi su (osim njih) želeli da traju što kraće.
– Ima onih koji su na zidu ”okačeni”, a izbegli su da budu ”obešeni”.
– Ima i onih koje pamtimo po nečemu.
– Ima ih crvenih, plavih, žutih i onih kojima svaka boja odgovara (oni bez boje su bili još i najgori).
– Ima onih koje ne pamtimo po bilo čemu i onih koje pamtimo po svačemu.
– Ima onih koje ne pamtimo.
– Ima i onih koje nemamo po čemu da pamtimo.
– Ima onih koji su sami odlazili, a ima i onih koji nisu hteli da odu ni kad su ih terali.
– Ima onih koji su gradili i onih koji su rušili sagrađeno.
– Ima onih koji su ”uzjahali”, čim su na kraljevačku kaldrmu ”sjahali”.
– Ima i onih koji su silom naterani da ”sjašu”.
– Ima onih sa ”staništem” i onih, kojima smo bili usputna stanica.
– Ima onih koje srećemo svakog dana i onih koje više nikad sreli nismo.
– Ima onih koji su mandat gurali do kraja i onih kojima je tu bio kraj.
– Ima onih koji su počinjali od početka i onih koji su mislili da su baš oni ”početak” – svega.
– Ima onih koji su došli na vlast voljom naroda, a ima i onih koji ne bi ni otišli da nije bilo ”volje naroda”.
– Nema nijednog koji nije poželeo da visi na onom zidu, a svi su ”vešanje” hteli da odlože za neka druga vremena.
– Nema nijednog bez škole, a ima onih koji nemaju školske drugove.
– Nema nijednog koji je bio, a da ”okačen” nije, a ima onih koji nisu bili, a želeli su da budu – “another brick in the wall”.
Kad sve saberem, društvo sa zida je šarenoliko.
Ko ih je složio, nije mu lako bilo. A i zidovi svašta trpe.
