14. april 2020.
Svaka škola i ministarstvo moraju imati timove za izmene u sistemu školovanja zbog korona krize, a država će morati da napravi poseban tim koji će se baviti budućnošću škola, kako bi ovaj tranzicioni po online sistemu bio što uspešnije organizovan
Ovaj drugi deo naslova (mi letimo dok pravimo avion), zapravo je odgovor jednog ispitanika na pitanja iz ankete, koju je sproveo stručnjak za digitalnu komunikaciju Malcom Brown, koji je upravo završio istraživanje o online nastavi uslovljenu korona virusom.
Nemačka akademija Leopoldina je 13. aprila 2020. donela izuzetan dokument (Coronavirus-Pandemie – Die Krise nachhaltig überwinden ) o postupcima zajednice u vreme i posle korona krize, odnosno jedan impuls političarima da osmisle načine vraćanja u tokove proizvodnje i normalnijeg načina života. Dokument Nemačke akademije sadrži 19 strana teksta, te sveobuhvatno i jasno ukazuje na složenost situacije u kojoj se nalazi svet i poziva na oprez čelnike zajednice (u ovom slučaju odnosi se na Nemačku) kada donesu mere za vraćanje života u normalne tokove. Oni ističu da opasnost koju sa sobom nosi ova pandemija je prilično velika i to je problem, jer je očito da vakcina ili lek neće biti brzo pronađeni. Dokument je izuzetno složen i naučno vrlo precizan kada je u pitanju ukupna društvena rešenja u borbi protiv korona virusa. To se odnosi i na obrazovanje.
U tom dokumentu u Poglavlju 5 govori se posebno o obrazovanju, u njemu se predlažu stavovi kako bi trebalo da izgleda obrazovanje u periodu smirivanja krize i posle nje. U početku ovog poglavlja konstatovano je da su obrazovne ustanove zatvorene zbog velike blizine kontakata u njima i ozbiljnih mogućnosti za širenje infekcije. Pritom, autori dokumenta ukazuju na značaj funkcija škole i da, kao takva, pomaže normalnom razvoju dece i omladine. Zatim ističu da ovako zatvorene će još više napraviti socijalnu razliku u sticanju znanja i podučavanju. Da je zbog toga potrebno razmotriti otvaranje škola, korak po korak.
Naši mediji su promptno odmah izvestili da se nemački akademici zalažu za otvaranje škola što pre.
I to je samo delimično tačno, oni se zalažu za otvaranje škola, uz isticanje svih ograničenja (koja su posebno prikazana u prvom delu teksta Nemačke akademije Leopoldina) koja su uslov da bi se nastavio rad u školama. S tim, da oni jasno pokazuju da će u vrlo kratkom roku, od čitavog nastavnog procesa, najlakše će se moći organizovati ispiti u školama, jer kod njih je mnogo lakše održati fizičku distancu, zaštitu usne duplje i kontrolisati kretanje učenika. Dakle, škole se trebaju otvoriti (to smo i mi istakli u tekstu od 1. aprila na Portalu Krug https://www.krug.rs/krugovanje/5780-kakve-ce-biti-promene-u-skolama-posle-koronavirusa.html), ali za to moraju da se prvo pitaju stručnjaci koji imaju uvid u kretanje pandemije. Upravo je to, pre neki dan izneo epidemiolog Tiodorović sa dosta preciznim tumačenjem, da će verovatno u periodu kraj maja – početak juna škole moći početi da rade. Pod uslovom da samo imamo sporadične slučajeve zaraze.
Ali, da bi se škole i fakulteti otvorili potrebno je analizirati šta nemački akademici predlažu i šta treba uraditi da bi se ovaj tranzicioni period (ovo proleće i završetak školske godine, koji se odvija po online sistemu) što uspešnije organizovao i to na zadovoljstvo svih i dece, roditelja, nastavnika i zajednice u celini. Nemački akademici su svesni da je njihov predlog opšteg karaktera i da se moraju voditi računa o odgovarajućim okolnostima u kojima rade pojedine obrazovne ustanove, što se odnosi i na nas. Neke predloge mi možemo ostvariti samo uz jaku podršku Vlade (najviše finansijsku), lokalnih zajednica i roditelja. Evo nekih ključnih predloga nemačkih akademika i kako bi se to kod nas moralo izvoditi:
|
Predlozi i stavovi nemačkih akademika
|
Šta je potrebno uraditi u našem sistemu da bi to sproveli
|
|
Otvaranje škola, što pre moguće, ali korak po korak, i to različitim tempom po razredima, dajući prednost starijim učenicima
|
Potrebno je postaviti novu organizaciju rada u školi. Pripremiti starije razrede, preko razrednih starešina, za povratak u školu i doneti jasna pravila ponašanja. I to posebno napraviti jasna pravila za škole u većim urbanim centrima, a posebno za menje centre.
|
|
Postaviti posebne standarde po pitanju higijene, zaštite usne duplje i nosa, doneti pravila fizičke distance
|
Odmah bi trebalo pristupiti planovima za dezinfekciju objekata i opremanje škola sanitarnim sredstvima, maskama, rukavicama. Pored toga, posebno bi trebalo povesti računa o toaletima u školama (voda i sapun, papir za ruke, na izlazu dezinfekciono sredstvo), gde bi morala higijena da se posebno održava, čišćenje posle svakog odmora. Pored toga, škole se moraju bar u početku dezinfikovati posle nastave, jer se u školama nalazi dosta metalnih i plastičnih delova na kojima se najduže zadržava korona virus. Škole bi morale da imaju u svojim rezervama velike količine maski i rukavica. Pravilnikom bi moralo da se reguliše da učenik ne može pristupiti nastavi bez zaštitne maske.
|
|
Prvo organizovanje nastave maternjeg jezika, stranog jezika i matematike
|
Ovaj predlog upravo govori da se organizuje nastava u kojoj se sve može izvoditi na distancu. Uz to nema izlazaka na tablu, prilaska nastavnika klupama učenika, svi učenici sami sede u klupi i posle časova napuštaju školu. Nema (bar u početku) izlazaka u dvorišta, bez kontrolnog prisustva nastavnika. Učenicima se daju uputstva da komuniciraju na distanci. Ova nastava bi trebala da se za učenike u početku izvodi najviše dva dana u nedelji, ostala bi nastava išla online.
|
|
Stvaranje odelenja od 15 učenika
|
Ovo može biti jedan od većih problema u našem sistemu, jer je u pitanju dupliranje broja časova, ali i povećano opterećenje nastavnika. Ovo bi trebalo odmah napraviti nove rasporede nastave za predmete koji se izvode u školi (jezik i matematika), što predstavljati problem zbog broja nastavnika i njihovog opterećenja. Ujedno postavlja se problem finansiranja ove duple nastave. Treba doneti nova uputstva ponašanja u učionici ovde treba doneti najviše smernica i pravila (kako to ističu i nemački akademici). Ujedno treba razmotriti da roditelji na kraju nastave dočekaju decu i vode kući (oni koji nisu angažovani).
|
|
Organizacija i priprema završnih razreda u osnovnim školama
|
Jedno od važnih pitanja, jer je očito da će se prijemni ispiti pomeriti za period od 5 do 15. jula i da će moći da organizuju u školama. Ali priprema tih učenika i završetak škole moraju se odvijati po posebnom režimu. Treba omogućiti učenicima da budu svi u ravnopravnom položaju kada je u pitanju polaganje ovih ispita. Tu postoji realan problem njihovog adekvatne iskorištenosti online nastave i njihovog praćenje od kuće.
|
|
Formiranje malih grupa u vrtićima
|
Formiranje malih grupa u vrtićima (od 5 dece u prostoriji) je za nas prilično upitno. Pogotovu što deca nisu u mogućnosti da idu kod deda i baba, tako da je za nas to standard koji je prilično upitan da se može realno ispuniti u skorije vreme. Ovde se više predlaže da se to organizuje za decu medicinskog osoblja i policajaca, što opet može predstavljati problem jer šta da rade roditelji koji rade u firmama koje su bitne za snabdevanje stanovništva.
|
|
Fakulteti da zavrse online nastavu u ovom semestru.
|
Trebali bi da održe nastavu online i da organizuju ispite u junsko- julskom roku. Za šta postoje realni uslovi uz obezbeđenje svih onih mera koje važe za škole. Trebalo bi obezbediti posebna sredstva za fakultete koji imaju laboratorijski rad ili praktičnu nastavu, što se reflektira kroz polaganje ispita.
|
|
Srednje škole da imaju selektivan pristup kroz razvoj teorijske nastave.
|
Potrebno je više koristiti digitalne i analogne medije, sa izradom pohađanja polaganja određenih ispita na kraju polugodišta. Uvesti nove standarde znanja sa pripremom za jesen gde će se morati utvrditi standardi znanja u novim uslovima. Organizacija nastava i odelenja važi kao i za osnovne škole, što će poskupiti sistem srednjeg obrazovanja.
|
|
Jačati kombinaciju online nastave i učenja u školi i pripremiti se za taj sistem na jesen, izradom novih materijala i dokumenata.
|
Svaka škola će morati pripremi materijale za ovakve situacije koje se mogu ponoviti. Aktivi nastavnika moraju napraviti nove nastavne planove sa jasnim ishodima učenje u različitim uslovima. Fleksibilizacija čitavog sistema moraće da se verifikuje i zakonski i pravilnicima i izradom vodiča za roditelje i učenike.
|
|
Formiranje jedinica za digitalno učenje
|
Svaka škola bi morala da ima svoju samostalnu jedinicu za digitalno učenje, koje će preko ministarstva biti povezane u jedinstvenu mrežu. Nastavnici moraju preko leta imati obuku za rad preko ovij jedinicia, mi smo 1. aprila predložili centre za učenje.
|
|
Generalno pojačati upotrebu novih tehnologija na sve nivoe obrazovanja i na sve skupine ljudi
|
Moraćemo da napravimo posebnu strategiju digitalizacije učenje i formiranja pametnog okruženja za učenje.
|
Kada vidimo čitav materijal Nemačke akademije jasno nam je da kroz njega prvo provejava oprez, koji mora da se verifikuje u sistemu, i koji će zahtevati poštovanje novih pravila rada. Nemačka ministrica obrazovanja Anja Karliczek (https://www.tagesschau.de/inland/exit-strategie-coronavirus-101.html) istakla je juče da u školu se mogu vratiti učenici vrlo brzo, ali moraju se zaštiti usta i nos i održati distanca i pripremiti institucije za nov način rada. Istakla je da je pitanje škola jedno od najtežih u ovom procesu normalizacije.
To može biti veliki problem za naše sisteme, sve ovo što se predviđa u dokumentu Nemačke akademije Leopoldina ( o tome pisu i drugi stručnjaci, pa čak i u tekstu koji smo mi objavili 1. aprila na portalu Krug KAKVE ĆE PROMENE BITI U ŠKOLAMA POSLE KORONAVIRUSA zahteva izdvajanje znatnih sredstava u budžetima za početak rada škola i fakulteta. Izdaci i organizacija uopšte neće biti jednostavni, jer će zahtevati dosta informisanja i obuke nastavnika, roditelja i pogotovu učenika i studenata. Škola neće moći da funkcioniše na stari način, posle svih ovih dokumenata – to je potpuno jasno. Ne treba da se pravimo da je ovo samo prolazna sekvenca koju ćemo zaboraviti posle par meseci ili godina. Uvođenje tehnologija, održavanje distance u školi, novi oblici organizacije odeljenja i učenja, izmeniće potpuno našu svest o odgovornosti u obrazovanju.
Nemački akademici u ovom dokumentu ne razlikuju se mnogo od stavova drugih svetskih stručnjaka (Pasi Sahlberg, Jong Zhao itd.) kada je u pitanju obrazovanje posle korona krize. Oni ukazuju da škola mora da se više barizana na primeni novih tehnologija u svom radu, da se nastavnici moraju više spremiti za primenu tih tehnologija i inovacija u obrazovanju, ali pored toga, posebno da je potrebno uvođenje fleksibilnog učenja i novih metoda merenja znanja. Konzeravativni i tvrdi stavovi nekih profesora i nastavnika o vrednovanju znanja u novim uslovima, mogu ne samo da naštete sistemu, već da nas odvedu na pogrešan put. Taj pogrešan put je da se odreknemo svih mogućnosti koje nam daju nove tehnologije. Pravilnom primenom novih tehnologija možemo da dobijemo mnogo bolje rezultate, od onih koje smo dobijali ranije, ali za to su nam potrebne pripreme i sredstva.
Ovo je vreme kada smo sada prinuđeni da radimo na jedan način koji mnogima nije dovoljno poznat, jer ovo još nije pravi online sistem koji nam je potreban. Imaćemo predloga da sve se može rešiti online nastavom. Ne treba ni glorifikovati online obrazovanje, ono treba da bude više prisutno u našim školama, ali ono neće rešiti sve funkcije škole u društvu. Jong Zhao, američki stručnjak, kineskog porekla, u razgovoru sa vaspitačima jedne škole u Hong Kongu u ovom vremu korona krize, istakao je da se ne treba pretvarati, da sve možemo učiniti u školi putem interneta. Jednostavno, škola ima mnogo svojih funkcija koje su bitne za razvoj društva i to sve još ne može da se zameni online nastavom. On je to ilustrovao rečenicom: tofu nije sir!!! Ne treba očekivati da miriše i da ima ukus kao sir (tofu se pravi od sojinog mleka i često je zamena za sir u vegetarijanskim jelima) !!! Online je poseban sistem učenja, ali još uvek društvo počiva na školama u kojima deca i mladi imaju živu reč i eksperiment, kao oblik sticanja znanja, i zato su važan faktor ekonomskog i društvenog razvoja.
S druge strane, nije dobro vršiti pritisak da se škole otvore što pre, jer nespremnost u sistemu obrazovanja, može rezultirati katastrofalnim posledicama. Ali, bilo bi pogresno čekati i praviti se da ne treba sada da se organizujemo i napravimo svoje nove planove i dokumenta. Svaka škola i ministarstvo moraju imati svoje timove za izmene u sistemu, zbog korona krize. Zbog toga, država mora već ovih dana da napravi poseban tim (po ugledu na Angelu Merkel) koji će se baviti budućnošću škola. Političari treba da se pomire sa činjenicom da moraju da se nađu za stolom sa mnogim stručnjacima za obrazovanje, koje su do sada potiskivali na marginu i odbacivali njihove predloge. Mi se svim silama moramo radovati otvaranju škola, ali biti oprezni i nikako površni. Ne trabaju nam brze odluke na bazi poluznanja ili kopiranje država koje imaju mnogo išistandard od nas.
prof. dr REFIK ŠEĆIBOVIĆ
