Znate li koliko je Kraljevčana ostalo bez posla zbog korone?!

1. avgust 2020.

Ako želite brz odgovor na pitanje iz naslova, bez detaljisanja, on glasi: vrlo malo Kraljevčana je ostalo bez posla baš zbog korone. Ali mnogo radnih mesta je na respiratoru…

            Nezaposlenost već tri decenije kao demoklov mač vitla nad našim glavama. Biti bez posla, pokazuju psihološka istraživanja, jedan je od najvećih životnih stresova. (Nego šta je, verujte mi na reč!). Tek što smo malo prodisali posle svetske ekonomske krize 2008. godine, novi korona virus preti novim ekonomskim sunovratom. Znam da je svima već preko glave “mračenja” i zloslutnih prognoza, ali džabe nam je držati glavu u pesku – prva na udaru su radna mesta. Da li se to u Kraljevu već oseća? Pomalo, za sada.

Koliko god bili skeptični prema statističkim podacima, od njih ipak moramo početi. Posle ćemo stići i do onog “Ali -” iz naslova. Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Kraljevo pokazuje da je 30. juna na evidenciji ove službe bilo 9.810 nezaposlenih Kraljevčanki i Kraljevčana, ili 235 manje nego na kraju 2019. godine. Za prvih šest meseci zaposlilo se 2.146 naših sugrađana. Teško je utvrditi koliko je tačno Kraljevčana ostalo bez posla, jer nemaju obavezu da se prijave službi za zapošljavanje. Jedan od meritornih podataka mogao bi biti broj ljudi koji su ostvarili pravo na materijalnu naknadu usled nezaposlenosti, a njih je 524 i toliko ih je otprilike bilo i prethodnih godina. Sve je naizgled normalno i uobičajeno.

            Za portal “Krug” ove podatke komentariše Snežana Prelić, direktorka kraljevačke filijale NSZ-a:

            – Zaista još uvek nema značajnijeg priliva ljudi koji su ostali bez posla, ne oseća se pritisak. Naši privrednici, poslodavci su vrlo oprezni, niko nije otpustio veći broj radnika. Štaviše, za šest meseci imali smo prijavljenih potreba za zapošljavanjem 986 radnika, a našim posredovanjem zaposleno je 534 Kraljevčana, što znači da su 452 radna mesta još nepopunjena. Preduzeća “Gir” i “Leoni” su čak primila veći broj radnika – kaže Snežana Prelić.

            Ove podatke i komentare ne osporavaju ni u sindikatima. Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost” sa kojima smo razgovarali takođe kažu da se na tržištu rada još ne osećaju značajnije posledice pandemije. Ali obojica su saglasni da je ovo samo samo zatišje i da će potresa biti od jeseni, najkasnije početkom naredne godine. Predsednik Veća SSSS u Kraljevu Aleksandar Ilić kaže da se ovom sindikatu nisu obraćali radnici sa pritužbama da su nezakonito ostali bez posla.

Ekonomski savetnik UGS “Nezavisnost” ekonomista dr Zoran Ristić ipak skreće pažnju i na praznine u zvaničnoj statistici:

            – Udeo rada na crno je još uvek veliki u našoj zemlji. Ljudi koji su radili neprijavljeni sada su prvi ostali bez posla, a u statistici njih ne vidimo. Takođe, na udaru su i oni koji su radili preko ugovora o delu, ovi fleksibilni oblici zapošljavanja ne ulaze u statistiku. Tako da se uticaj pandemije na tržištu rada već oseća, ali ne drastično. Pravi udar očekujem početkom naredne godine – kazao je za portal “Krug” ekonomista Ristić.

            Prema njegovim rečima, krizu na tržištu rada su privremeno ukočile mere pomoći privredi koje je primenila Vlada Srbije – najpre tri minimalca za sve radnike i odlaganje tri mesečne uplate poreza i doprinosa za narednu godinu, kao i sada najavljene iste mere za još dva meseca. Dodatni posao odradile su i mere koje primenjuju poslodavci, naročito u velikim firmama: – pojedini su radnike poslali na plaćena odsustva; – pojedini na planski godišnji odmor; – pojedini i na neplaćena odsustva.

Zbog svega toga još ne osećamo veliki potres na tržištu rada, kaže dr Zoran Ristić i upozorava da će se prave posledice osetiti početkom naredne godine.:

            – Prema vladinoj uredbi, poslodavac koji je primio minimalne zarade za zaposlene, ne može da ih otpusti naredna tri plus dva meseca. Što znači da su do kraja godine ograničeni u slobodnom raspolaganju radnom snagom. Mada znam i poslodavce koji su se već pokajali što su koristili  ove mere. Za to su se odlučili kada se mislilo da će pandemija brzo proći. Sada su se našli u škripcu: fiksni troškovi su veliki, prihodi vrlo mali, a moraju da zadrže radnike koji nemaju šta da rade. Ovi poslodavci su uglavnom iz najpogođenijih sektora: turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj – u kojima je poslovanje desetkovano – priča Zoran Ristić.

            Prema njegovoj proceni, država mora osmisliti program dodatne pomoći privredi. Smatra da nisu dovoljni tzv. “covid krediti” preko Fonda za razvoj i da sledeći paket mera mora sadržati direktnu finansijsku pomoć pojedinim preduzećima, inače će doći do proopadanja firmi i gašenja velikog broja radnih mesta.

            Prema istraživanju Međunarodne organizacije rada, 81% radnih mesta širom sveta trpi nekakav, znači manji ili veći, a pozitivan teško da može da bude, uticaj pandemije kovid-19. Možemo se zavaravati, ali nije pametno, da se to neće odraziti na Srbiju i Kraljevo. Male su naše moći da to promenimo, ali od nas zavisi kako ćemo se za to pripremiti i kako ćemo se sa ekonomskom krizom suočiti. I država Srbija, i mi kao pojedinci.

Radmila Vesković