5. avgust 2020.
Iz Gorske službe spasavanja poručuju da je poželjno da ljudi što više idu u prirodu i da planinare, ali je neophodno da se za taj poduhvat adekvatno pripreme
Građani Srbije teško se mire sa činjenicom da ove godine neće videti more (za kojim čeznu, o kome maštaju 355 dana u godini, baš kao stanovnici svih zemalja koje nemaju izlazak na topla mora). Oni koji su se sa tim pomirili, pohrlili su u planine. Reče mi drug juče: “Na Kopaoniku k’o u Budvi!”, čitam izveštaje mojih kolega da je Goč za vikend bio opsednut turistima, na Zlatiboru vri kao u košnici… Umesto dužeg boravka u hotelima, mnogi se odlučuju na planinarske pohode, najčešće jednodnevne.
Divno je što Srbi otkrivaju svoje rođene planine!
Ali pohode ka visovima trebalo bi shvatiti ozbiljno. Iako ove naše planine nisu nekih impresivnih visina u poređenju sa onim himalajskim i alpskim, ipak imaju svojih tajni i potencijalnih rizika.
U noći između subote i nedelje skoro šest sati je trajalo lociranje i spasavanje dvojice mlađih Beograđana koji su se izgubili na Magliču. U subotu posle podne dva sata je trajalo lociranje i spasavanje osam žena iz Beograda i Kraljeva koje su se izgubile na planini Kablar i koje su bile u potencijalno vrlo rizičnoj situaciji. Pre dva meseca, početkom maja, Gorska služba spasavanja je u večernjim časovima izvela na bezbedan put troje turista zalutalih na Stolovima…
Akcije lociranja i spasavanja na Magliču i Stolovima realizovali su spasioci Gorske službe spasavanja stanica u Kruševcu, na čijem je čelu Nedeljko Pešterac:
– Raduje nas što je toliko ljudi pohrlilo u planine! Pozivajući ih na opreznost i osnovna planinarska pravila nikako ne želimo da ih odvratimo od odlaska u planine. Naprotiv. Samo želimo da izbegnu sve zamke da bi im taj pohod ostao u najlepšem sećanju i da bi se stalno vraćali planinama i prirodi – poručuje Nedeljko Neđo Pešterac pre nego što upozori na najčešće greške koje prave planinari – rekreativci.
Za greške u planinarenju Neđo Pešterac kaže da gotovo uvek idu u nizu, jedna vuče drugu. O njima nam govori kroz one koje su u subotu napravili momci koje je sa još dvojicom kolega spasio sa Magliča.
1. Nedovoljna informisanost o terenu na koji se kreće
Dvojica 32-godišnjih Beograđana, tek kad su stigli u podnožje Magliča, saznali su da preko Ibra nema mosta! Zato su otpešačili četiri kilometra uzvodno i reku prešli preko jednog vrlo nesigurnog i nebezbednog mosta. Takođe, nisu znali ni koja je težina planinarske staze od Magliča do vrha Usovica na Stolovima.
2. Loše upravljanje vremenom
Kad su najzad stigli do Magliča, mladići su na tvrđavi proveli najmanje pola sata u razgledanju i fotografisanju.
– Traženje novog mosta, pešačenje oko 3,5km do njega i toliko nazad do Magliča, znači sedam neplaniranih kilometara pešačenja, razgledanje tvrđave… sve je to vreme ukradeno od onog planiranog – od pohoda na Stolove – upozorava Pešterac.
Zato ih je u povratku uhvatio mrak. Našli su se nadomak cilja, ispod sebe su nadohvat ruke videli svetla Ibarske magistrale, ali po mraku nisu uspeli da pronađu bezbdanu stazu sa litice.
3. Nenošenje osnovne planinarske opreme
Da su imali čeonu lampu, koja je neophodni deo planinarske opreme, možda bi i sami pronašli stazu. Dovoljna količina hrane i vode su, takođe, veoma važni. Poznato je da na Stolovima ima malo izvora, kojima pak susedni Goč obiluje. Sve su to informacije koje treba znati pre puta. Zaštita od UV zračenja za kožu, “brile” naočari za zaštitu očiju od zračenja, suva preobuka…
4. Loša procena kondicije
Ovi rekreativci su precenili svoju kondiciju i to je jedna od čestih grešaka koja je u ovom slučaju povezana sa onom pod 1. Naime, uspon od Magliča do Usovice ima skoro hiljadu metara visinske razlike i kraći je, ali znatno strmiji nego od Žiče ili Kamenice. Mladići su prešli 25 kilometara za dan po brdsko-planinskom terenu, što je za neutrenirane izuzetan napor. Zato su u povratku ostali bez snage, sporo se kretali i dočekali mrak u planini.
5. Nekonsultovanje sa iskusnijim planinarima
Sve četiri prethodne greške mogle su biti izbegnute da su se planinari – rekreativci konsultovali sa nekim ko ima iskustva. A takvih je u svakom planinarskom klubu. Bilo bi dovoljno da su pre polaska okrenuli neki od lokalnih planinarskih klubova i dobili bi savete i uputstva šta mogu da očekuju.
Na pitanje ima li nešto što su ova dva mladića dobro uradila, Nedeljko Pešterac odgovara:
– Ima! Imali su eksterne baterije za mobilni, nisu se uspaničili i najbolje od svega, pozvali su pomoć. Imamo slučajeva da se ljudi ustručavaju ili kuraže dok ne upadnu u ozbiljne probleme ili budu povređeni.
Broj telefona Gorske službe spasavanja je 062 46 46 46. Na kraju našeg razgovora Nedeljko Pešterac još jednom insistira da ljudi što više idu u prirodu i da planinare, ali da se za taj poduhvat adekvatno pripreme i posavetuju sa iskusnim planinarima.
A jedan od takvih iskusnih je Aleksandar Aco Lazović iz Kraljeva, planinski vodič II kategorije sa licencom UIAA – Međunarodne planinarske i alpinističke federacije. Licenca za vodiča II kategorije znači da je obučen za vodiča i u letnjim i u zimskim uslovima. Aleksandar je osvojio najviši vrh Evrope Elbrus (5.642m) i Zapadne Evrope Monblan(4.808m) i sve najviše vrhove Balkana.
Aco kaže da stručno vođstvo traže uglavnom veće grupe i uglavnom iz Beograda. On svima preporučuje da pre samoorganizovanog kretanja u planinu zatraže savet iskusnih planinara.
– Planinarski klubovi nisu prevaziđeni, instalirani GPS track ne može da zameni vodiča i planinarenje se ne uči preko jutjuba. Zato je za početnike i planinare – rekreativce najbolje da se priključe nekom klubu. Takođe, i nas vodiče mogu slobodno da pozovu. Ako nisu u prilici da plate stručno vođenje, dobiće i preko telefona savet kuda da idu, kako da savladaju određene zamke.
Aleksandrov broj telefona je 63601833, a spisak vodiča iz Kraljeva i njihove brojeve telefona možete naći na ovoj stranici Turističke organizacije Kraljeva: OVDE
Osim saveta i upozorenja koja je izneo njegov drug i kolega Neđo Pešterac, Aco skreće pažnju na još jedan važan momenat:
– Na obukama naglašavam: nije poenta samo čitav sići sa planine, nego se i čitav vratiti kući! Mora se ostaviti snage za povratak kući, naročito onaj koji mora da vozi do kuće. Ljudi često loše procene kondiciju. Trčanje u teretani ili u Borićima je dobro za kondiciju i zdravlje, ali nije isto kao penjanje uz planinu. Uloga vodiča ili iskusnog vođe grupe je ne samo da pokazuje put, nego da proceni mogućnosti svakog pojedinca.
Planinarima – rekreativcima poručuje da uopšte ne moraju da budu u “top-kondiciji”, već samo da stazu prilagode svojoj kondiciji. A kondiciju će objektivno proceniti ako planinskim vrhovima budu stremili postepeno i postupno.
Dakle – nije sramota krenuti od Ćave! Dvočlana početnička ekipa portala “Krug” to planira za septembar. Obavestićemo vas na vreme, pa da nam se pridružite. Sad kad smo javno obznanile, nema uzmicanja…
Radmila Vesković
. Pazite se onde u borovoj šume na prevoj ka ća i ima poskoka baš puno.