18. avgust 2020.
O prošlogodišnjem dobitniku Žičke hrisovulje koji, „uprkos svom obuhvatnom i razuđenom delu plaća danak odbijanju da bude trendi pisac, već „tera svoju priču“ koju je itekako opravdao“ – nastao je zbornik radova
U dvorištu izdavačke kuće „Povelja“ danas je predstavljen Zbornik Vladimir Jagličić, pesnik, o prošlogodišnjem dobitniku Žičke hrisovulje. O zborniku, 24. po redu iz edicije Preobraženje i o pesniku Vladimiru Jagličiću, dobitniku Žičke hrisovulje prošle godine, osim prošlogodišnjeg laureata govorili su i dr Dragan Hamović (urednik edicije i predsednik žirija) i mr Ana Gvozdenović (član žirija za dodelu nagrade Žička hrisovulja).
Hamović je istakao da je u pitanju naučno-kritički zbornik o dobitniku Žuičke hrisovulje:
– Čemu zbornici kad oni svakako nisu nešto što širu čitalačku publiku privlači, ali u tome i jeste jedno važno obeležje Žičke hrisovulje kao načina da se legitimišu savremene književne vrednosti.
Prema oceni Hamovića, književni život u Srbiji u velikoj meri je narušen, ne do mere nepostojanja, ali ni izbliza nije kao nekada.
– Zato ove prilike kada se kroz nagrađivanje izdvajaju određena nova, a već formirana kvalitetna autorska imena, mi zapravo nadoknađujemo taj nedostatak književnog života kao prve rampre pred istorijom književnosti – ocenio je Hamović. Izražavajući zadovoljstvo što već skoro četvrt veka Žička hrisovulja doprinosi prepoznavanju pravih vrednosti, uključujući i Jagličićevo obuhvatno i razuđeno delo.
– Uprkos tome, on je zapostavljen u našoj književno-kritičkoj percepciji i recepciji i plaća danak odbijanju da bude trendi pisac i da piše iz generacijskog ključa, već „tera svoju priču“ koju je itekako opravdao – smatra Hamović urednik edicije.
Mr Ana Gvozdenović, član žirija za dodelu nagrade Žička hrisovulja, govoreći o zborniku istakla je da je u pitanju jednogodišnji rad i da je u zborniku svoje mesto našlo 16 radova sa prošlogodišnjeg Žičkog duhovnog sabora na programima posvećenim dobitniku Žičke hrisovulje, odnosno na programima „Veče sa dobitnikom Žičke hrisovulje“, na naučno-kritičkom skupu i na samom uručenju nagrade laureatu.
– Tekstovi su razvrstani u dve celine: u prvoj su studije, a u drugoj slobodnije intonirani, ali jednako vredni i važni prilozi. Zbornik se, kako smo uobičajili, završava selektivnom bibliografijom koja broji gotovo 600 bibliografskih jedinica koje su sačinile Vesna Andrijašević i Ana Voštinić – pojasnila je Gvozdenović, citirajući na kraju reči urednika da je „zbornik nastojanja da se prekine duga zavera ćutanja i potiskivanja poezije koja, zato što nije saglasna huku i ritmu današnjeg svetskog tka (mada ga je duboko svesna) već sledi svoj huk i tok““.
Pesnik Vladimir Jagličić, iza kojeg je 40 godina pisanja, podsetio se u svojoj izjavi za Krug, kako je na početku karijere jedan kolega napisao za njega da „izgleda kao da je Jagličiću pesma pod prstima“.
– Velika je stvar disati isti vazduh koji su disali ljudi koji su prolazili kroz port Žiče. To samo sa sobom tera čoveka da oseti jednu vrstu strahopoštovanja i zato se uvek pita da li zaslužuje da bude na takvom mestu. Tako se ja uvek pitam kad su u pitanju Žiča i Žička hrisovulja i uopšte kulture naše centralne Srbije: da li sam ja taj koji može da odgovori takvom teretu, ali nema nam druge nego da taj teret nosimo i moramo da ga ponesemo do kraja – poručio je Jagličić.
Uručenje Žičke hrisovulje
Nagrada Žička hrisovulja ovogodišnjem dobitniku – pesniku Milanu Nenadiću tradicionalno će biti uručena sutra (sreda, 19. avgust, na Preobraženje), ovog puta, zbog epidemiološke situacije, u porti Manastira Žiče, u 12 časova.
Osim Nenadića, u skraćenoj ceremoniji dodele priznanja, učestvuju dr Dragan Hamović, predsednik žirija za dodelu Žičke hrisovulje i dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.
Vesna Andrijašević
Ana Voštinić
SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA VLADIMIRA JAGLIČIĆA*
Vladimir Jagličić, pesnik, prozaista, književni kritičar, rođen je 4. novembra 1961. godine u Kragujevcu. Osnovnu školu završio je u Gornjoj Sabanti, gde su mu roditelji radili kao učitelji. Gimnaziju i Pravni fakultet, završio je Kragujevcu gde živi i radi od 1975. godine do danas. Prve pesme objavljene su mu 1981. godine u jednom studentskom zborniku, a prva priča Kauč, koja je i nagrađena, objavljena je 1987. godine u prištinskim novinama Jedinstvo. Uređivao je nekoliko listova i časopisa (Pogledi, Šumadija, Književne novine, Znamen, Koraci, Lipar). Bio je i reporter kragujevačkog lista Svetlost.
Do sada je objavio 21 pesničku knjigu, 5 romana i jednu zbirku priča. Sastavio je 3 pesničke antologije. Objavio je i više od tri stotine kratkih priča, najviše u okviru rubrike Šumadijske priče koju je imao u kragujevačkom nedeljniku Svetlost (od 1999. do 2007. godine). Sa ruskog jezika preveo je više od 60 dela a prevodio je i sa francuskog, engleskog i nemačkog jezika. NJegove pesme prevođene su na ruski, poljski, ukrajinski, bugarski, jermenski, francuski i engleski jezik.
Za svoj pesnički i prevodilački rad, nagrađen je brojnim nagradama, među kojima su i neke od najvećih u našoj kulturi.
Nagrade i priznanja:
1991. Miloš Crnjanski
1992. Miloš N. Đurić
1993. Sveti Sava (Republika Srpska) (za rukopis knjige)
1994. Branko Miljković
1994. Oktobarska nagrada grada Kragujevca
1995. Grigorije Elezović (za pesmu Elegija za Jovana Dučića)
1996. Jovan Grčić Milenko
1997. Pečat varoši sremskokarlovačke (za zbirku pesama)
2003. Rade Drainac (za zbirku pesama Nemoj da me zoveš)
2006. Zlatno pero Rusije
2007. Drvo života beogradskih Zavetina (za roman Mesojeđe)
2009. Petrovdanski vijenac (za zbirku Jutra)
2010. Šušnjar (Oštra Luka)
2010. Hadži Dragan Todorović (za ciklus pesama)
2010. Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije
2011. Medalja Najbolji autor novog milenijuma za poeziju, Moskva
2011. Diploma imena Šekspira (sa medaljom) „za visoko majstorstvo u prevođenju ruskih autora na srpski jezik“, Moskva
2013. Odzivi Filipu Višnjiću
2016. Đurđevdanska nagrada grada Kragujevca
2017. Nagrada Saveza pisaca Rusije Imperijalna kultura koja nosi ime Eduarda Volodina, za pesme i poeme objavljene poslednjih godina, Moskva
2017. Zmajeva nagrada Matice srpske, Novi Sad
2019. Žička hrisovulja
2019. Zaplanjski Orfej
M. M. D.
