27. avgust 2020.
Želimo da verujemo da je turizam prvi postradao u pandemiji, ali da bi možda mogao prvi i da bude skinut sa respiratora; jer – ljudi danas ne mogu bez putovanja!
Kad pomislim na to koje sve posledice ova korona ostavlja na naše živote – na komunikaciju među ljudima, na kontrolu našeg ponašanja i kretanja, na ekonomiju… – onda koronu nekako vidim kao ogromno čudovište, ponajviše nalik nekom pobesnelom zmaju. Iz usta bljuje vatru i odnosi ljudske živote, a moćnim repom zamahuje levo i desno. Što ne sagori pred sobom, to polomi i porastura iza sebe. Eto, tako nekako…
U ekonomiji je taj masivni rep korone prvo udario po turizmu i u ovom tekstu bavićemo se posledicama po turizam u Kraljevu. Posle turističkih agencija (o kojima smo pisali u tekstu koji možete pročitati OVDE) najveću štetu trpe gradski hoteli.
Ovako to osećaju u kraljevačkom hotelu “Botika”:
– Ove godine imamo 80% manje noćenja nego prošle godine u isto vreme! Stranaca uopšte nema. U gradu nema događaja – nema javnih manifestacija, nema ni privatnih proslava, pa smo vikendom potpuno prazni. Imali smo dve nedelje radnike ‘Leonija’ iz drugih gradova, bili su angažovani u kraljevačkom ‘Leoniju’, ali sada je završen i taj aranžman… – ovako za portal “Krug” opisuje situaciju direktorka hotela “Botika” Anđelija Ajdačić.
Ista situacija je u svim gradskim hotelima u Srbiji, pa i svetu. U ovom trenutku U Srbiji od 380 kategorisanih hotela ovoreno je svega 115, a popunjenost kapaciteta je oko 10%.
Prema našim saznanjima, za sada nijedan hotel u Kraljevu nije zatvorio vrata. Vlasnica hotela “Belvedere” Marija Đerković kaže da je svaki dan borba za preživljavanje i plaćanje računa:
– Moja glavna preokupacija je da maksimalno smanjim troškove, da ne uđem u neki preveliki minus. Prihodi su minimalni, a svaki dan rada je stvaranje novog troška: za komunalije, plate zaposlenih, poreze… A opet, jedina nada je da nastavimo da radimo, jer ako zatvorimo hotel, onda nema ni nade da ćemo podmiriti dugove koje smo već napravili – priča Marija Đerković.
Zbog ovakve situacije i Marija i Aneđelija, kao i svi hotelijeri po gradovima Srbije kao ozebao sunce očekuju obećanu pomoć države – 350 evra za svaki hotelski krevet i 150 evra za svaku smeštajnu jedinicu. To znači da će država za jednokrevetnu sobu isplatiti subvenciju od 500 evra, za dvokrevetnu 850 evra itd. a ova pomoć je najavljena za kraj septembra ili početak oktobra. Uslov je da hoteli ne mogu otpustiti više od 10% zaposlenih naredna tri meseca.
“Dok nekom ne smrkne…”?
I dok su gradovi prazni, naše planine, banje, jezera, seoska domaćinstva vrve od turista. Tako je i na području Kraljeva. I u tome treba tražiti razlog što podaci o dolaznom turizmu u Kraljevu nisu tako katastrofalni kao u nekim drugim krajevima.
Prema podacima koje smo dobili iz Turističke organizacije Kraljeva, broj dolazaka turista za sedam meseci ove godine je 9.281 i to je tek trećina dolazaka ostvarenih tokom cele 2019. godine. Ali prosečno zadržavanje gostiju je duže, pa tako broj noćenja od januara do jula iznosi 40.138 i to je 43% onog iz cele prošle godine. Dakle – to je smanjenje, ali ne tako drastično kao u mestima sa jakim gradskim centrima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu… koji su privlačili najviše turista.
S druge strane, prema vaučerima koje seoska domaćinstva preuzimaju preko TOK-a, ovaj vid turizma je zaključno sa julom već za 38% premašio broj noćenja tokom cele prošle godine!
Pravi hit ovog leta je Lopatnica, koja je sa gotovo stotinu kreveta izrasla u ozbiljan turistički potencijal Kraljeva:
– Ovog leta popunjenost kapaciteta u Lopatnici je iznad 90%! Mi smo i ranije bili puni u julu i avgustu, ali ove godine veliki broj gostiju počeo je da dolazi još u maju i junu, a rezervacije kazuju da će tako biti do polovine oktobra. Imamo veliki broj starih gostiju, a oni koji su prvi put došli, otišli su veoma zadovoljni, pa i prijatno iznenađeni. Kažu da se narednih godina verovatno neće odreći mora, ali da će sigurno deo odmora provesti u Lopatnici. I dalje najviše gostiju dolazi iz Beograda i Vojvodine, ali je struktura podmlađena – priča Branko Bane Ljubojević, dugogodišnji turistički radnik i vlasnik jednog od objekata u Lopatnici.
Međutim, mlađa klijentela ima prohteve veće od divne prirode, kupanja u reci i domaće hrane – da li etno-domaćinstva mogu da im ponude i moderne sadržaje, tzv. adrenalinski turizam? 
foto: Turistička organizacija Kraljevo
Bane Ljubojević kaže da Kraljevo može mnogo toga da pruži i da svoje goste koji to žele povezuju sa onima koji im mogu priuštiti i rafting Ibrom, i paraglajding, i planinarenje, i jahanje, i planinski biciklizam…
Ipak, ne!
Ne, turizam ne može biti izolovan, kao što to ne može biti nijedan deo savremene ekonomije. Teško da može nekom biti loše, a da drugima cvetaju ruže. Ili može i tako, ali samo privremeno. Sa tim je saglasan i naš sagovornik Bane Ljubojević, koji je ove godine među onima koji su na dobitku sticajem okolnosti:
– Sa pažnjom sam pratio protest kolega iz turističkih agencija. Svima nam je u interesu da što više ljudi radi. Niko ne može sam da se probije, izolovano. To se pokazalo i na primeru nas iz Lopatnice, što nas je više, to nam je bolje, nismo konkurencija jedni drugima. Kamo sreće da ožive Mataruška i Bogutovačka banja, gde bi nam svima bio kraj... – zaključuje Branko Ljubojević.
A mi na kraju nekako želimo da verujemo da je turizam prvi postradao u pandemiji, ali da bi možda mogao prvi i da bude skinut sa respiratora. Jer ljudi danas ne mogu bez putovanja! Sećate se kako beše u onih 15 dana dok je grčka granica bila otvorena? Imam u kancelariji jednu što je peške htela na Lefkadu 🙂
Radmila Vesković
