Mogli li, u doba korone, đaci dve škole da krenu u jednu? (VIDEO)

28. avgust 2020.

Nova školska godina je na pragu, ali roditeljima više nije, kao ranije, najveći problem opremanje školaraca, jer je epidemija koronavirusa donela nove strahove i probleme

Pandemija koronavirusa gotovo u danu u celom svetu zatvorila je škole. Sistemi obrazovanja prilagođavali su se, neki uspešno, drugi manje uspešno novonastaloj situaciji. Do prvog školskog zvona ostalo je još samo nekoliko dana.  U Srbiji se samo 3,7 odsto roditelja učenika osnovnih škola opredelilo da njihova deca nastavu prate od kuće, saopšteno je danas iz Ministarstva prosvete. Tako su pokazale analize operativnih planova koje su dostavile osnovne škole, a po kojima je najveći broj roditelja učenika izabrao da od 1. septembra njihova deca nastavu prate u školi.

Ministar prosvete Mladen Šarčević već danima ubeđuje javnost da je sve „pod konac“, i da su škole spremne za početak rada. S druge strane, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije tražila je odlaganje početka školske godine na bar dve nedelje, tvrdeći da ima mnogo nepoznanica, od kojih je kako kažu, ona po kojoj „lokalne samouprave treba da nabave maske i dezinfekciona sredstva za škole“.

„Većina lokalnih samouprava nema novca za to, pa škole nemaju vremena da se adekvatno pripreme. Do marta nismo imali sapun, sad nećemo imati maske i dezinfekciona sredstva. Pretpostavljam da će sve ponovo morati da donose roditelji i nastavnici“, reči su Jasne Janković, predsednice Unije Sindikata prosvetnih radnika.

Roditelje zanima kako će funkcionisati kombinacija onlajn i nastave u školi, koliko će i sami biti opterećeni novim načinom rada sa decom, ali iznad svega brinu – da li škole mogu da sprovedu efikasnu zaštitu od zaraze? Zanima ih da li škole imaju dovoljno prostora, budući da je preporuka ministarstva da svako dete ima svoja četiri kvadratna metra u učionici, što za petnaest đaka podrazumeva učionice od 60 kvadratna.

U Kraljevu – zgrada osnovne škole „Sveti Sava“ – sruđena je pre skoro dva i po meseca. Na njenom mestu počela je gradnja novog školskog objekta neto površine oko 5.300 kvadratnih metara. Dok škola još nije bila srušena, uz sredstva za rušenje, iz tekuće budžetske rezerve u julu 2018. godine izdvojeno je 5.810.000 dinara za sanaciju i adaptacju Doma kulture u Ribnici. Kako je tada najavljivano, ovaj objekat trebalo je dve godine, nakon što stara bude srušena, a dok nova škola ne bude izgrađena – da koriste učenici i nastavnici OŠ „Sveti Sava“.

Pre nekoliko dana – javnosti je saopšteno da će, dok izgradnja novog školskog objekta traje – učenici OŠ „Sveti Sava“ – njih 490 – nastavu od 1. septembra – pohađati u OŠ „Vuk Karadžić“ u Ribnici.

Pokušali smo da se raspitamo postoje li epidemiološki uslovi za to sada, kada većina škola „traži“  kvadrat više kako bi se prilagodile onome što predviđaju protivepidemijske mere i zbog čega se odustalo od Doma kulture u kojem je početkom ove godine već renovirano 320 kvadrata uz najavu da će to biti urađeno i sa dodatnih 720 kvadratnih metara?

Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić potvrđuje da je grad Kraljevo uložio finansijska sredstva u rekonstrukciju Doma kulture u Ribnici kako bi se deo prostorija Kulturnog centra „Ribnica“ koristio za potrebe đaka i zaposlenih OŠ „Sveti Sava“, ali da će u tom prostoru biti smeštena administracija škole, a da će učenici OŠ „Sveti Sava“ nastavu pohađati u prostorijama OŠ „Vuk Karadžić“.

– Do realizacije ove ideje će doći od 1. septembra zahvaljujući dogovoru rukovodstava ove dve osnovne škole i rukovodioca Školske uprave Kraljevo Bojane Marinković – najavio je gradonačelnik Kraljeva.

Pogledajte celu njegovu izjavu:https://youtu.be/gFGas3ruImw

Na podsećanje da je par godina najavljivano da se Dom kulture u Ribnici rekonstruiše za potrebe đaka i nastavnika srušene škole (a ne administracije škole koja, verovatno ima svega nekoliko zaposlenih) i da su u to uložena ne mala sredstva, Terzić ističe da se radi o iznuđenom rešenju:

– Prostorije u Domu kulture u Ribnici svojom površinom ne odgovaraju potrebama učenika i nastavnika škole „Sveti Sava“, pa je pronađeno dopunsko rešenje o korišćenju dela prostorija osnovne škole „Vuk Karadžić“.

Ove dve škole imaju približno isti broj učenika (u matičnoj školi OŠ „Vuk Karadžić“ – oko 480 đaka, dok OŠ „Sveti Sava“ ima oko 490). Koliko će biti teško organizovati nastavu sa tolikim brojem dece, i da li je to uopšte izvodljivo uz mere koje je preporučilo Minsitarstvo prosvete, a od kojih ćemo ovde, umesto zaključka, pomenuti samo neke:

„ – Održavati fizičku distancu sa drugim osobama u školi od najmanje metar i po

 – Boravak u učionicama treba da bude najviše 15 učenika/ca sa obezbeđenih četiri kvadratna metra po detetu i po jedno dete u svakoj klupi.

– Edukovati učenike, nastavnike, školsko osoblje o značaju održavanja fizičke distance za sprečavanje širenja infekcije (pred početak/na početku školske godine, čas odeljenskog starešine iskoristiti za edukaciju učenika, kao i određene časove fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Postaviti vidna obaveštenja/postere o održavanju fizičke distance.

– Preporučuje se da učenici ne menjaju učionice odnosno da se nastava za jedan razred odvija u istoj učionici.

– Potpuno obustaviti sve aktivnosti kod kojih je moguće pojačano stvaranje aerosola (pevanje, vikanje, sport, navijanje), što bi značilo da se na časovima muzičkog ne peva, nema proba školskog hora, na fizičkom nema kolektivnog sporta, a za individualne sportove (gimnastika i sl.) treba proveriti uslove (veličina sale, mogućnost prirodne ventilacije i sl.

– Nastavu fizičkog vaspitanja organizovati na otvorenom kada god je to moguće i realizaciju nastavnog programa tako da se izbegne bliski kontakt odnosno održi fizička distanca od najmanje dva metra u svim pravcima. Ukoliko se časovi organizuju u sali za fizičko obezbediti nastavni program koji će omogućiti održavanje fizičke distance. Ukoliko sala ima dva ulaza iskoristiti ih za podelu učenika u grupe u cilju smanjenja gužve. Pre i posle svakog časa neophodno je dezinfikovati zajedničke predmete (sprave, lopte i sl.), očistiti/oprati salu i provetriti je.

– Savetovati učenike da ne stvaraju gužvu u svlačionicama već da budu strpljivi i sačekaju svoj red prema instrukciji nastavnika tako da se obezbedi 4 m2 po učeniku. Ukoliko je moguće, organizovati nastavu sa manjim brojem učenika.

– U periodu neposredno pre i posle nastave i između školskih časova (mali i veliki odmor) u školi i dvorištu škole ne stvarati gužve.“