30. avgust 2020.
Jednom folklor – zauvek folklor, moto je zajednice folkloraša koje su koronavirus, zabrana okupljanja i nemogućnost da uopšte rade i zarađuju (oni kojima je to posao) naročito pogodili, a nekako su skrajnuti, iako su u svakom društvu važni
Kažu da je 2020. godina ona koju treba zaboraviti – što zbog pandemije koronavirusa, što zbog gubitaka koje je ona izazvala. Nijedna grana privrede u ovom periodu nije bila pošteđena, a veliku štetu svakako trpi i kultura, čijim institucijama je rad najčešće bio onemogućen. Iz tog razloga započinjemo ciklus priča o radu kraljevačkih kulturnih institucija u doba pandemije.
Folklorna društva u Kraljevu godinama aktivno deluju, šireći svoju misiju čivanja tradicije srpske kulture i tradicije – ne samo u zemlji, već i u inostranstvu. Kako je njihov rad u ovoj godini bio naglo zaustavljen i time prekinuta cela folklorna sezona, tako su se i sva društva našla u dosad nepoznatim okolnostima.
Folklorni ansambl „Karanovac“ i Kulturno umetničko društvo Stefan Nemanja („Železničar“), poznata kraljevačka društva, kao i sva ostala, morala su da se suoče sa brojnim posledicama, koje je nemogućnost da uopšte rade ostavila na njih. O tome smo razgovarali sa umetničkim rukovodiocima i direktorima ova dva društva, Markom Ljubojevićem (FA Karanovac) i Dragoljubom Milosavljevićem (KUD Železničar).
Na koji način ste održavali rad društva u doba pandemije?
Marko: Bilo je veoma teško. Smišljali smo razne načine da naše članove održimo na okupu i možemo čak i da se pohvalimo da smo jedni od retkih društava u Srbiji i jedini u Kraljevu koji su održavali svoje probe onlajn, bez novčane naknade.
Dragoljub: Folklorne grupe nisu radile, a rad se bazirao na terenskim istraživanjima, raspisivanju muzičkih aranžmana, kreiranju novih koreografija i sređivanju narodnih kostima i opreme.
Mnoge kulturne institucije u zemlji žale se na finansijske gubitke. Kakvi su vaši gubici ako uzmemo u obzir nemogućnost održavanja proba usled donetih mera?
Marko: Finansijski gubici su veliki, jer se društva finansiraju od članarina, delom i zahvaljujući projektnom sufinansiranju grada Kraljeva i katkad nekom sitnom donacijom.
Dragoljub: Finansijski gubici su veoma veliki i to će se pokazati u narednom periodu.
U kojoj meri će ti gubici uticati na rad društva i koliko će biti potrebno vremena da se vratite u normalu?
Marko: Veoma teško pitanje. Mislim da će dosta zavisiti od aktivnosti naših članova. Da bi društvo opstalo i održalo visok kvalitet, moraćemo svi učestvovati u radu, kako god je to moguće.
Dragoljub: Naše društvo ima tri stalno zaposlena lica čija primanja se isplaćuju od članarina, a kako smo imali veliki prekid u radu, skupština društva je donela odluku da se članarina za određeni period ne naplaćuje, tako da ćemo imati ogromnih problema u isplati osnovnih troškova – plata.
Znamo da folklor krase putovanja i koncerti. Koje sve koncerte i turneje vam je korona onemogućila da održite?
Marko: Razne turneje i manifestacije smo morali da odložimo zbog Covid-a 19. Ono što je još nezgodnije je da je nama ove godine 10 godina postojanja, tako da su pored koncerata i turneja planirane razne izložbe i revije narodnih kostima.
Dragoljub: U junu je naš dečiji ansambl trebalo da ide na petnaestodnevnu turneju u Španiju, a prvi ansambl je trebalo da gostuje u Beču kod srpskog društva ,,Mladost”.
Šta najviše nedostaje igračima i koreografima, a šta vas sve očekuje nakon povratka u salu?
Marko: Kao i svi, jedva čekamo povratak u salu, kao i povratak aktivnostima koje smo planirali. Druženje i okupljanje članova koji su navikli da dišu zajedno je sigurno nešto što nam svima nedostaje. Volimo da igramo. Ne samo da čuvamo tradiciju nego i da pomažemo mladima da krenu pravim putem – zdravim putem!
Dragoljub: Igračima najviše nedostaju probe, druženje, kvalitetno provedeno slobodno vreme. Koreografi rade na izradi novog plana jer planirano za ovu godinu nikako ne možemo ostvariti. Čeka nas period obnavljanja koreografija koje su na našem repertoaru kao i rad na novim projektima.
Prognoze nadležnih ohrabruju, pa se u danima pred nama očekuje povratak u bioskope, pozorišta, odlasci na koncerte. Iskoristite malo svog slobodnog vremena i posetite neka od kulturnih dešavanja i na taj način pomozite oporavak institucija kulture, a one će vam višestruko vratiti.
Kao što naš sagovornik Marko kaže: „Volimo da radimo, da se bavimo folklorom , volimo rad sa decom i druženje sa našim članovima. Ko se nije bavio folklorom i nije bio član nekog društva, on ne zna lepotu osmeha koju on pruža. Nadamo se da ćemo uskoro imati priliku da opet osetimo te čari folklora.“
Situacija je ista i u drugim kraljevačkim kulturno-umetničkim društvima: najstarijem KUD-u u Kraljevu „Abrašević“, „Kraljevačkoj riznici“, u mnogim manjim društvima u selima iz okoike Kraljeva, ali i u KUD-ovima širom Srbije. Nekako, kao da su zaboravljeni, i pri pominjanju pomoći koja je predviđena za druge segmente kulture, iako su baš oni promoteri aktivnosti zasnovanih na trudu da se tradicija nikada ne zaboravi i sami predstavljaju čuvare tradicije i prenošenje načina na koji su se nekada radovali i provodili svoje vreme naši preci.
Autor: Nevena Lišanin
*Ovaj tekst nastao je u okviru letnje prakse studenata CAAS-a (Centra za antiautoritarne studije)
