12. septembar 2020.
Od specijalnih izveštača “Kruga”! – zamolili smo naše prijateljice koje žive u inostranstvu da nam iz svog ugla predstave organizovanje nastave u državi i lokalnoj zajednici u kojoj žive
Iako je pandemija novog koronavirusa donela mnogo novina u organizovanju nastave širom sveta, nije ovo ni iz daleka najteže vreme za školstvo. Da bismo našli primere za ovu tvrdnju, ne moramo ići ni daleko u prošlost, ni daleko od naših krajeva – uslovi u kojima deca pohađaju škole u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, mnogo su teži od nošenja maski. Isto se može reći i za decu školovanu tokom rata u BiH. Međutim, za razliku od ovih primera koji u sebi imaju sažan uticaj “više sile”, odnosno nemogućnost izbora, novi korona virus mnogi osporavaju, a još i više zaštitne mere.
Takođe, ono što je karakteristično za koronu je – sveobuhvatnost… Nema kraja zemljine kugle gde ovaj virus nije ostavio posledice i gde se zaštitne mere nisu odrazile i na organizovanje nastave.
Manje ili više.
Od Holandije u kojoj gotovo da je sve isto kao i pre korone do, na primer, Tajvana, u kome se specijalne sanitarne mere primenjuju još iz vremena SARS-a.
Naše mini istraživanje pokazalo je da su, po svemu sudeći, i Srbija i ostale zemlje na Balkanu među onima koje primenjuju rigoroznije zaštitne mere u školama.
Zamolili smo naše prijateljice koje žive u inostranstvu da nam iz svog ugla predstave organizovanje nastave u državi i lokalnoj zajednici u kojoj žive. Zahvaljujući njihovoj ljubaznosti, u nastavku teksta moći ćete da pročitate kako se pandemija korona virusa odrazila na nastavu u mnoštvu zemalja – Od Sjedinjenih Američkih Država do Tajvana, od Južne Afrike do Nemačke…
Laurel Fremling – Aitkin, Minesota, USA
Laurel Fremling je nastavnica u osnovnoj školi u mestu Aitkin u Minesoti, a ujedno je i majka dvoje tinejdžera (kćerka je srednjoškola, sin student). Do porodice Fremling, došli smo preko naše mlade sugrađanke Une Dabić, koja je prošlu školsku godinu na FLEX programu razmene učenika provela u ovoj porodici i vratila se u martu upravo zbog korone.
Laurel Fremling nam govori o tome kako je organizovana nastava u školi u kojoj predaje, Aitkin High School:
– Deca pohađaju nastavu u školi, ali postoji i mogućnost onlajn nastave za one koji su sprečeni da dođu, ili imaju zdravstvenih problema. Zbog toga u pojedinim odeljenjima ima nešto malo manje učenika, ali većina se opredelila da pohađa časove.
Đaci su obavezni da u svakom trenutku nose maske, i tokom nastave i između časova. Nije im dozvoljeno da provode vreme u hodnicima. Moraju biti u učionicama i da pokušaju da drže distancu iako nema baš svuda dovoljno mesta za distancu od 2 metra. Stolovi moraju da se čiste 3 puta dnevno. Kada stoje u redovima, moraju da drže distancu jedni od drugih. U toalete može da uđe u jednom trenutku ograničeni broj učenika. Takodje, morali smo da promenimo nastavu produženog boravka u osnovnim školama, gde sada na igralištima može da bude samo određeni broj dece. Na taj način je lakše da se dezinfikuje igralište.
Kao roditelji, razumemo da je ovo način da deca provode vreme zajedno. Škola je bitna i kao edukaciona ustanova, ali i kao mesto gde se socijalizuju. Deca su potrebna jedna drugima – zaključuje Laurel Fremling iz Aitkina, Minesota
Bojana Vitas – Roterdam, Holandija
Bojana Vitas živi u Holandiji u Roterdamu i majka je tri devojčice, od kojih dve starije, Iva i Ana, idu u srednju školu, a najmlađa Mia je u nižem razredu osnovne škole. Na fotografiji je Bojana sa najmlađom ćerkom.
– Deca u Holandiji idu uobičajeno u školu, što znači da nema onlajn nastave. Ovde se smatra da onlajn nastava uskraćuje decu za mnoge informacije i da je potrebno da idu u školu, i zbog nastave i zbog druženja i normalnog funkcionisanja života. Kao roditelj, ja se sa tim potpuno slažem.
Nekih malih promena u ponašanju ima. Deca nisu obavezna da nose maske, ali ko želi, može. Između dece ne mora da bude distanca, tako da je u razredima isti broj učenika kao i do sada. Međutium, između nastavnika i dece mora biti distanca od 1,5 metara. Zatim, kod sve tri moje ćerke pre ulaska u školu dezinfikuju se ruke, a posle svake nastave se dezinfikuju stolovi za sledeće učenike, druge zaštitne mere nemaju. I sa tim sam saglasna, štaviše mislim da je dezinfekcija ruku na ulasku u školu trebalo i do sada da postoji.
Ovde deca više ne razgovaraju o koroni, rekla bih da o tome više i ne razmišljaju, život se vratio u uobičajeni tok.
Lara Marković – Hale, Nemačka
Lara Marković je srpskog i kraljevačkog porekla, ali je rođena i odrasla u Nemačkoj. Sada je studentkinja političkih nauka i etnologije na Unverzitetu “Martin Luter” u gradu Hale.
– Proletos kada je stigla epidemija korone, studiranje je bilo prilično haotično i pravila su se stalno menjala, na kraju semestra nastava je bila isključivo onlajn. Na mom fakultetu sada je pomeren početak školske godine, umesto 1. oktobra počeće mesec dana kasnije.
Ja sada idem i u jednu dodatnu školu za advokatskog pomoćnika i u toj školi svake nedelje moramo da popunimo upitnik o eventualnim kontaktima sa zaraženima.
Ako bi se dogodilo da se u nekom razredu učenik razboli od korone, ceo razred i svi nastavnici bili bi u karantinu. Moraju da se testiraju i za taj razred i profesore nastava bi se nastavila kada 2/3 razreda ima negativan test. Ako je više učenika zaraženo, zatvara se cela škola. To se već dogodilo sa jednom školom i oni su onda časove nastavili onlajn.
Grad Hale u kome sada živim ima malo inficiranih. Kolege na fakultetu i u ovoj novoj školi ponašaju se odgovorno – zaključuje Lara Marković
Anja Koler – Vajnfelder, Švajcarska
Kraljevčanka Anja Ćirić udato Koler živi u mestu Vajnfelder u blizini Konstanca u Švajcarskoj.
– Ovde se pravila donose na nivou kantona, tako da mogu da govorim o tome kako je u kantonu Turgau u kome živim, a najbolje poznajem situaciju u primarnim školama, odnosno od 1. do 6. razreda. Deca do 12 godina ne moraju da nose maske ni u jednoj situaciji, pa ni u školi. Deca starija od 12 godina i odrasli moraju da nose maske u javnom prevozu.
Đaci u školama do 6. razreda nemaju nikakve izmene u nastavi. Ne nose maske, odeljenja nisu podeljena, nema neke posebne dezinfekcije, nema skraćenih časova, ne mere im temperaturu. Učitelji/ce ne nose maske, ali moraju da dezinfikuju ruke. Sve u svemu, za niže razrede sve je sada uobičajeno.
Izmena je bilo proletos, u aprilu i maju. Tada je nastava bila onlajn preko laptopova, koje su deca dobila besplatno od škole. Tada je svaki đak jednom nedeljno odlazio u školu, pojedinačno, da odnese i pokaže domaće zadatke.
U avgustu su škole počele sasvim normalno da rade. Tako je pre neko veče moj posinak Laurin spavao u školi, čitavo njegovo odeljenje, imali su «noć čitanja»: svako dete je ponelo knjige za čitanje, lampu, vreću za spavanje, pidžamu, pastu i četkicu… i proveli su noc u školskoj biblioteci.
Ovde se sve manje priča o koroni, sve manje ljudi je i zaraženo. Mediji, naravno, redovno izveštavaju, ali generalno ljudi se ne opterećuju previše. Roditelji se ne plaše da šalju decu u školu, nisam cula da je iko povukao dete sa nastave ili nesto slično. Školski život za mlađu decu sada se odvija kao i pre korone.
Sa raznih strana sveta…
Naša sugrađanka i drugarica koja već godinama živi u Grčkoj obavila je pravo malo istraživanje među svoim prijateljima širom sveta. Nažalost, insistirala je da ne objavljujemo njeno ime, pa ćemo to ispoštovati. Zahvaljujući njenom trudu prošetaćemo školama diljem sveta.
Dubai, Arapski Emirati (informacija od mame predškolskog deteta):
Škola je počela u septembru i roditelji su mogli da biraju da li će deca nastavu pohađati onlajn ili u školi. Vrtići ne rade još od kraja februara, očekujemo da će početi da rade u oktobru i to u manjim grupama nego do sada.
Brojne su mere zaštite za školsku decu: merenje temperature pri ulasku, roditelji ne dolaze u školu i uglavnom je organizovani prevoz dece da bi imala što manje kontakata. Opšta uputstva su na nivou države, a svaka škola ima neku svoju taktiku da bi ih sprovela.
Npr. od jednih prijatelja ćerka ima razred podeljen na dve grupe koje sede u dve učionice, pa je učiteljica pola vremena kod jednih, a pola kod drugih, a sve to vreme deca imaju slušalice i učiteljicu na tv ekranu kad nije kod njih. Neke škole imaju pleksiglas između đačkih klupa. Stariji od 6 godina moraju da nose maske.
Sve nastavno i drugo osoblje je pre početka školske godine testirano PCR testovima.
Grčka
Školska godina u Grčkoj počinje 14. septembra. Prema odluci Ministarstva prosvete, sva deca će redovno ići u školu i pohađati časove.
U slučaju da dete ili nastavnik sazna da je zaražen, dve nedelje će pratiti nastavu online, putem platforme za učenje na daljinu. Studenti i nastavnici su obavezni da nose maske. Ko se ne pridržava ovog uputstva, neće učestvovati u obrazovnom procesu. Broj učenika u odeljenju biće 17, a klupe na udaljenosti od 2 metra. Tečnost za dezinfekciju biće ispred učionica.
Roditelji u Grčkoj su podeljeni. Jedni podržavaju upotrebu maske, iako brinu kako će se deca naviknuti. Drugi žele da se smanji broj učenika po odeljenju i da ne koriste masku, jer je smatraju štetnom po zdravlje dece.
Grci se od proletos vrlo disciplinovano ponašaju prema merama koje pripisuje krizni štab sa omiljenim doktorom Sotirisom Ciodrasom. Što on preporuči, to se sluša i nema mnogo negodovanja. Grci veruju u postojanje virusa i ne bave se mnogo teorijama zavera.
Australija, Viktorija
U državi Viktoriji deca ne idu u škole i vrtiće. Ne zna se ni kada će krenuti. Najgora situacija je u ovom delu Australije. Na fakultetima su i nastava i ispiti onlajn. Maske su svuda obavezne. Mišljenja su podeljena među roditeljima. Neki podržavaju mere, neki su protiv, kao i svuda. Bilo je nekoliko protesta protiv nošenja maski, pa čak i hapšenja onih koji su ih organizovali.
Mađarska
Deca idu u školu, nemaju onlajn nastavu i ne nose maske, odeljenja nisu smanjivana. Plan je da će ako se eventualno neko dete zarazi, svi morati u karantin od 2 nedelje. Inače, ne vlada panika, ali se moraju nositi maske u radnjama, apotekama prodavnicama.
Južna Afrika
Đaci su se pre nedelju dana vratili u škole, a do tada je bila organizovana onlajn nastava za sve. Obavezno je nošenje maski i fizička distanca, na obroke odlaze u manjim grupama, obezbeđena se dezinfekciona sredstva za ruke. Temperaturu deci mere tri puta dnevno, u školama postoji prostorija za izolaciju ako neke dete ima temperaturu. Mama koja je poslala ovaj izveštaj kaže da se ona, kao i svi roditelji, pribojava, ali veruje da će sve ove mere koje se primenjuju u školama, minimalizovati rizik.
Tajvan
Naša prijateljica sa Tajvana kaže da se u ovoj državi još od epidemije SARS-a i H1N1 primenjuju stroge sanitarne mere. sada se deci meri temperatura u školi, u učionice ne ulaze u obući u kojoj su došli u školu, većina nosi maske. temperatura se đacima meri dva puta tokom smene. Sva zajednička oprema u školi se dezinfikuje između korišćenja.
Deca su se brzo prilagodila, maska im je bila dosadna, ali im ni ona više ne smeta. Sada sa nestrpljenjem i radošću očekujemo povratak na vannastavne aktivnosti, kao što je bavljenje sportom, kojih nije bilo prethodnih meseci
