15. septembar 2016.
Srpski vojnici su pre jednog veka vodili četiri rata za tri godine, a i kad je Veliki rat utihnuo, za sobom je ostavio pustoš
Narodni muzej u Kraljevu decenijama prikuplja dokumente i predmete koji svedoče o važnim događajima. Muzej danas, između ostalog, raspolaže i predmetima čiji je vlasnik bio vojvoda Radomir Putnik. U okviru stalne postavke, značajan deo posvećen je Prvom svetskom ratu. Ovaj period srpske istorije je, tokom višedecenijske vladavine komunizma potpuno zapostavljen. Tragajući na terenu za predmetima, fotografijama i dokumentima, istražujući na samom terenu, Narodni muzej u Kraljevu došao je u posed požutelih fotografija i dokumenata koji čuvaju uspomenu na jedinu misao tih srpskih boraca da se, posle tri godine, ponovo vrate u otadžbinu. Njihova pisma sadržavala su one obične, ljudske poruke:
– Tanasko Čubrić pita svog sinovca da li su livade pokošene. Sinovac odgovara da nisu zbog lošeg vremena. Ali, dodaje, “i da je vreme lepo, ostale bi nepokošene – nema ko da ih kosi…” Neki od njih jadali su se što im je detetu rođendan, a “nemaju rakije da se prekrste i detetu požele dobro zdravlje”. Obeležavali su svoja krsna imena i na visovima Kajmakčalana i unapred slavili dan kad će krenuti u proboj – kaže Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu.
Svi ovi napori stručnjaka samo su izuzetak koji potvrđuje pravilo da prebrzo zaboravljamo događaje iz svoje istorije, a narodu koji izgubi istorijsko pamćenje, kažu, nažalost lako može da se nazre kraj. Američki novinar Džon Rid, te 1918. godine zabeležio je kako srpski vojnici komentarišu da su vodili četiri rata za tri godine: Prvi i Drugi balkanski rat, albanski ustanak i Prvi svetski rat: “Uopšte više nemamo uniformu…Tri godine se naši vojnici nisu presvukli…”
I Arčibald Rajs zabeležio je da je srpska vojska vrlo loše odevena, ali da su, uprkos tome, moral i izdržljivost vojnika bili dovedeni do savršenstva”…
Prvi đaci kojima je posle Drugog svetskoga rata u udžbenicima prećutano sve što se odnosilo na vojevanje srpske vojske na Kajmakčalanu, odavno su sedih glava. Valjda je obeležavanje gotovo veka od tih događaja dovoljan razlog da izraz “solunac” postane mnogo više od etikete za “velikosrbina”, odnosno za “nepopravljivog srpskog nacionalistu”.
M. M. D.
