17. septembar 2016.
Razlike između lokalnih vlasti koje su doprinele privrednom razvoju svojih mesta i onih koje izgovore nalaze u „beogradizaciji”, „diktaturi” ili „zaverama”
Šta je lokalna politika? Kako funkcionišu političke stranke na lokalnom nivou? Kolika je odgovornost lokalnog nivoa vlasti za prilike u kojima mi, kao narod, živimo? Šta treba da zahtevamo od lokalne vlasti?
Složeni mehanizmi manipulacije omogućili su da se ova pitanja i ne postavljaju. Ako se nekad postave, jedino što lideri naših političkih stranaka u vezi s tim kažu je sledeće: 1. političari na lokalnom nivou treba da se bave komunalnim pitanjima 2. stranačke koalicije koje se konstituišu na lokalnom nivou stvar su njihovog internog dogovora (što je, navodno, dokaz autonomije i slobode koja je lokalnim odborima političkih stranaka garantovana).
Namernom marginalizovanju značaja lokalne politike doprinose i obrasci poimanja politike i političke vlasti koji su kod nas odavno uspostavljeni kao dominantni. U percepciji političke vlasti zanemaruju se njena složena organizacija i struktura, zatim se ta složena organizacija personalizuje i izjednačava sa samo jednom ličnošću. Ako se politička vlast poistovećuje s jednim čovekom, bio to Milošević, Đinđić, Tadić, Koštunica ili Vučić, logično je da nikada nećemo postaviti pitanje odgovornosti lokalnog nivoa vlasti. Ukoliko sledimo opisani obrazac poimanja političke vlasti nemamo pravo ni da kritikujemo lokalnu vlast jer je ona u skladu s tim obrascem nedužna, beznačajna itd. I šta oni uopšte, na lokalu, mogu da učine protiv eventualnog diktatora ili moćnog procesa „beogradizacije”, „interesa velikih sila”, protiv svih tih masona i iluminata koji, kako nas uveravaju konspirolozi, kontrolišu naše živote.
Iz kojeg god ugla posmatramo našu politiku u njoj se ne vidi njen lokalni nivo. Kao da hiljade lokalnih funkcionera koji dele funkcije, direktorska i ostala mesta, širom Srbije, ni ne postoje. Dakle, nekoliko dominantnih načina poimanja i tumačenja politike unapred omogućuju lokalnim vlastima da budu pasivne, neodgovorne i često totalno nekompetentne.
Međutim, ma koliko kvalitetan bio tim ljudi na republičkom nivou vlasti, to ništa ne vredi ako na lokalnom ne postoje angažovani, obrazovani, sposobni, stručni, patriotski orijentisani pojedinci. Posebno sada su nam potrebni timovi takvih ljudi, s obzirom na to da je u većini opština privreda totalno uništena, što za posledicu ima visoku nezaposlenost i iseljavanje visokoobrazovanih kadrova.
Opštine u Srbiji imaju svoje specifičnosti. Razlikuju se po stepenu privredne razvijenosti, kadrovskom potencijalu, broju stanovnika, etničkom sastavu, obrazovnoj strukturi, broju nezaposlenih. Takođe je potrebno imati u vidu da postoje opštine koje su se prethodnih godina razvijale zahvaljujući sposobnosti i angažovanosti njihovih gradonačelnika. Za razliku od ovakvih opština, čiji su gradonačelnici sa svojim timovima doprineli privrednom razvoju svojih mesta, u većini opština političke stranke samo tokom predizbornih kampanja u fokus retorike stavljaju pitanje privrednog oporavka i nezaposlenosti, da bi svoje mandate, na kraju, završili sa samo nekoliko popravljenih klupa u parku i nekoliko asfaltiranih ulica. Kada je jaz između predizborne retorike i konačnih rezultata vidljiv izgovor se, naravno, nalazi u „beogradizaciji”, „diktaturi”, „zaverama” itd.
Ako je lokalni nivo vlasti decenijama jedna od najproblematičnijih tačaka naše politike, postavlja se pitanje: Šta je rešenje? Za probleme s kojima se suočavamo kad je reč o lokalnoj politici i lokalnoj političkoj vlasti delimično rešenje je sledeće: 1. republička, pokrajinska vlast, kao i sami građani opština treba da podignu nivo zahteva koje upućuju lokalnim vlastima; 2. birati narodne poslanike koji raspolažu znanjem potrebnim za učestvovanje u radu Narodne skupštine; 3. onemogućiti konstituisanje lokalne partokratske klase, tj. mreže jednih te istih pojedinaca koji (menjajući stranačke dresove ili uplaćujući redovno donacije jednoj ili većem broju političkih stranaka) godinama, čak decenijama kontrolišu jednu opštinu; 4. obezbediti smenjivost, kako stranačkih funkcionera, tako i direktora javnih preduzeća i lokalnih institucija; 5. razviti svest o tome da je lokalna vlast dužna da svojim znanjem i angažmanom doprinese privrednom oporavku opštine.
Autor: Lorna Štrbac
Izvor: “Politika* (http://www.politika.rs/sr/clanak/363588/Lokalna-vlast-nevidljivi-akter-politike)
