piše Rade Velizarov Erac
Naš je čovek, Radovane, zavidan; ne volimo kad neko štrči i pametniji je od nas. Nasta tu galama, dođe i do svađe, «njih» beše više i Dušan završi na Golom otoku
Radovane, to ti je bilo ovako… Dušan je je bio od Matića, iz domaćinske kuće… Njega su školovali, a braća mu ostaše na zemlji. Izučio medicinu u Vieni.. U selo, posle pet godina doneo diplomu ispisanu na švapskom jeziku, na nekoj kvalitetnoj impregniranoj ‘artiji. Samo smo njegovo ime mogli da pročitamo, napisano, onako naški, ćirilicom… Ostalo razumeli nismo… U dnu tog papira, kroz dve rupice, beše provučen svilen gajtan… Krajevi istog udenuti kroz kroz mali drveni zastrug i u njemu zatopljeni crvenim voskom… Otvoriš poklopac „zastruga“ i unutra vidiš utisnut pečat te visoke škole iz koje, u svet, odlaze doktori.
‘Ej bre, Dušan je u Vienu otišao u suknenom odelu, sa opancima i šajkačom na glavi… Vratio se, gospodski obučen, gologlav i lep… Gospodin bre, a naš…. I žena mu je bila gospođa, drugačija od ovih naših seljanki. Uvek prelepo obučena… Mirisala, bre, kad prođe sokakom…
Koga drugog smo mi mogli da biramo za poslanika, nego baš njega… Trpali su se u tu politiku i neki od ovih naših seljaka… Ovi nepismeni…. K’o vele, za tu rabotu, škola i nije bitna… ‘Ej, bre, Dušana smo izglasali i poslali u Beograd i to na jedvite jade.. U Skupštinu, da se ne sramotimo… Ovi ostali, kada prekste nogu, preko noge, ne znaju više, koja je leva, a koja desna… Dušan je, bre, znao da progovori…
Došao bio u selo da nam pomogne da vodu dovedemo do kuća… Gore, sa izvora… Da imamo za stoku i čeljad… Da nam se žene ne grbave noseći na obramači, vodu sa izvora…
Skupili se gore na utrini, i ovi, i oni…Da se napravi akcija, ukopaju cevi, duž puta, razvede voda do kuća u selu…
Naš ti je čovek, Radovane, zavidan. Ne volimo mi kada neko štrči i pametniji je od nas…
Nasta tu galama, pa dođe i do svađe…
„Ne može to tako“ – ciknuše neke pijane budale na Dušana…
I podrža ih Blažo, učitelj, te rasturiše zbor…
Njih bi više..
– Za ovo će da sazna i Tito, i partija – veli učitelj Blažo, jer je eto, sam Bog zna zašto, mrzeo Dušana.
– Jebo vas Tito i partija – opsova Dušan, vidno uznemiren i crven u licu…
Ostali zanemeše.
Dušana su posle smenili. Čulo se po selu da je koju godinu proveo na Golom Otoku… Žena ga napustila… Kažu, neko su pismo pisali protiv njega, lično maršalu…
Blaža, učitelja, sreo sam posle mnogo godina, onomad o Svetom Nikoli.. Na putu ispred porte… Ostario…
Nosio je slavski kolač, da ga preseče u crkvi.
Počeo da slavi….
Neke žene, na obramačama, proneše vodu sa izvora.
Suton …
