1.oktobar 2016.
Sud potvrdio: država diskriminisala učesnike rata 1999. godine po mestu prebivališta, jer je borcima iz sedam opština Topličkog okruga još 2008. isplatila ratne dnevnice
Srđan Aleksić, advokat iz Niša, koji je u Međunarodnom sudu pravde u Strazburu ostvario pozitivne presude u korist učesnika rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, bio je danas u Kraljevu gost tribine Udruženja učesnika ratova 1991-1999. na kojoj je preneo dobre vesti ratnim rezervistima i vojnim veteranima. Naime, nekoliko Viših sudova (u Kraljevu, Nišu, Subotici i Novom Sadu), donelo je ovih dana na desetine prvostepenih presuda u korist učesnika rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Ovim presudama je utvrđeno da su borci ovih gradova diskriminisani u odnosu na borce sedam opština Topličkog okruga, koji su 2008. godine naplatili od države, odnosno Ministarstva odbrane, oko dve milijarde dinara. Svaki od boraca u proseku je dobio po oko 200.000 dinara na ime socijalne pomoći, a zapravo su im, u šest rata isplaćene ratne dnevnice.
– Kada sam 2008. godine protiv Ministarstva odbrane podneo prve tužbe niških rezervista (ima ih ukupno oko 8.500), sud je tvrdio da se radi o zastarelim potraživanjima, ali Međunarodni sud pravde u Strazburu je doneo presudu da se radi o diskriminaciji – rekao je za portal Krug advokat Srđan Aleksić.
On je izrazio zadovoljstvo što su konačno i Viši sudovi u Srbiji prvostepenom presudom potvrdili da su ratni rezervisti i vojni veterani diskriminisani u odnosu na one iz Topličkog okruga koji su svoje ratne dnevnice naplatili pre skoro devet godina.
– Sada imamo po deset presuda u nekoliko srpskih gradova u korist socijalno najugroženijih boraca kojima smo dali prednost, a po dobijanju ovih presuda, Udruženje učesnika ratova u Kraljevu podneće zahteve Ministarstvu odbrane za mirno rešavanje ovog spora, jer je naš cilj da se predmet okonča dogovorom sa Vladom Srbije, a borci su spremni i na isplate u ratama – kaže Aleksić.
Ratni rezervisti i vojni veterani spremni su da pravni spor sa državom reše bez suda i nepotrebnih sudskih postupaka. Jer, po broju stranaka koje učestvuju u sudskom postupku, ovaj predmet je najveći, a posle ovakvih presuda da su diskriminisani, borci imaju pravo da sudu podnesu tužbu za naknadu nematerijalne i materijalne štete.
Prema rečima Sretena Lazovića, poredsednika Udruženja učesnika ratova 1991-1999. godine, od oko 8.000 članova ovog udruženja, 3.500 njih podnelo je zahteve za vansudsko poravnanje sa državom pre isticanja roka zastarelosti koji nastupa posle deset godina. Nažalost, odgovor države je bio negativan, ali je veštačenje pokazalo da su oštećeni za ratne dnevnice.
– Tek 2014. godine, deset godina od dana podnošenja tužbi, dobili smo presudu po kojoj je utvrđeno da se radi o dugu, a ne o šteti. Viši sud je takvu presudu vratio na ponovno odlučivanje, ali je i u ponovljenom postupku Osnovni sud doneo istu presudu. Nakon toga bili smo prinuđeni da podnesemo Ustavnu žalbu i sada čekamo mišljenje Ustavnog suda po tom pitanju – pojašnjava Lazović, dodajući da svi sa nestrpljenjem čekaju pravdu koja će diskriminaciju otkloniti.
