piše Dragan Blagojević
Zagađivači životne sredine su se pri sletanju sa drveta odomaćili u foteljama i ne prave razliku da li je ta njihova nova udobna grančica od eko ili prirodne kože
Višedecenijsko pozivanje na političku stabilnost zbog očuvanja nacionalnih interesa je nešto što je svaka ptica na grani naučila, osim ako nije prekljucala granu na kojoj stoji. Znamo to iz iskustva. Svojevremeno su se Milošević, Tuđman, Izetbegović i njima slični sateliti pozivali na političku stabilnost. Uspeli su da unište stotine hiljada života i sudbina. Svako je u svom ataru čuvao takvu političku stabilnost, ali samo do onog trenutka dok nisu počeli da kljucaju granu sa koje su uzletali i na koju su bezbedno sletali. Ti detlići naše bliže istorije ispilili su njima slične ptice, mutantne grabljivice koje su se spustile na još niže grane. Svoje grebu kandžama, a tuđe rube okoštalim kljunovima. Te grozne ptičurine su se odomaćile na svakom drvetu. Od plemenitog u glavnim gradovima, preko negovanog u centrima regiona i prepoznatljivog u palankama, do potkresanog u svim selima.
Samoproglašeni zaštićenim vrstama, uz strogo kontrolisani lovostaj, te grabljivice prave neviđenu štetu. Kidišu na sve što ugrožava njihovu teritoriju. Najviše na ptice pevačice. One su im omiljeni obrok. Najbolje ih vare u večernjim udarnim terminima kada se glad najviše oseća. Ako se i desi da neka ptica pevačica izbegne takvu večeru, ona uglavnom završi u fišeku od jutarnjih novina. Da ne ispadne da ih samo napadam, te grabljivice su poznate i po humanosti. Papagaje, člankovite beskičmenjake i prstenaste crve koji gmižu ispod njih u nisko pokošenoj travi gde je i redak plod satrulio, još uvek ne diraju.
Takvo narušavanje ekosistema i izazivanje kvantitativnih i kvalitativnih promena sa svim negativnim posledicama, uzrokuju zagađivači životne sredine. Ima ih na svakom mestu, ali su se najviše pri sletanju sa drveta, odomaćili u foteljama. Ne prave razliku da li je ta njihova nova udobna grančica od eko ili prirodne kože. Bore se da im ona postane prirodno stanište, a ako ne uspeju, onda kao i sve ptice – selice dolete na neku usputnu stanicu. Obavezno zgrabe neku pticu pevačicu, dobro je svare, i bezbedno se vrate na sebi poznatu granu. Nagon je to!
Među takvim grabljivicama postoje visokoletači i niskoletači. Sve su prstenovane i zaštićene zakonom. Njihovim nestankom urušiće se ekosistem i zavladaće člankoviti beskičmenjaci. Ali, na svu sreću sa nekog drveta će se opet čuti ptica pevačica. Makar ona bila i vrabac.
Bolje on u ruci, nego golub na grani. I tako… uvek ćemo precenjivati ono što imamo, i potcenjivati ono što nemamo!
Ilustracija 1: Dragoljub Varajić – kljunovi I kandže
