SVAKA DEVETA ŽENA DOBIJE RAK DOJKE

25. oktobar 2016.

„Ružičasti“ oktobar posvećen je borbi protiv karcinoma dojke, bolesti od koje u Kraljevu svake godine oboli u proseku 70 žena, tri puta više nego u Novom Pazaru ili Tutinu

Najveći broj žena obolelih od malignih bolesti registrovan je u kategoriji obolelih od karcinoma dojke. Više od pola miliona (oko 522.000) žena svake godine u svetu umre upravo zbog raka dojke. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2013. godine (poslednji zvanično publikovani podaci), u Srbiji su registrovane 3.594 žene, a bitku sa karcinomom dojke te godine izgubilo je 1647 žena.

Na teritoriji Raškog okruga godišnje oboli oko 125 žena.

Sa teritorije Kraljeva, Vrnjačke Banje i Raške oboleva gotovo duplo više žena, nego sa teritorije Novog Pazara i Tutina.

– Na teritoriji Kraljeva prosečno godišnje od karcinom dojke oboli oko 70 žena, a u Novom Pazaru 22, najmlađe pacijentkinje imaju između 25 i 30 godina, broj obolelih raste do dva puta kod pacijentkinja koje imaju više od 40, da bi kod populacije starije od 60 taj broj dostigao svoj maksimum – rekla je danas dr Verica Đukić, epidemiolog kraljevačkog Zavoda za javno zdravlje.

Broj umrlih najveći je u grupi pacijentkinja starijih od 60 godina, dodala je ona, podsetivši da je trenutno aktuelna sekundarna prevencija uvođenjem skrininga, ali da svaka žena treba jednom mesečno da obavi samopregled i da se, u slučaju bilo kakve sumnje javi svom izabranom lekaru.Faktori rizika za obolevanje od raka dojke nisu precizno definisani, ali u njih spadaju: rana menstruacija, kasna menopauza, korišćenje kontraceptivnih sredstava duže od pet godina, bez kontrole hormona, kao i porodična anamneza.

Dr Mirjana Krčevinac, direktorka Doma zdravlja, koji je bio inicijator današnje konferencije za novinare, podsetila je da je ova ustanova krajem prošle godine pokrenula niz edukacija po selima na temu prevencije i samopregleda kod žena.

– Najnovije instrukcije Instituta za javno zdravlje podrazumevaju da sve žene starije od 20 godina treba da budu obučene za samopregled dojki jednom mesečno, ali nažalost broj obolelih žena je sve veći – navela je Krčevinac.

Ulogu primarne prevencije dugo je obavljala Služba za onkologiju nekadašnjeg ZC, ali da je takav način rada veoma opteretio tu službu, jer ona po definiciji treba da se bavi sekundarnom prevencijom, odnosno prevencijom daljih posledica i komplikacija kod već dijagnostikovane bolesti.

– Zadatak lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je rad na otkrivanju bolesti, edukacija i kontrola zdravih žena da do bolesti ne dođe, pa se sada primarna zdravstvena zaštita obavlja kod izabranog elkara, u Službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva i u Službi za zdravstvenu zaštitu žena – pojasnila je Krčevinac, pozvavši sugrađanke koje smatraju da su zdrave da se obrate svojim izabranim lekarima koje će to potvrdti ili ih uputiti na sekundarni nivo zdravstvene zaštite (osnosno kod onkologa, hirurga, na ultrazvuk ili na mamografiju), jer su lekari opšte medicine potpuno edukovani da izvrše prvi pregled i dalje upute ženu.

Zvonko Veselinović, načelnik Službe opšte hirurgije, odlučio se upozovajuću rečenicu koja kaže da svaka deveta žena tokom svog života doživi karcinom dojke!

– Rezultati su izvanredni kada se karcinom na vreme otkrije i kada se adekvatno leči, jer 90 odsto žena kod kojih je bolest na vreme otkrivena, biva izlečeno – kaže Veselinović, dodajući da su upravo žene glavna karika u procesu ranog otkrivanja bolesti.

On je naveo da hirurgija ima značajno mesto u procesu izlečenja, ne i isključivo, jer sve, ponovio je, zavisi od žena i njihove volje da samopregledu jednom mesečno posvete nekoliko minuta.

Prema rečima Marice Bašić, predsednice Društva za borbu protiv raka „Kraljica Jelena Anžujska“, preopterećeni zdravstveni sistem ne može sam da iznese samopregled dojke.

– Baš u „ružičastom oktobru“, mi sa osobljem Doma zdravlja i Opšte bolnice mi za samopregled obučavamo žene sa seoskog pordručja u okviru projekta koji nam je, kao jedan od 14 na nivou Srbije,  ove godine podržalo Ministarstvo zdravlja – rekla je Bašić,  navodeći da žene ne treba nepotrebno da vrše pritisak na preopterećene lekare opšte prakse, niti da sebe izlažu preteranoj dijagnostici, već da „veruju svojim prstima odvajanjem samo deset minuta mesečno za sebe i svoj život“.

Ovo udruženje do sada je obučilo za samopregled žene u tri od šest mesnih zajednica, a Bašić je iznela da od lokalne samouprave očekuju da obezbedi održivost projekta i takve obuke u svih 60 MZ na nešem području u narednih tri do pet godina.