11. mart 2016.
Veče posvećeno nagrađenom romanu La sans pareille, nije otkrilo sve njegove priče, čak ni njegov kraj, jer – neke će čekati buduće čitaoce
„Svet jeste ružno i opako mesto, teško ga je prolepšati i poboljšati, ali je moguće učiniti ga podnošljivim za život“, poručio je primajući prestižnu književnu nagradu Meša Selimović za roman «La Sans Pareille»
Roman «La Sans Pareille» predstavljen je u formi pisma, eseja, putopisa koji zajedno daju posebnu harmoničnost samom delu, a roman je pisan po Bokačevom Dekameronu
Prof. dr Radivoje Mikić prisustvovao je Savićevoj promociji. Govorio je o samom autoru i njegovoj knjizi koja već ima svoj oreol, nagradu „Meša Selimović“.
„Godina 1968. je bila godina bunta, bilo je potrebno da se književnost menja. Milisav Savić je pisac koji se najviše menjao i radio na sebi. Najčešće koristi kratku priču. Usresredio se na marginalizovanu prozu i prvi je uspeo da skrene pažnju na memoare, dnevnike, putopise…“ – naglasio je profesor.
Stvaralački postupci koje je autor udahnuo rečima u romanu mogu se porediti sa francuskim romanopiscem, Onorom de Balzakom. Za Balzakova dela važi pravilo da su pravi gigantski haos reči.
„Knjiga ne može da se svrsta u književnu vrstu i stoga pripada nekom međuprostoru. Tema knjige je identitet, kao i u Andrićevim delima. O sudbini čoveka koji prolazi iz identiteta u drugi identitet. O seljenju identiteta u jednom istom čoveku. Svoje knjige, Milisav Savić, iznutra povezuje“ – reči su Mikića.
Naziv romana se odnosi na Simonetu Vespuči, koja je važila za najlepšu ženu renesansne Firence. Postmodernističkom tehnikom pisanja pisac nas vodi Toskanom, i to mestima koje je obilazio Miloš Crnjanski.
„Roman oscilira razne mogućnosti. Glavni motiv jeste motiv preobražaja, šta se sve dešava sa čovekom. Takođe se primećuju i esejistički pasaži kao kod Meše Selimovića, u njegovom romanu Derviš i smrt.“- ocenjuje profesor Mikić.
«Književnost hoda na golubijim nožicama»- poruka je autora, koji kaže kako „pisci ne mogu bez kritičara».
«Imam još veću želju za pisanjem kada čujem ovakve, lepe kritik.“- napominje autor, koji je veče otvorio čitajući delove iz svoje najnovije knjige a program zatvorio s osmehom konstatujući da je jedini srpski pisac sa imenom, Milisav.
Veče posvećeno nagrađenom romanu La sans pareille, nije otkrilo sve njegove priče. Čak ni njegov kraj. Neke će sačekati buduće čitaoce.
A Milisava Savića sačekalo je zasluženo priznanje..
tekst: Nemanja Veljović
foto : Ivan Spasojević
