Ako želimo da zaštitimo sebe, ali i svoje prijatelje od štetne propagande, važno je da razmišljamo o tome ko plasira određeni sadržaj i zbog čega, kao i da uvek vodimo računa da naše reči, poruke ili fotografije utiču na razmišljanje i akcije drugih ljudi
Australijanac Luk Stajnberg, stručnjak za medijsku pismenost, održao je tokom prošle godine nekoliko seminara u Srbiji. U Kraljevu je bio predavač na četvorodnevnom treningu posvećenom unaređenju medijske i digitalne pismenosti, koji je pohađalo 17 mladih, srednjoškolaca i studenata iz 10 gradova Srbije.
Sagovornik portala Krug podseća da pismenost odavno nije (samo) ono što je nekad bila, zato što – ako danas želite da budete pismeni, morate pored „klasične“, konstantno da radite i na medijskoj i digitalnoj pismenosti.
Mediji i digitalni svet menjaju se iz dana u dan, pa je logično da i svi mi moramo da pratimo te promene kako bismo bili „u toku“. O tome kako je raditi sa mladim ljudima iz Srbije i šta je najvažnije u vezi sa medijskom pismenošću, Luk Stajnberg govorio je za portal Krug.
Kakav utisak ste stekli o učesnicima ovog treninga?
– Svi su bili sjajni, puni entuzijazma, aktivni tokom radionica i zainteresovani za temu, ali i primenu stečenog znanja kroz naredne delove projekta. Prepoznali su važnost medijske pismenosti, što je najbitnije.
Šta je, zapravo, medijska pismenost?
– Ljudi najčešće kao glavnu komponentu medijske pismenosti vide kritičko razmišljanje, kritički filter kroz koji medijski sadržaj treba da prođe, ali to je samo jedan deo. Podjednako su bitni pristup informacijama, analiza sadržaja, procena istog i onaj aktivni deo – deljenje i učestvovanje u kreiranju sadržaja.
Zašto je medijska pismenost bitna za mlade, ali i sve druge ljude?
– Medijska pismenost izuzetno je važna u 21. veku, jer je danas potrebno da budete deo medija. Ranije su glavni izvori informacija bili televizija, novine i radio, ali je pojava interneta sve promenila. Na internetu mi stvaramo sadržaj. Mi smo medij i mi šaljemo poruku. Pored toga, sve je neophodnija za posao, donošenje odluka, ali i demokratiju i izbore. Pomoću nje možemo da usmerimo pažnju na prave stvari s obzirom da smo pretrpani informacijama. Svesno biramo sadržaj koji utiče na naše stavove i ponašanje. Tako se ide ka boljem društvu.
Kako izgleda medijska pismenost u različitim zemljama? Kakva je situacija u Australiji, zemlji u kojoj živite?
– Australija je počela znatno ranije da radi na medijskoj pismenosti i situacija je prilično dobra. Tu su i Kanada i SAD. Finska je vrlo dobar primer pozitivne prakse u ovom polju jer imaju odličan program u srednjim školama što se tiče medija. Inače je teško uticati na obrazovne sisteme zemalja, pa se mnoge članice EU odlučuju da rade projekte kao što je ovaj, čiji je ova radionica deo. Mislim da su bibliotekari značajni u radu na medijskoj pismenosti jer je deo njihovog posla učenje o upotrebi informacija.
Šta je glavna poruka ovog četvorodnevnog treninga?
– Pitaj, ne uči odgovore napamet. Mediji i tehnologija se stalno menjaju i zato morate stalno da učite, da iznova postavljate pitanja, ali i da naučite da postavljate prava pitanja. Kako budete stariji, biće teže, ali medijska pismenost je put kojim se ide celog života. I naravno, medijska pismenost nije samo kritički filter, već i poziv na aktivnost!
Luk Stajnberg je saradnik je na projektu „Media Pluralism Monitor“ u Centru za medijski pluralizam i slobodu medija u Firenci. Projekat se bavi merenjem medijskog pluralizma i slobode u zemljama EU i zemljama kandidatima. Povremeno je i trener MDI-a čije se sedište nalazi u Londonu, a jedna od kancelarija u Beogradu.
Radionica održana u Kraljevu deo je projekta „MLADI“ (Media Literacy Alliance and Digital Importance) koji zajednički sprovode PU Lokal pres, KOMS, Novi magazin i Media Diversity Institute, a finansiran je od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji.
autor: Lazar Simić
fotografija: Nikola Petrović
ŠEST TEHNIKA PROPAGANDE
Na treningu u Kraljevu Luk Stajnberg je izdvojio šest tehnika propagande
– Efekat trenda (bandwagon effect)- pokušaj ubeđivanja ciljne publike da se pridruži akciji koju „svi drugi preduzimaju“ ili da kupi poroizvod koji je u trendu. Najviše se koristi u marketingu.
– „Blistave” tvrdnje (glittering generalities) su emotivno dopadljive reči ili izjave koje se primenjuju na određeni proizvod ili ideju, ali koje ne prezentuju nikakve konkretne argumente ili analizu.
– Prozivanje (name calling/ ad hominem) predstavlja strategiju u kojoj se napada protivnik umesto da se napadaju argumenti koje protivnik iznosti. Ovo je ujedno i strategija koju koriste i oni/e koji/e šire govor mržnje. (Između ostalog, ove je, recimo, način na koji se novinari i novinarke televizije N1 targetiraju kao oni/e koji/e rade u tuđem interesu, a protiv interesa Srbije. Fokus nije na onome o čemu oni/e govore već „zbog koga ili čega to govore“. Ova strategija je jako opasna zato što kreira atmosferu u društvu u kojoj je opravdano, čak i poželjno, uraditi nešto negativno neistomišljenicima).
– Strašilo (strawman) – argument strašila se zasniva na pogrešnom predstavljanju neistomišljenikovog stava. Ovde nije u pitanju napad na se stav koji je iznet, već se on menja nekim površno sličnom stavom (strašilom). Zatim se taj promenjeni stav opovrgava i stvara se utisak da je opovrgnut prvobitni stav.
– Tvrdnje (testimonial) su citati koji se navode da bi podržali ili odbacili određenu politiku, akciju, program ili ličnost. Ono što se koristi u ovoj propagandnoj strategiji je reputacija pojedinca (eksperta/kinje, određene javne ličnosti, itd) koji komentariše određeni problem ili program. Publika prihvata mišnjenje, jer veruje autoritetu osobe koja govori.
Nekada je vrlo lako proveriti određene tvrdnje, a nekada je određene tvrdnje teško proveriti, što ne znači da bi trebalo da dozvolimo da budemo izmanipulisani.
Ako želimo da zaštitimo sebe, ali i svoje prijatelje od štetne propagande, važno je da razmišljamo o tome ko plasira određeni sadržaj i zbog čega. Takođe, trebalo bi i da vodimo računa o tome ko je ciljna grupa kojoj se sadržaj plasira, kakve vrednosti se zastupaju i koji je očekivani uticaj na ciljanu publiku. Zato bi trebalo uvek da imamo na umu da naše reči, poruke ili fotografije utiču na razmišljanje i akcije drugih ljudi.
*Ovaj medijski sadržaj proizveden je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije. Stavovi iskazani u njemu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja koje je dodelilo sredstva
