Zašto je zejtin poskupeo 40% za godinu dana?!

Cena suncekretovog ulja u januaru 2020. bila je 121 dinar za litar, u januaru ove godine 151 , a sada je oko 171 dinar, a u nekim radnjama ide i do 200 dinara!

            Stiže proleće, kreće sezona svežih salata, a kao što je poznato, nema dobre salate bez poprilično ulja. I tako pre dva dana naseckala sam sremuš, pa otrčala u našu lokalnu radnjicu po zejtin… i doživela blagi šok: komšije u radnji imaju dve marke zejtina, jedno košta 169 dinara za litar, drugo čak 172 dinara!

Kupim ono jeftinije, malo „proguglam“ po statistici i nađem podatke koji su navedeni na početku ovog teksta i koji dokumentuju da je suncokretovo ulje u Srbiji za godinu dana poskupelo više od 40%. Kao nijedna druga namirnica.

… Nego, da li ste čuli da u Maleziji već nekoliko godina nemaju dovoljno radnika na plantažama palme? Prošle godine situacija je postala alarmantna, jer 70% radne snage na plantažama čine stranci, a zbog korone lani su u Maleziju stizali „na kašičicu“… Ako ste već pomislili „baš me briga!“, zaključak vam je loš. Briga nas je, i te kako. Svetska ekonomija je toliko povezana da na onaj skok cene zejtina od 40% u našoj maloj Srbiji utiče čak i proizvodnja palminog ulja u Maleziji. Srbija jeste po površini na 111. mestu u svetu, ali je po proizvodnji suncokretovog ulja na 14. mestu!

            Brzopotezno istraživanje internetom dovelo me je i do podatka da su u poslednjih godinu dana cene raznih vrsta ulja na svetskim berzama skočile za skoro 100%. Potražnja je već dve godine veća nego proizvodnja jestivog ulja u svetu.

            – Na cenu ulja u Srbiji u poslednjih godinu dana utiču još dva faktora: jedan je u našem okruženju, Rumunija i Bugarska su imale pad proizvodnje prošle godine. Drugi uzrok, možda i najvažniji je globalan – to je pandemija korone. Poznato je da se u kriznim situacijama, i pojedinci, i porodice, i države prave zalihe strateških proizvoda, prevenstveno hrane. Sve to je stvorilo znatno veću potražnju jestivog ulja i podiglo cenu na svetskom, pa i domaćem tržištu – kaže u izjavi za portal KRUG Milan Prostran, naš poznati agroekonomista, dugogodišnji sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.

 Prostran kaže da su prethodnih godina otkupne cene suncokreta bile  preniske i da su poljoprivrednici bili zakinuti. Velika potražnja ulja na svetskom tržištu dovodi ih u poziciju da očekuju i veću otkupnu cenu.

Na liniji ovog razmišljanja je i agroekonomski analitičar Vojislav Stanković. On je u izjavi za RTS odlučno ustvrdio da svaka cena iznad 150 dinara prerađivačima donosi enormnu zaradu, a osim za potražnju na svetskom tržištu ovaj nagli skok cene ulja povezao je sa sezonom setve u našoj zemlji:

– Prošle godine otkupna cena suncokreta je bila 38 dinara, uljari sada već kalkulišu na 49 dinara, ali i sa tom otkupnom cenom litar rafinisanog ulja ne bi trebalo da košta iznad 150 dinara. U fazi setve tradicionalno dolazi do skoka cena kako bi se poljoprivrednici psihološki stimulisali da suncokretom poseju što veće površine – smatra Stanković.

Ako smo manje-više shvatili razloge ovolikog poskupljenja suncekrotovog ulja, ono što nas kao građane najviše isnteresuje jesu prognoze, ima li šanse da se cene vrate u „normalu“. Ima, i prema prognozama pomenutih domaćih stručnjaka, a i onih sa svetske scene. Tomas Milke, direktor „Oil World“ najveće konsultanstke kuće u oblasti uljarica, predviđa da će od maja krenuti pad, ali blagi pad, cena sirovog i rafinisanog ulja.

Vojislav Stanković prognozira da će se cena vratiti na oko 150-160 dinara. I on i Prostran ističu da je dugoročno za sve nas najvažnije da do poskupljenja ulja u Srbiji nije došlo zbog nestašice:

– Imali smo i za sebe, i za izvoz! Država u ovom trenutku može da interveniše ako proceni da joj ovo poskupljenje suncokretovog ulja ugrožava makroekonomsku politiku, ceneći prvenstveno koliko utiče na inflaciju. Može da interveniše uljem iz robnih rezervi, ali mislim da to u ovom trenutku nije neophodno – rekao nam je u telefonskom razgovoru Milan Prostran.

Stanković kaže da država ima na raspolaganju dve mere – ulje iz robnih rezervi i fiksiranje cene – ali je protiv toga i smatra da treba pustiti da tržište reaguje svojim zakonomernostima. Istog je mišljenja i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović:

– Ako ograničite cenu ulja, može se desiti da sve ode u izvoz i da dođe do nestašice, a to nećemo dozvoliti.

A ako dođe do nestašice, onda bi to opet kasnije vodilo značajnijem poskupljenju, jer već smo naučili da cena skače onom čega nema. Sve u svemu, izgleda da će ove naše salate postati dijetalne…

Radmila Vesković