U Duhovnom centru u subotu veče od 19 časova biće predstavljeno stvaralaštvo pesnikinje Nade Hadži-Perić. Prihod od prodaje svoje zbirke „Pesma na dar“ namenila је izgradnji sportske sale u srpskoj enklavi u Orahovcu
Nada Hadži-Perić je sutkinja Apelacionog suda u Beogradu, i to Krivičnog odeljenja, Odeljenja za ratne zločine i sutkinja na predmetima za rehabilitaciju. To je profesionalni deo njenog života. Drugi deo, onaj intimni je Nada Hadži-Perić – Prizrenka i pesnikinja. Gotovo sve njene pesme iznikle su iz ljubavi i čežnje za Prizrenom, Orahovcem, Velikom Hočom, za Мetohijom.
Slovensko društvo iz Kraljeva u subotu 26. juna od 19 časova u Duhovnom centru „Vladika Nikolaj Velimirović“ organizuje književno veče posvećeno stvaralaštvu Nade Hadži-Perić i predstavljanju njene poslednje zbirke „Pesma na dar“. Prihod od prodaje ove knjige namenila izgradnji sportska sale za decu u srpskoj enklavi u Orahovcu. Osim autorke, na književnoj večeri će govoriti protonamesnik Aleksandar Jeftić i jerej Vlado Jovanović, a u umetničkom programu učesvtuje muška pevačka grupa KUD-a „Abrašević“.
Nada Hadži-Perić i njen suprug Branislav odštampali su knjigu pesama i uspomena „Pesma na dar“ i sav prihod od prodaje namenjen je izgradnji sportske sale u Orahovcu. Za decu koja žive u getu, decu čiji su čitav svet: nekoliko uskih ulica na vrh Orahovca, Crkva Presvete Bogorodice, osnovna škola, koju pohađa oko 40 đaka i gimnazija sa 15-ak đaka. Već duže od 20 godina nastava se odvija u adaptiranom objektu, a sada je u toku akcija prikupljanja sredstava za izgradnju fiskulturne sale u Orahovcu.
Uz preporuku da posetite ovo književno veče i zbog poezije i zbog prilike da pomognete deci u srpskoj enklavi u Orahovcu, objavljujemo i jednu od ranijih pesama Nade Hadži-Perić.
Posvećena je prvim mladencima – Srbima koji su posle 20 godina venčani u Prizrenu, a zatim prošetali kaldrmom Dušanovog grada.
Venčanje Čede i Sladjane
Sanjala sam Ljevišku,
svu opkoljenu arkadama,
u potpunoj tami.
Stajala sam ispred njenih,
zatvorenih vrata
i milovala ih dlanom.
Najednom se u mojoj ruci
stvori nekakav ključ.
Veliki i stari.
Njime otvorih te crkvene dveri.
Al’ i u crkvi tama,
a ja u Ljeviškoj sama.
Podjoh po sveću,
da njome stignem do Bogorodice,
Prizrenske hraniteljice.
I gle čuda:
Sa prekrasnih, novih polijeleja,
bljesnu svetlost Nebeska,
zasvetle svaka freska.
Ne videh na njima
garež ni tugu,
već samo radost i ljubav.
Hvala ti Gospode- prozborih
Oteraj tamu
i iz sna molitvom ušetah u javu.
A na javi, kao u snu:
Vidim nevestu,
na njoj bela venčanica
šepuri se
kao srećna, zaljubljena paunica.
Pored nje vidim lepog ženika,
u teget svečanom odelu,
srećnog, nasmejanog lika.
Predivna slika.
Usred su Svetih Arhangela,
pa na starom kamenom mostu,
rukama u srcu,
ljubavlju krote nadošlu Bistricu.
Sa Šadrvana ispijaju vodu
I u svečanom hodu
ulaze u portu Svetog Djordja.
Usred Prizrena grada,
venčavaju se Sladjana i Čeda.
Čeda kao mir, čistota,
Sladjana kao slatkiš, blagota.
Gospode!
Zato ja Ljevišku u Svetlosti snevam,
od radosti počeh da pevam:
Prizrenom ko nekad svatovi
šetaju,
Novom se venčanju
Svetinje raduju.
Ima za nas nade,
Ima tu života,
U ljubavi su
Čistota,
mir i
Blagota!
