Kako smanjiti rizik od poplava, erozije i drugih prirodnih nepogoda, šta u tome mogu da učine lokalne zajednice i koliko su njihova iskustva zastupljena u planovima zaštite? O ovim pitanjima razgovaralo se na nacionalnoj konferenciji „Rešenja zasnovana na prirodi za smanjenje rizika od katastrofa u seoskim zajednicama Srbije“, koju je organizovalo kraljevačko Udruženje Fenomena. Konferencija je bila prilika da se predstave rezultati projekta, iskustva iz tri okruga i konkretne aktivnosti sprovedene u selima Gledićkih planina, ali i da se otvori razgovor o tome kako uspešna rešenja učiniti trajnim.
Od iskustava stanovnika sela koja su se suočavala sa poplavama, preko edukacije dece i uključivanja žena u preventivne aktivnosti, do pitanja odgovornosti lokalnih samouprava – nacionalna konferencija Udruženja Fenomena povezala je različite aspekte zaštite od katastrofa.
Učesnici su razgovarali o mogućnostima primene rešenja zasnovanih na prirodi, pristupa koji podrazumeva korišćenje i očuvanje prirodnih ekosistema kako bi se smanjili rizici od poplava, erozije i drugih nepogoda. Skup je organizovan u hibridnom formatu, pa su, pored prisutnih u sali, u diskusiji učestvovali i oni koji su konferenciju pratili onlajn.
Konferencija je ujedno zaokružila aktivnosti projekta u okviru kojeg su sprovedena istraživanja, održane radionice i pripremljene publikacije, ali i pokrenute konkretne inicijative u seoskim zajednicama.
Od iskustava sa poplavama do edukacije dece
O iskustvima sa poplavama na području Gledićkih planina i aktivnostima programa ADAPT govorila je Dragana Veljović iz Udruženja „Crvena Ranka“ (Gledić).
Njeno izlaganje otvorilo je pitanje koliko su iskustva ljudi koji žive na ugroženim područjima važna za planiranje zaštite. Upravo takva iskustva predstavljala su jedno od polazišta aktivnosti koje je Fenomena razvijala u saradnji sa meštankama.
Poseban deo konferencije bio je posvećen deci i mladima, odnosno znanjima i veštinama koje mogu doprineti njihovoj bezbednosti u prirodi.
O tome je govorio Boško Mihailović, volonter Gorske službe spasavanja i član Planinarsko-ekološkog udruženja „Ras“, koji se u program uključio putem Zooma.
Značaj takve edukacije prepoznat je i kroz projektne aktivnosti u Godačici, gde su u Osnovnoj školi „Olga Milutinović“ održane radionice o opasnostima u prirodi i pravilnom reagovanju u rizičnim situacijama.
Šta je projekat doneo seoskim zajednicama?
Predstavljajući rezultate projekta, Maša Manojlović, saradnica Udruženja Fenomena, navela je da su, pored istraživanja i dve publikacije, sprovedene i aktivnosti koje su proizašle iz lokalnog akcionog plana izrađenog u saradnji sa meštankama Gledićkih planina.
Jedan od rezultata je formiranje Viber zajednice za rano obaveštavanje o mogućim elementarnim nepogodama. Dve članice operativne grupe zadužene su za prosleđivanje upozorenja ostalim članovima.
– Sprovedene su aktivnosti iz lokalnog akcionog plana koji je osmišljen u saradnji sa meštankama, članicama naše operativne grupe – objašnjava Manojlović.
Pored radionica za decu, planirano je i mapiranje dela područja Gledićkih planina, prvenstveno u okolini škole u Godačici. Na mapi će biti označena rizična mesta, a predviđeno je da bude dostupna u školi i u materijalima koje će meštanke deliti u svojim zajednicama.
Među rezultatima projekta, predstavljenim na nacionalnoj konferenciji Udruženja Fenomena, nalaze se i dve publikacije. Prva, „Lokalni vodič za smanjenje rizika od katastrofa iz perspektive mladih i žena – Gledićke planine“, čiji je autor prof. dr Vladimir M. Cvetković, usmerena je na potrebe lokalne zajednice i mogućnosti njenog aktivnijeg uključivanja u prevenciju katastrofa.
Druga publikacija, „Rešenja zasnovana na prirodi za smanjenje rizika od katastrofa – Komparativna analiza tri upravna okruga u Srbiji“, autora Zdravka Maksimovića, Anete Dukić i Marije Petronijević, razmatra postojeće prakse, nedostatke i mogućnosti unapređenja zaštite u Raškom, Rasinskom i Zlatiborskom okrugu.
Kako dobre ideje postaju trajne mere zaštite?
Jedno od važnih pitanja otvorenih na konferenciji bilo je kako obezbediti da aktivnosti započete kroz projekte budu nastavljene i nakon njihovog završetka.
O tome je govorio Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite u okviru Gradske uprave grada Kraljeva, koji je učestvovao u izradi komparativne analize.
Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo da u lokalnim samoupravama Raškog, Rasinskog i Zlatiborskog okruga već postoje primeri primene rešenja zasnovanih na prirodi. Među njima su sadnja vegetacije uz vodotokove, formiranje prostora za zadržavanje viška vode i mere za smanjenje erozije. Kao jedan od primera dobre prakse izdvojio je Kraljevo, gde su pojedine mere sprovedene na području Gledićkih planina preuzete u nadležnost grada i uključene u program uređivanja građevinskog zemljišta.
– Ono što je potrebno dodatno naglasiti jeste održivost tih projekata – ističe Maksimović.
On je ukazao i na značaj činjenice da su meštani prihvatili određena rešenja kao svoja, što doprinosi njihovom očuvanju i nastavku primene.
Međutim, analiza je ukazala i na nedostatke, među kojima Maksimović posebno izdvaja nedovoljnu uključenost lokalnog stanovništva u institucionalni sistem civilne zaštite.
Prema njegovim rečima, građani ne bi trebalo da imaju aktivnu ulogu samo kada je potrebno reagovati na nepogodu, već i u kreiranju javnih politika koje doprinose smanjenju rizika i očuvanju biodiverziteta.
Zaštita prirode i zaštita ljudi nisu odvojena pitanja
O mogućnostima primene rešenja zasnovanih na prirodi govorila je i Ivana Tomašević iz Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), koja se u konferenciju uključila putem Zooma.
Ovaj pristup polazi od činjenice da očuvani i obnovljeni ekosistemi mogu imati važnu ulogu u zaštiti stanovništva. Vegetacija uz vodotokove, očuvanje zemljišta i odgovarajuće upravljanje prostorom mogu doprineti ublažavanju posledica nepogoda, uz istovremeno očuvanje prirodnih staništa. Takva rešenja ne isključuju tradicionalne infrastrukturne mere, već mogu da ih dopune, naročito kada su prilagođena potrebama i karakteristikama određenog područja.
Završni deo konferencije bio je posvećen diskusiji, u koju su se uključivali učesnici prisutni u sali, kao i oni koji su skup pratili onlajn. Različita iskustva i pristupi predstavljeni tokom konferencije ukazali su na značaj povezivanja stručnjaka, institucija, organizacija civilnog društva i stanovnika seoskih zajednica.
Upravo na toj saradnji zasnivaju se i aktivnosti Udruženja Fenomena, koje od 2015. godine radi na pitanjima smanjenja rizika od katastrofa, sa posebnim naglaskom na uključivanje žena i mladih.
Konferencija je pokazala da se zaštita od nepogoda ne završava izgradnjom infrastrukture niti izradom planova. Podjednako je važno da lokalne zajednice imaju znanje, pravovremene informacije i mogućnost da učestvuju u odlukama koje se neposredno tiču njihove bezbednosti.
Projekat je realizovan uz podršku programa „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“, koji finansira Vlada Švajcarske, a sprovode Helvetas Srbija i Građanske inicijative, kao i projekta BOOST: Balkan, koji podržavaju Evropska asocijacija za lokalnu demokratiju (ALDA) i Francuska agencija za razvoj (AFD).
