Cilj je da učesnici razmotre mogućnost za dalju saradnju u oblasti zaštite šuma i šumskog biodiverziteta od posledica koje izazivaju šumski požari, jer se samo zajedničkim radom javnog i civilnog sektora mogu bolje planirati i sprovoditi preventivne aktivnosti
Dobrovoljna seoska vatrogasna društva uglavnom su smeštena tamo gde se nalaze šume, što očuvanje životne sredine i zaštitu šuma od požara aktuelizuje još više u odnosu dobrovoljna vatrogasna društva na gradskom području.
Predavač Sunčica Vještica, dr tehničkih nauka iz Novog Sada je pre radionica sa članovima seoskih dobrovoljnih vatrogasnih društava u Kamenici, Bukovici i Studenici, održala nekoliko radionica sa članovima DVD Kraljevo, a u želji da pruži dodatnu podršku – u međuvremenu je postala članica Ženske sedkcije DVD Kraljevo. Iako je, kako je sama rekla, prirodnjak i ekolog skoro dve decenije, kroz saradnju sa Ženskom sekcijom i sama je učila od njih.
– Vaš je zadatak sprečavanje šumskih požara, jer kad se oni dogode, spasava se samo ono što se može. Svi vidimo da je devastacija šuma prisutna, a naš zajednički zadatak je da se prepoznamo i ne dozvolimo da do takvih situacija uopšte dođe.
Ona je pojasnila da se, popunjavajući anketu za pristup Ženskoj sekciji, zaustavila kod dva pitanja: Zašto mislite da žene nisu vatrogasci? i Šta su razlozi da se mladi ljudi ne uključuju u dobrovoljno vatrogastvo?
– Na ovim radionicama u selima ima mnogo žena i puno mladih ljudi. To je moj odgovor – komentar na pitanja iz ankete – ocenila je dr Sunčica Vještica.
Prema rečima dr Sunčice Vještice, njen je zadatak da „pokrije“ nekoliko tema koje se tiču evropske politike u pogledu zaštite šuma i domaće nacionalne politike prema šumama kao resursu:
– Naša država nastoji da postane članica Evropske unije i da ispuni zahteve Poglavlja 27, ali uloga civilnih, odnosno dobrovoljnih vatrogasnih društva nije prepoznata u nacionalnoj strukturi kao važan segment. Svi smo bili svedoci velikih poplava u Obrenovcu 2014. godine koje su pokazale kako bi, da nije bilo upravo civilnog organizovanja po inerciji, a sve u želji da se spasu životi ljudi i imovina, posledice bile daleko katastrofalnije.
Članovi dobrovoljnih vatrogasnih društava dobro poznaju oblast zaštite i spasavanja i imaju dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti. Iskustvo i profesionalnost dobrovoljnih vatrogasaca i drugih civilnih organizacija (planinarskih i lovačkih udruženja, aero kluba) je od neprocenjivog značaja da bi se uradile dobre analize stanja, sa jedne strane, a sa druge strane, da bi se adekvatno planirale i sprovodile javne politike iz oblasti zaštite šuma.
Međutim, i pored opredeljenosti države da se civilni sektor aktivno uključi u procese donošenja odluka, u praksi ta saradnja izostaje, najčešće zbog toga što civilni sektor ne poznaje dovoljno načine i mogućnosti da učestvije u procesu donošenja odluka. Takođe, uočava se i nedovoljno poznavanje EU zakonodavstva, sa kojim se, u procesu pristupanja, nacionalno zakonodavstvo postepeno usklađuje.
Srbija je do sada, čulo se na okruglom stolu, napravila tri planska dokumenta kojom je pokušano „prebacivanje“t evropske regulativa u naše zakonodavstvo, ali – regulativa Evropske unije pisana je za sisteme, organizacije i društva koja imaju potpuno drugačiji pristup, koncert i alate za sprovođenje i potpuno drugačije funkcionišu:
– Ne mogu da tvrdim da je tako za sve, jer se nisam upoznala sa svim zakonima, ali ono što sam čitala u segmentu kojim se ja bavim, „transponovanje“ evropske regulative na srpskoi je apsolutno neprimenljiv. Sve je lepo napisano, stručno i pravno tačno, ali je u praksi neprimenljivo – kategorična je dr Sunčica Vještica.
Zakon o šumama, dodala je ona, sa poslednjom verzijom iz 2018 godine i Strategija razvoja šumarstva iz 2006. godine, ključni su dokumenti, ali je ova regulativa zanemarena, pa se sada u našoj zemlji šume ne prepoznaju kao pojedinačan potencijal i kapital države, već su podvedene pod jednu grupu planskih aktivnosti.
Na radionici se moglo čuti da je jedan od ključnih problema eksploatacije šuma i to što, recimo, „Srbijašume“ i čuvaju i eksploatišu šumu.
– To je super kada je situacija idealna, ali kod nas jednostavno nije tako i zbog toga šume bivaju uništene, a zadatak civilnog sektora, poput naših dobrovoljnih vatrogasnih društava je da naše šume sačuvamo – ocenjeno je tokom diskusije
Ove radionice deo su aktivnosti projekta “Zajedno možemo da zaštitimo naše šume!” u okviru Programa EKO SISTEM – podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
M. M. D.
