Autoritet roditelja ne guši dečju slobodu, već im pomaže da dišu, ali on se ne dobija rođenjem, već se osvaja ličnim primerom, a deca se vaspitavaju pogledom u oči, osmehom, smirenim tonom, zagrljajem…
Polazim od braka, jer odatle sve počinje, a savremeni brak je ugrožen sebičnošću, gordošću, nespremnošću da delimo, jer savremena civilizacija podstiče egoizam, istakao je u kraljevačkoj biblioteci na promociji svoje knjige „Brak, deca, porodica“ – dr Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije.Ova knjiga predstavljena je u okviru programskog ciklusa „Izazovi roditeljstva”, tematski usmerenog na proces vaspitanja dece. Reč je o knjizi koja, kako sâm autor ističe, otvara mnoga pitanja u vezi sa bračnim i porodičnim odnosima, kao i vaspitanjem dece i daje neka rešenja, bez pretenzija da se saveti plasiraju kao konačni i jedini odgovori u vezi sa brojnim nesigurnostima i zapitanostima roditelja tokom vaspitnog procesa.
Ocena je profesora Panovića da je paradoks modernog društva i života savremenog čoveka da nikada nije bio bolje materijalno opskrbljen, a nikada nesrećniji. Dinamika takozvane nove realnosti čini da se čovek oseća kao da je u kovitlacu, ne prepoznajući neretko sebe i svoje istinske potrebe. Svakovrsne manipulacije kojima smo neprestano izloženi deluju zbunjujuće, pa je čovek sve više reaktivno, a sve manje misleće biće.
Dr Panović ističe da je krajnji roditeljski cilj – da osposobimo decu da žive bez nas i da je, od rođenja do četvrte godine najvažniji zadatak roditelja da pomognu detetu da usvoji higijenske navike, navike spavanja, obroka, a baš tu ima dosta grešaka roditelja:
– Spontanost je nešto što nedostaje mnogima. To je nosilac radosti. Savremeni čovek nije spontan, on je programiran. Mi žurimo, nesigurni smo, težimo autentičnosti, posebno mladi roditelji sa prvim detetom. Kad se pojavi prva temperatura, roditelji to dožive kao tragediju.
Dr Panović ističe da autoritet roditelja ne guši dečju slobodu:
– Zdrav autoritet pomaže deci da dišu, ali autoritet se ne dobija rođenjem. Samo ličnim primerom se osvaja. Ako ponudimo deci da biraju šta će jesti, dobijamo zonu konflikta iz koje ne možemo da izađemo. Ako pitate decu šta će jesti najčešće će tražiti ono što ne možete da im date.
Autor knjige „Brak, deca, porodica“ veliki problem vidi i u činjenici da je civilizacija nametnula sistem po kojem mnogi ostaju budni do duboko u noć.
– Tako je, a da ne znamo ni sami zašto. Postali su žrtve informacija. I naša deca ostaju duboko u noć budna bez valjanog razloga. Deca bi trebalo da legnu do 21.00. Hormoni rasta se obnavljaju do 10. Roditelji mi kažu: ne mogu da ga nateram da legne. Pazite izraz: nateram. Tu već znamo da je roditelj pao što se tiče autoriteta. Deca se vaspitavaju dobrotom, strpljenjem i ličnim primerom. Licemrno je ponašanje unutar porodice kad otac sinu u pubertetu kaže: „Nemoj da probaš alkohol”, a onda zvono na vratima, došao kum, pa rakijica, pa piće. I onda jadno dete gleda kako otac jedno priča, a drugo radi. Naša deca će oponašati nas, a ne našu priču.
Usaglašenost roditelja je jako važna, ističe dr Panović, pojašnjavajući koliko je važno da roditelji vode računa da im se ne dogode situacije u kojima otac, recimo, od sina traži da ustane, a majka, bolećivo kaže: Ma, pusti ga da još malo odspava.
– Ako otac detetu šalje jednu, a majka drugu poruku, dete će najpre biti okrenuto popustljivom roditelju, ali će taj isti popustljivi roditelj u kasnijem životu od deteta često biti odbačen. Ili, recimo, kad mlađe dete uzima stvari, knjige starijeg, roditelji najčešće kažu starijem: pusti ga, on je mali, ništa ne zna, ti si tatin prvenac, ti si pametan. A trebalo bi mlađem da kažu: nikada ne smeš uzeti igračku starijeg, ako ti ne dozvoli. A ako mlađi otima igračke a vi mu to odobravate, tako podstičete agresiju, pa će stariji da udari mlađeg kad ima priliku, i tako dalje.
Dr Vlajko Panović opominje roditelje i da ne treba da porede svoju decu sa drugom:
– Zamislite kako se oseća vaše dete kad za neko drugo dete kažete da je dobro, pametno… Nemojte porediti nikada ni svoju decu. Svako biće je jedinstveno, a roditelji su tu da naprave procenu kakvo će koje dete biti.
Profesor Panović istakao je da je dosta radio sa decom koju roditelji teraju da se bave sportom, ali se pita – kako ih uče da je sport radost, ako deca čitaju agresivne naslove i komentare, poput: „Đoković je zgazio Nadala“ili – „Srbi su potopili Hrvate“:
– Danas su na svakom ćošku kladionice i kockarnice. Imate roditelje koji se zadužuju da vrate dugove u koje su zapala njihova deca. Trebalo bi kao roditelji da menjamo svoj pristup prema deci sve dok ono što mi želimo deci ne bude prihvatljivo. Deca se vaspitavaju pogledom u oči, osmehom, smirenim tonom, zagrljajem… Znate, bukvalno – kada popričam par rečenica s decom, znam sve o roditeljima. Porodici mora da se vrati dostojanstvo – zaključio je dr Vlajko panović na promociji svoje knjige “Brak, deca, porodica” u kraljevačkoj biblioteci.
M. M. D.
