Ovaj časopis će, kako je poručeno, nastaviti da traje, simbolizujući potrebu za duhovnom svetlošću kojom najveći srpski prosvetitelj vekovima obasjava one koji prepoznaju put koji im je namenio
Svetosavce, poštovaoce srpske istorije i tradicije, ljubitelje pisane reči i tragače za značenjima poezije, sinoć je u Domu vojske u Kraljevu okupila promocija novog, 33. po redu broja lista „Savindan“, časopisa prijepoljskog Mileševskog kulturnog kluba „Sveti Sava”.
Iz grada na Limu u Kraljevo su stigli Zoran Malešić, predsednik Glavnog odbora Mileševskog kulturnog kluba i Mileva Malešić, glavna i odgovorna urednica lista koji, kao što mu i samo ime kaže – izlazi svakog Savindana.
Pogledajte VIDEO:
Mileševski klub „Sveti Sava” osnovan je 1991. godine. Podsticaj za osnivanje kluba bio je prvi broj „Savindana”. Tada je objavljen kao podlistak u lokalnom listu “Polimlje”, čija je urednica tada bila Mileva Malešić, kasnije direktorka prijepoljske „TV Forum”.
– Bila je to inicijalna kapisla, koja je grupu poslenika u kulturi izazvala da razmisle o klubu koji će na svetskoj sceni promovisati svetosavsku baštinu, istraživati je i čuvati. „Savindan”, kao čedo našeg kluba, sve to vreme pokušava da, poput Svetog Save kroz svoju viziju “poduči narod svoj kako se svetlost u kuću pušta i kako se mrak iz sebe izbacuje” – kaže Zoran Malešić, predsednik Glavnog odbora Kluba.
Mileševski kulturni klub još prilikom osnivanja imao je 25 građana Kraljeva, pa je i ovogodišnja promocija revije „Savindan” bila još jedna potvrda veze između Prijepolja i gradana Ibru. Ova dva grada, kako se na promociji moglo čuti, još su pre osam vekova Stefan Nemanja i Sveti Sava povezali preko carskih lavri: Studenice, Žiče i Mileševe.
Sve prisutne, na početku večeri, svojim nastupom pozdravio je orkestar mladih guslara – učenika Muzičke škole “Stevan Mokranjac” iz Kraljeva.
Između prošlogodišnje i najnovije promocije – „Savindan“ je izgubio dvojicu saradnika – profesore Dragoslava Kočovića i Savu Trifunovića, kojima je odata pošta.
I ovogodišnji broj revije predstavio je Radovan Tipsarević, dugogodišnji direktor kraljevačkih „Ibarskih novosti”. On je podsetio kako je jednom, kad je imao „Savindan“ u ruci, pesnik Rajko Petrov Nogo uzviknuo da „kulturna provincija ne postoji, ili da to Prijepolje svakako nije“.
Nemaju svi gradovi privilegiju da čitaju ovaj list, a za to što ga u Kraljevu imamo, zaslužan je, istakao je Tipsarević, poverenik Mileševskog kulturnog kluba Sv. Sava i jedan od redovnih autora, prof. Novak Nedić. On je u najnovijem broju „Savindana“ objavio tekst „Varoš karanovac postaje Kraljevo“.
Zadovoljstvo je i čast imati u ruci „Savindan“ pre svih, a istovremeno – osećam odgovornost kod izbora tekstova koje pokušavam da vam ponudim, jer nije realno da pomenem svih 37 autora novog broja „Savindana“ i da vas uvedem u svet istorije, istraživanja, ljudskih sudbina, ponekad i poezije, kazao je Tipsarević.
Na naslovnoj strani najnovijeg „Savindana“, gde su se najčešće mogle nači fotografije manastirskih kupola i freskopisanih likova, nalazi se spomenik herojima se limskog mosta, koje je ledeni Lim odneo pre 80 godina, da bi se, pred strašnim Branderburškim pukom, bolnica sa ranjenicima povukla prema Pljevljima.
– Cenim uredničku hrabrost da odustane od stereotipa i njegovu ideju da na ovaj način oda počast čoveku kao biću, kome nije gledao ni uniformu, ni kapu, ni Boga kojem se moli. Svi su oni bili na Svetosavskom putu, nudeći svoj život na prijepoljskim termopilima – za spas nemoćnih. Autor teksta Zoran Malešić nam na ovaj način, poput udžbenika, ukazuje kako se za slobodu bori i kako se ona čuva. Večeras je taj udžbenik „Savindan“ – kazao je Tipsarević, ocenjujući da je ovaj list u redu časopisa koji prate korak svoga vremena.
U najnovijem broju „Savindana“ i večna tema – Kosovo. U tekstu Zorana Šaponjića, čulo se na promociji, poput strašnog svedočanstva zadržava našu pažnju na slici koja je svakodnevna – zatiranje srpskih grobalja na Kosovu i Metohiji. Saznajemo da već više od 100 srpskih grobalja nema – uništena su, ili, još gore – preimenovana su u albanska pravoslavna groblja. Taj i svi takvi tekstovi, nažalost, u ovom trenutku neće ništa promeniti. Ali, zasluga autora kao svedoka i njegovog zapisa u „Savindanu“, ostaje u trajnom svedočanstvu da smo bili i tu, i ovde, i tamo gde se i danas kao iznenađenje otkrivaju tragovi naše genetike. Jednom zapisano, ostaje zanavek zapamćeno.
Zorica Ivković Zlatić, istoričarka umetnosti i autorka monografija nekoliko naših najlepših bogomolja svoj tekst u „Savindanu“ posvetila je Blagovestima i o Devi Mariji, hodajućoj svetici, kao prelji i tkalji zavese jerusalimskog hrama
Možda rukopis u časopisu o kraljevačkom Društvu guslara „Žiča“, koji samo u nazivu ima reč Kraljevo, a okuplja ih diljem srpskog postojanja, nema literarnu dubinu i zvuči krajnje izveštajno, ali je to, u ovom prostoru, još jedna skromna priča o neobičnim ljudima. Neobičnim, jer ih gusle samo okupljaju.
– Ako je to samo. I, ne guslaju svi: oni su humanitarci, građevinci, kad zatreba kosci, moleri, istraživači, istoričari…Dakako, i guslari. Najlepšu sliku o njima sačinio je jedan od njih – major u penziji, Rade Vukosavljević, čija nas izložba upravo okružuje. Pritisnuti novim, čestim i teškim stradanjima, u opasnosti smo da zaboravimo i važne događaje i vredne ljude. Ovoga puta, poglavlje „Savindana“ -sećanja na ratove budi uspomene na ratne bolničarke, koje su često bile više od toga, a iz pera Radoslava Vesnića mlađeg. Tako, Draga Ljočić, u to doba studentkinja koja napušta studije u Švajcarskoj, dolazi da leči ranjenike u Balkanskim ratovima. Za nju će dr Vladan Đorđević autoritativno reći: Ova gospođa više zna o medicini, nego cela komisija koja je ispituje. Sa njom na istom poslu radile su i Mejbel Grujić i Blanš Vesnić, inače Amerikanka, supruga oca srpske diplomatije, Milenka Vesnića. Vesnić mlađi Nadeždu Petrović naziva novom Kosovkom devojkom, a uz nju svrstava i Delfu Ivanić, ćerku don Ivana Musića, župnika popovopoljskog, koji prelazi u pravoslavlje. Delfa će poneti ratnu medalju crvenog krsta, prosvetni orden Svetoga Save, orden Mis Florijan Najtingejl za milosrđe… Ovaj niz domaćih i stranih junakinja u srpskim ratovima je nesaglediv za ovo kratko kazivanje, ali je istovremeno vredan svakog poštovanja i pamćenja, jer svedoči i o pravednosti strane čije su rane vidale. Od ovog broja , „Savindan“ je i njihov spomenik – poručeno je sinoć.
Iz najnovijeg broja Savindana moderator večeri Radovan Tipsarević izdvojio je i tekst Ljubomira Šuljagića – „Šta su i čiji su stećci“, zatim besedu iz 2002 godine „Tajna groba kojeg nema“ – Mitropolita Joanikija, Riznicu Starog Vlaha Dragoljuba Gagričića, a sve ostale prepustio je radoznalosti onih koji će „Savindan“ čitati i čuvati .
Na kraju promocije nastupio je narodni guslar Radovan Peković, a „Savindan“ će, kako je poručeno – nastaviti da traje, simbolizujući potrebu za duhovnom svetlošću kojom najveći srpski prosvetitelj vekovima obasjava one koji prepoznaju svetosavski put.
M. M. D.
