Članovi porodica onih koji se iz ratova devedesetih nikada nisu vratili, njihovi rođaci i prijatelji, građani Kraljeva koji su tu jer žele da odaju počast, i ovog tužnog 24. marta su, zajedno sa Udruženjem porodica palih boraca ratova od 1990. do 1999. godine, Udruženjem učesnika rata 1991-1999, Udruženjem ratnih vojnih invalida, predstavnicima vojske i policije, predstavnicima Raškog okruga i nekoliko udruženja i predstavnika Grada Kraljeva, obeležili su Dan sećanja na branioce otadžbine polaganjem venaca i cveća na Trgu Jovana Sarića, prethodno, prigodnim programom u svečanoj sali zgrade Gradske uprave, a na kraju obeležavanja Dana sećanja, sveštenici Eparhije žičke služili su parastos.
– Sećajmo se ovog dana, ne smemo nikad da ga zaboravimo, jer dok je nas, treba da znamo šta se dogodilo 24. marta 1999. godine – kazao je gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić.
On je ocenio da je ovaj datum “sigurno jedan od najcrnjih dana u istoriji sveta posle Drugog svetskog rata, koji je pokazao da ne postoji ni međunarodno pravo, ni konvencije, da ne postoje odluke Saveta bezbednosti, već da je dovoljno da imate volju da napadnete jednu malu, slobodarsku zemlju, koja se borila da sačuva svoju nezavisnost i svoj teritorijalni integritet“.
– To je bio napad bez odluke Saveta za bezbednost Ujedinjenih nacija, protivpravni napad na jednu zemlju koja se borila protiv terorističkih jedinica u svojoj južnoj pokrajini. To treba svima da kažemo i da ponovimo. To nije naša sramota, to nije mrlja na istoriji srpskog naroda i države Srbije, neko drugi je za to kriv i to treba ponavljati – kazao je Terzić.
Voislav Vukašinović, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida naveo je da je ovaj dan u Kraljevu uvek težak i emotivan:
– Ti ljudi su ginuli za otadžbinu, državu, narod, svetinje, da bi mi danas živeli u slobodi. Iskreno se nadam da ćemo svakoga dana, a ne samo 24. marta, misliti na te ljude, pominjati ih i pričati o njihovim, malo je reći, herojskim pogibijama. Besmrtni heroji će živeti u nama sve dok mi budemo živeli i pričali o njima.
Sreten Lazović, predsednik Udruženja učesnika ratova 1991-1999. godine grada Kraljeva podsetio je da se navršilo četvrt veka od stradanja jedne generacije u odbrani otadžbine:
– Nije NATO zločinac stao sa svojim krvavim pirom, već je proširio sukob i na ostatak Evrope. Ono što su radili sa nama, što su pobili ovde u Srbiji, besomučno 78 dana bez ikakve objave, bez odobrenja Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti, zločin koji su uradili, pre ili kasnije, moraće da plate… Rane, svedoci ste, traju i danas.
Program obeležavanja Dana sećanja napod nazivom „Ne damo im što traže da damo“ počeo je minutom ćutanja. U programu su učestvovali glumac Mile Nedeljković i pesnik Miloje Radovića, autor stihova, učesnik i svedok ratnih operacija na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Dan sećanja na branioce otadžbine obeležen je jutros i u kasarni „Jovan Kursula“ u Jarčujku, gde je vojni sveštenik je služio pomen, a položeni su i venci na spomenik poginulim pripadnicima 252. oklopne brigade.
M. M. D.
