Da li smo ušli u letnji talas korone?

Zašto za pacijenta nije svejedno da li ima prehladu, grip ili kovid19 i zašto je važno testiranje, pojašnjava dr Slavica Plavšić

U domaćim medijima nedavno je objavljena vest da su dva političara, visoki funkcioneri vlade Srbije, pozitivni na Sars-Cov-2 (virus korone). Ne[to pre toga ista vest objavljena je i za američkog predsednika Bajdena, ali u Americi je to normalna i uobičajena procedura, za razliku od Srbije, gde predstavlja veliko iznenađenje i neočekivan potez vlasti.

Da li to znači da ovu bolest, koja je prisutna u svetu već petu godinu, naši zvaničnici konačno počinju da shvataju ozbiljno i da se, kao sav normalan svet, kada su zaraženi, samoinicijativno povlače u samoizolaciju?

To se ranije nije dešavalo, ni u najjačim talasima korone. Tada su, umesto u izolaciju išli na čuvene „kovid žurke“.

Da li smo ušli u letnji talas korone?

Šta se zapravo dešava sa virusom Sars-Cov-2, i da li smo  ušli u novi letnji talas kovid 19 infekcije?

Da, jesmo i u njemu se nalazimo unazad više od dva meseca, sa tendencijom povećavanja broja slučajeva.

O epidemiološkoj  situaciji u zemlji, trebalo bi nas obaveštava Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ kao referentna ustanova. Nažalost, deluje kao da je ova vrhunska ustanova bila na dugom kolektivnom godišnjem odmoru, jer se sa zvaničnim podacima, nisu oglasili za punih 18 dana (od 4. do 22. jula 2024.godine).

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ izdao je saopštenje 30. jula 2024. godine, u večernjim časovima, u kome je objavljeno da je u Srbiji, od 22. do 28. jula, od 1.207 testiranih osoba na koronavirus, 306 bilo pozitivno.

U njemu se konstatuje da broj potvrđenih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 u Srbiji raste od početka maja ove godine, ali da su apsolutne vrednosti „i dalje niske u odnosu na početak 2024. godine i isti period 2023. godine”, kao i da se „očekuje nastavak rastućeg trenda imajući u vidu situaciju u regionu i Evropi, ali se ne očekuje da će doći do preopterećenja sistema zdravstvene zaštite“.

Povećan broj pacijenata pozitivnih na kovid19, registruje se od početka maja u SAD, Australiji, a zatim i u nekim evropskim državama kao što su Belgija, UK. Tamo se beleži i povećan broj hospitalizovanih pacijenata, uglavnom starije životne dobi i sa komorbiditetima.

Šta je „FLiRT“?

Podvarijanta omikron soja virusa „FLiRT“, je nezvanični naziv ove grupe virusa, inspirisan imenima mutacija u genetskom kodu varijanti, koje potiču od dominantne JN.1 varijante omikron soja.

Ova varijanta omikron soja koronavirusa je izazvala talas infekcija i u Holandiji. Profesori virusologije na Univerzitetskom medicinskom centru Erazmus u Roterdamu tvrde da je najtačniji pokazatelj obima širenja virusa njegova količina u otpadnim vodama.

Aktuelni talas bolesti je neuporediv sa prethodnim, tako da nema razloga za paniku, jer koronavirus sada izaziva neuporedivo manje posledice nego ranije.

U navedenim državama, gde se rade sekvestracije virusa, dominira novi soj korona virusa, poznatiji pod imenom „FLiRT“ koji je samo jedan od bezbroj podvarijanti omikrona, pa je logično da je ovaj soj prisutan i u Srbiji, iako to još uvek nije dokazano.

Posebnu uznemirenost u našoj zemlji je izazvala vest da u Grčkoj, koja je omiljena letnja destinacija srpskih turista, „bukti“ novi soj korona virusa i da su tamo zdravstvene vlasti pooštile epidemijske mere zaštite.

Mediji prenose da je od 8.do 14. jula u Grčkoj u bolnice primljeno 669 novoobolelih od kovida, a  tokom poslednje četiri nedelje, prosečno je na  bolničkom lečenju bilo 464 pacijenta, a registrovano je i 26 smrtnih slučajeva za nedelju dana.

Porast broja obolelih u Grčkoj iznosi 44 odsto, zbog čega su bolnice u Atini uvele obavezno nošenje zaštitnih maski, a neke bolnice i obavezno testiranje posetilaca.

Turistima iz Velike Britanije i Bugarske, koji letuju u Grčkoj takođe su izdata upozorenja o epidemiološkoj situaciji u toj zemlji.

Koji su simptomi „FLiRT-a“?

Simptomi koje izaziva nova varijanta soja nazvan FLiRT su:

– kijanje

– kašalj

– povišena temperatura od 37,5-39, 5;

– glavobolja

– bolovi u kostima i zglobovima

– slabost i malaksalost

– ređe se javlja gubitak čula mirisa i ukusa ili samo čula mirisa

– loše opšte stanje ne nastaje naglo kao kod gripa traje 4-5 dana

– neprijatan kašalj, sa teškom oskudnom ekspektoracijom i zapušenost nosa, mogu se zadržati mesecima nakon akutne bolesti…

Laboratorija:

– umereno povišen CRP

– sniženi leukociti

– sniženi neutrofili

– povišen broj limfocita

Tranzitorno se mogu javiti i drugi poremećaji u laboratorijskim nalazima, kao što je poremećen lipidni status, hiperglikemija, znaci anemije.

Period inkubacije virusa, znači vreme od kontakta sa obolelom ili zaraženom osobom bez simptoma traje 3-5 dana, nakon čega kreću simptomi bolesti. Bolest se ne javlja naglo, kao kog gripa npr. već može početi kao obična kijavica, a da se zatim simptomi pogoršavaju i takođe traju  3-5 dana, posle čega organizam počinje da se oporavlja. Ako nije došlo do komplikacija, pacijent se može se postepeno vraćati svojim uobičajenim aktivnostima.

Lečenje kovida19 je simptomatsko. Znači, treba obarati visoku temperaturu, uzimati dosta tečnosti, svežeg voća i povrća i neophodno je mirovanje, kako bi se organizam što pre oporavio i da se infekcija ne bi širila dalje. Treba Izbegavati javna mesta gde je gužva i zatvorene male prostore sa lošom ventilacijom.

Da li pacijenti treba da se testiraju na kovid?

Pitanje da li se treba testirati na kovid 19 i zašto, kada ne postoji specifična terapija, se postavlja odavno i postavljaju ga mnogi građani. Izuzetno je važno da se ljudi testiraju kada postoje indikacije za to i da znaju da li imaju kovid ili ne. Ne samo zbog statistike kao važne naučne grane koja nam omogućava mnoge procene i predviđanja o kretanju bolesti, kako bi se blagovremeno reagovalo, već zbog pacijenta koji nakon akutne faze bolesti, može imati i produženi ili long kovid.

Za pacijenta nije svejedno da li ima prehladu, grip ili kovid19. Zna se da ne postoji stanje: produženi (long) grip. Ali postoji long kovid sa oko 220 dokazanih simptoma za koje ne postoji specifično lečenje niti specijalizovane ustanove za lečenje ovih pacijenata. Svaki novi atak kovida ostavlja nova oštećenja u organizmu što kod gripa nije slučaj. Nije svejedno da li ste od kovida bolovali jednom ili više puta. Zbog toga bi građani trebalo da se čuvaju koliko je to moguće i da se testiraju na kovid, kada za to postoje indikacije.

Kovid 19 kod nas stiže uglavnom preko turista, koji se vraćaju sa odmora, pa su čitave porodice inficirane, ali se javlja i kod ljudi koji nisu putovali. Pitanje je da li najviše zaraženih pacijenata dolazi baš iz Grčke, kada se pojačana aktivnost virusa beleži u celom svetu. Možda samo najviše znamo i pratimo situaciju u Grčkoj.

Najviše podataka dobijamo iz Belgije, Holandije  i SAD, jer oni testiraju otpadne vode i tako dobijaju podatke o kretanju i aktivnosti korona virusa.

Ima li razloga za paniku?

Za paniku nema razloga, jer je gotovo sigurno da neće biti velike epidemije niti rigoroznih protivepidemijskih mera, poput zaključavanja. Međutim, treba povećati opreznost i, ukoliko postoje indikacije, omogućiti da se ljudi testiraju. Važno je mirovanje kako bi se sprečila teža klinička slika i izbegao long kovid.

Moguće posledice: dugotrajni – Long kovid

Radi se o multisistemskoj bolesti koja može da traje od dva do šest meseci, a kod nekih pacijenata i skoro godinu dana sa mnogobrojnim simptomima:

– dugotrajni kašalj:

– hronični umor;

– miokarditis (bolest srčanog mišića);

– poremećaj srčanog ritma;

– hipertenzija;

– endokrini poremećaj;

– višemesečni nedostatak čula mirisa i /ili ukusa;

– funkcionalna ili organska oštećenja vitalnih organa

– plućna embolija;

– psihološki poremećaji: kratkotrajni gubici pamćenja – nemogućnost da se zapamti nekoliko rečenica, teško pronalaženje reči, gubitak koncentracije, problemi sa učenjem, anksioznost, depresija, problemi sa snom, strah, posttraumatski sindrom, panična stanja itd,itd.

Ukupno, ima više od 220 naučno dokazanih simptoma koji se javljaju kod produženog kovida.

Kakva je situacija u praksi?

U ljudskoj prirodi je da želi da se loše stvari zaborave i potisnu kao da ih nikad nije ni bilo. Mnogi građani nisu informisani o tome da je ponovno obolevanje od kovida 19 moguće i realno. Nažalost, to je slučaj i sa mnogim zdravstvenim radnicima. Iako u saopštenju Instituta Batut stoji da se testiranje pacijenata kod kojih postoje indikacije obavlja u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, u praksi to nije slučaj.

Testiranje se ne obavlja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti već jedino u Zavodima za javno zdravlje različitih nivoa, a kada je pacijent u lošem opštem stanju, upućuje se u sekundarnu i tercijarnu ustanovu, gde se, po rečima lekara, često dijagnoza kovid 19 postavlja na osnovu kliničke slike i laboratorijskih nalaza, bez testiranja. Pretpostavka je da testova nema u dovoljnim količinama i da se nove količine ne nabavljaju, a neophodno je.

U apotekama se mogu naći testovi za kućno testiranje, uglavnom zaostali od ranije, po ceni od oko 300 dinara.

Brzi antigenski tekst se može uraditi u privatnim laboratorijama, po ceni od 900 do 1.500 dinara u Beogradu, Pančevu i nekim manjim gradovima.

Apelujemo na Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, na Ministarstvo zdravlja i sve nadležne u sistemu zdravstvenih vlasti, da redovno i tačno obaveštavaju građane o epidemiološkoj situaciji u zemlji i okruženju, da se mogućnost testiranja vrati i na nivo primarne zdravstvene zaštite, kao što je to bilo ranije i da se blagovremeno planira nabavka vakcna protiv kovid 19 u optimalnim količinama, koju bi građani koji su ugroženi i koji žele, mogli da prime na jesen zajedno sa redovnom sezonskom vakcinom protiv gripa.

primarijus dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti u penziji