Davne 1881. godine, Ljubomir Novaković, inženjer poljoprivrede i enolog, Kraljevčanin, otvorio je 1881. u Kraljevu Vinotehničku radnju, prvu u Srba ispod Dunava i Save, pandan današnjim institutima za vinogradarstvo i vinarstvo. Želja mu je bila da doprinese razvoju i podizanju kvaliteta vinogradarstva i vinarstva u ovim krajevima.
Njemu u čast, 7. decembra u Kraljevu je održana treća po redu vinska manifestacija „Naše vino – umetnost stvaranja” koja je okupila ljubitelje vina proizvođača i enologe. Organizatori, kraljevačko Udruženje inženjera i tehničara „Dobrivoje Božić”, zajedno sa ovdašnjim ugostiteljima, poručili su žele da omasove ovu manifestaciju i da je narednih godina pretvore u, možda višednevni događaj na kojem će se dešavati brojne promocije i predavanja o svetu vina, jedinog pića koje kako pesnici, ali i vinari, pa čak i doktori vole da kažu, zaista „veseli srce”.
Vino, tak univerzalni jezik i most između različitih kultura i tradicija, pokazao je da je cilj učesnika manifestacije bio da isti kao Novakovićev, da vinogradarstvu i vinarstvu daju još veći značaj.
Učestvovalo je više od 40 domaćih vinarija sa više od 250 odabranih etiketa. Na otvaranju su, u ime organizatora, govorili Novak Nedić i Nenad Nerić, koji su poručili da vinska manifestacija nosi naziv „Naše vino – umetnost stvaranja”, jer definitivno vino i jeste umetnost, a stvaranje dobrog vina – zaista umetničko delo.
U stvaranju vina, kako se čulo na ovom sajmu vina, učestvuju inženjeri tehnolozi koji se bave proizvodnjom dobrog vina, kojeg nema bez dobre nege vinograda i, u pravo vreme, berbe grožđa od nastaju vrhunska i kvalitetna vina.
Inženjer Ljubomir Novaković smatra se rodonačelnikom savremenog vinogradarstva i vinarstva u Srbiji s kraja XIX veka. Tada su se ovde proizvodila vina koja su, osim srpskog tržišta, zbog nadaleko poznatog kvaliteta stizala i ljubiteljima vina u Francuskoj i Nemačkoj. Novaković je, kako se na sajmu vina moglo čuti, u Alzasu završio školovanje, a u Srbiju je ošao kao gotov inženjer i ovde napravio velike vinograde.
Zanimljivo je da je cela Grdička kosa krajem XIX veka praktično bila jedan od najvećih srpskih vinograda u to vreme. Čak i sami toponimi govore da u gotovo svakom selu u okolini Kraljeva postoje zaseoci koja se zovu „vinogradi”, što govori da to nije slučajno, jer su tu nekada vinogradi zaista i bili, a ovaj kraj nekada i centar proizvodnje vina u ovom delu Srbije.
Srbija ima dugu tradiciju vinarstva o čemu govore mnogi spisi, ali sve do kraja 19. veka u državi je bilo malo učenih ljudi koji će usavršavati tehnologiju budući da su se, zbog čestih promene u državi smenjivala i vlasništva na posedima i vinarijama.
Učesnici sajma vina složili su se da iako u zemlji nema dovoljno površine pod vinogradima, srpska vina po kvalitetu ne zaostaju za najkvalitetnijim svetskim vinima, što dokazuju njihovi uspesi na najprestižnijim svetskim takmičenjima. Od toga, do zaključka da u Srbiji postoji veliki privredni potencijal u vinarstvu i da se od srpskih vina može napraviti „velika priča” i to razvojem vinskog turizma, veliki je korak.
Malo manji korak, ali dovoljno obavezujući zadatak biće da vinska manifestacija „Naše vino – umetnost stvaranja” bude uspešnija od sve tri dosadašnje zato što, ne zaboravimo, vino, poput života, sazreva sa godinama, iako vinari u Srbiji, još uvek, nemaju nikakve subvencije ili neku drugu pomoć države.
M. M. D.
